Zajednički preduslovi evroatlanskih integracija Bosne i Hercegovine i Srbije gotovo da su identični – reforma vojno-bezbednosnih sistema i saradnja sa Hagom. Ambasador Srbije pri NATO Branislav Milinković kaže da u ovoj evroatalanskoj vojnoj uniji prevladava stav da se Beograd, Podgorica i Sarajevo „u paketu“ prime u Partnerstvo za mir i alijansu, ali da je osnovni preduslov za to ispoljavanje pune saradnje sa Tribunalom:
„Mislim da se polako nazire promena, ne te strategije, ali jedna vrsta korekcije te striktne politike uslovljavanja. I u tom smislu ćemo videti kako će u narednih nekoliko nedelja, pred samitom NATO u Rigi, ta logika eventualno preovladati u sedištu NATO-a. Time, naravno, ne želim da kažem da bez dodatnog uveravanja, što se Srbije tiče, da smo izuzetno ozbiljni u realizaciji našeg akcionog plana, može biti nekog pomaka. Tako da mislim da na tom nekom tehničkom nivou ta pomoć i saradnja itekako dobro ide. Ali, nažalost, mislim da još uvek nemamo tu političku potvrdu da smo deo porodice, s tim da sigurno delimo evroatlantske vrednosti.“
Bosna i Hercegovina i Srbija prošle decenije bile su ratni neprijatelji, a danas su partneri u bezbednosnoj i evroatlanskoj integraciji. Obe države su definisale svoje bezbednosne izazove u skladu sa globalno prihvaćenim trendovima. Na prvom mestu borba protiv terorizma i organizovanog kriminala u svim oblicima. Ambasador BiH u sedištu NATO-a Sven Alkalaj:
„Kada dvije zemlje koje su, što kažete, do juče bile u ratu, mogu da sarađuju kao dvije dobrosusjedske zemlje, da imaju takve odnose u svim oblastima i sektorima, od ekonomskih, političkih, vojnih, sigurnosnih, uspostavljanjem jedne takve dobre saradnje mi činimo prve korake da sutra budemo dobri članovi i NATO i EU i pokazujemo da već razumijemo šta znači međusobno sarađivati.“
Ambasador BiH u Srbiji Tomislav Leko veruje da bi zajedničko uključenje Srbije i Bosne i Hercegovine u institucionalne oblike saradnje i sa NATO-om i Evropskom unijom, bio najbolji doprinos bezbednosti i stabilnosti regiona. Nedavni samit lidera zemalja jugoistočne Evrope u Karađorđevu i rešenost u zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala, predstavlja jedan od glavnih bezbedsnih izazova, smatra ambasador Leko:
„To je, bez daljnjega, prioritet u borbi i osiguranju naše sigurnosti, i naših zemalja pojedinačno, a i potvrda uloge koju, vjerujem, međunarodna zajednica ima prema ovom dijelu Evrope, dakle da ovaj dio Evrope ne bude most, niti tranzit za prolaz kriminalnih aktivnosti.“
Državni razlaz Srbije i Crne Gore predstavlja početak nove bezbednosne strategije za Srbiju. Jos Bonstra iz Centra za evropske bezbednosne studije iz Holandije međutim ukazuje i na činjenicu da Srbija i Bosna i Hercegovina imaju dva ograničavajuća faktora u bezbednosnom smislu:
„To su državna struktura i reforma bezbednosnih i vojnih službi.“
Iako se u dve države smatra da bi za ulazak u Partnerstvo za mir bilo dovoljno učiniti ubedljive političke korake koji pokazuju rešenost da se ukloni problem saradnje sa Haškim sudom, bezbednosni analitičar Aleksandar Radić upozorava da se BiH i Srbija još uvek imaju pitanja koja mogu destabilizovati region:
„Mislim da se na neki način izbegava otvoreni razgovor o tome kakva je zapravo budućnost BiH, kako preživeti eventualni izazov čvrstog stava vlasti u Republici Srpskoj da se ide na referendum, šta učiniti konačno sa Kosovom. To se više tretira kao neko političko pitanje, a zapravo su to glavni generatori potencijalnih i budućih bezbednosnih izazova.“
„Mislim da se polako nazire promena, ne te strategije, ali jedna vrsta korekcije te striktne politike uslovljavanja. I u tom smislu ćemo videti kako će u narednih nekoliko nedelja, pred samitom NATO u Rigi, ta logika eventualno preovladati u sedištu NATO-a. Time, naravno, ne želim da kažem da bez dodatnog uveravanja, što se Srbije tiče, da smo izuzetno ozbiljni u realizaciji našeg akcionog plana, može biti nekog pomaka. Tako da mislim da na tom nekom tehničkom nivou ta pomoć i saradnja itekako dobro ide. Ali, nažalost, mislim da još uvek nemamo tu političku potvrdu da smo deo porodice, s tim da sigurno delimo evroatlantske vrednosti.“
Bosna i Hercegovina i Srbija prošle decenije bile su ratni neprijatelji, a danas su partneri u bezbednosnoj i evroatlanskoj integraciji. Obe države su definisale svoje bezbednosne izazove u skladu sa globalno prihvaćenim trendovima. Na prvom mestu borba protiv terorizma i organizovanog kriminala u svim oblicima. Ambasador BiH u sedištu NATO-a Sven Alkalaj:
„Kada dvije zemlje koje su, što kažete, do juče bile u ratu, mogu da sarađuju kao dvije dobrosusjedske zemlje, da imaju takve odnose u svim oblastima i sektorima, od ekonomskih, političkih, vojnih, sigurnosnih, uspostavljanjem jedne takve dobre saradnje mi činimo prve korake da sutra budemo dobri članovi i NATO i EU i pokazujemo da već razumijemo šta znači međusobno sarađivati.“
Ambasador BiH u Srbiji Tomislav Leko veruje da bi zajedničko uključenje Srbije i Bosne i Hercegovine u institucionalne oblike saradnje i sa NATO-om i Evropskom unijom, bio najbolji doprinos bezbednosti i stabilnosti regiona. Nedavni samit lidera zemalja jugoistočne Evrope u Karađorđevu i rešenost u zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala, predstavlja jedan od glavnih bezbedsnih izazova, smatra ambasador Leko:
„To je, bez daljnjega, prioritet u borbi i osiguranju naše sigurnosti, i naših zemalja pojedinačno, a i potvrda uloge koju, vjerujem, međunarodna zajednica ima prema ovom dijelu Evrope, dakle da ovaj dio Evrope ne bude most, niti tranzit za prolaz kriminalnih aktivnosti.“
Državni razlaz Srbije i Crne Gore predstavlja početak nove bezbednosne strategije za Srbiju. Jos Bonstra iz Centra za evropske bezbednosne studije iz Holandije međutim ukazuje i na činjenicu da Srbija i Bosna i Hercegovina imaju dva ograničavajuća faktora u bezbednosnom smislu:
„To su državna struktura i reforma bezbednosnih i vojnih službi.“
Iako se u dve države smatra da bi za ulazak u Partnerstvo za mir bilo dovoljno učiniti ubedljive političke korake koji pokazuju rešenost da se ukloni problem saradnje sa Haškim sudom, bezbednosni analitičar Aleksandar Radić upozorava da se BiH i Srbija još uvek imaju pitanja koja mogu destabilizovati region:
„Mislim da se na neki način izbegava otvoreni razgovor o tome kakva je zapravo budućnost BiH, kako preživeti eventualni izazov čvrstog stava vlasti u Republici Srpskoj da se ide na referendum, šta učiniti konačno sa Kosovom. To se više tretira kao neko političko pitanje, a zapravo su to glavni generatori potencijalnih i budućih bezbednosnih izazova.“
