U Crnoj Gori ne bi trebalo odlagati nikakav radioaktivni otpad, rekao je za Radio Slobodna Evropa Darko Pajović, direktor nevladine organizacije „Green home“, koji smatra da bi svu količinu otpada te vrste trebalo izmjestiti iz Crne Gore, čak i ako to predstavlja i nešto skuplje rješenje. Pajović, kao jedno od mogućih rješenja za pokrivanje nastalih troškova, predlaže da se oni stave na teret zagađivača, bilo da se radi o pojedincima ili pravnim licima:
„Ja lično bih bio najsrećniji kada bi se našlo rješenje da se te količine radioaktivnog otpada koji mi imamo, odnosno radioaktivnih materijala, izvoze iz Crne Gore, tačnije rečeno da se plaća kao što je i do sad bio slučaj - nekim drugim centrima. Konkretno znam da je u pitanju bila Vinča, gdje se nosio radioaktivni materijal koji je onda uništavan, naravno, uz novčanu nadoknadu. A s obzirom da smo sada zasebna država, siguran sam da postoje savremene tehnologije i eventualno zemlje koje proizvode i imaju godišnje znatno veću produkciju radioaktivnog materijala, odnosno otpada, da uz određenu finansijsku nadoknadu vrši transport. Sasvim sam svjestan da je to možda skuplja varijanta, ali mislim da bi to bilo najsigurnije.“
Nada Mugoša, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, naglašava da radioaktivni otpad koji nastane u Crnoj Gori nikako ne treba miješati sa nuklearnim otpadom, te da se radi o ostacima opreme i instrumenata poput naročite vrste gromobrana čija je upotreba zabranjena još prije nekoliko godina, a koji će biti uklonjeni u narednom periodu. Zatim, javljači požara ili razne vrste mjernih instrumenata koji više nijesu u upotrebi. Radi se o materijalu niske radioaktivnosti, naglašava Mugoša, dodajući da izbor Podgorice kao lokacije za privremeno skladište ove vrste otpada nije bilo nasumično:
„Do prije tri godine, to otpada što smo prikupljali pohranjivali smo u Vinči. Kada prestane da funkcioniše ta oprema: taj aparat, gromobran, javljač požara... ono jezgro iz njega se smatra radioaktivnim otpadom i uopšte izvor zračenja. To je niskoradioaktivni otpad. Kod izbora lokacije imali smo predstavnike Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča. Oni su odabrali tu lokaciju i oni su dali odobranje na taj objekat i taj objekat privremenog skladišta je napravljen. Tehnički prijem će biti možda za mjesec dana. Biće pod kontrolom, ali radi se o niskoradioaktivnom otpadu, tako da nema nikakvih problema.“
Stav gradonačelnika Miomira Mugoše u vezi ovog pitanja nijesmo uspjeli da pribavimo, a na pitanje - da li je logično da lokacija za privremeno skladište radioaktivnog otpada bude baš Podgorica kao najgušće naseljeno područje i da li postoji bilo kakav rizik u vezi odlaganja ove vrste otpada - odgovorila je Ana Mišurović, direktor crnogorskog Centra za ekotoksikološka ispitivanja:
„Lokacija je odobrena, pošto se radi o niskoaktivnom otpadu i srednjeaktivnom otpadu koji je sada bio na stambenim zgradama u prostorijama. Ljudi su živjeli sa tim istim otpadom u svojim stambenim objektima, u svojim laboratorijama, kućama, javnim prostorijama. Njihova aktivnost u odnosu na početnu aktivnost sada je dovedena na 30% ili 20% od one početne. Oni se potpuno bezbedno u odgovarajućem prostoru skladište u specijalne kontejnere, pa se skladište u zatvorenom prostoru sa svim sigurnosnim uređajima koji obezbeđuju, pre svega nas koji radimo u neposrednoj blizini, a zatim i svih ostalih građana. Do sada su oni odlagani po svim našim deponijama u životnoj sredini i ovo je jedan bezbedan način da se to uskladišti i ako bude prilike i da se posle transportuje na reciklažu ako ima neka zemlja koja će to primiti.“
„Ja lično bih bio najsrećniji kada bi se našlo rješenje da se te količine radioaktivnog otpada koji mi imamo, odnosno radioaktivnih materijala, izvoze iz Crne Gore, tačnije rečeno da se plaća kao što je i do sad bio slučaj - nekim drugim centrima. Konkretno znam da je u pitanju bila Vinča, gdje se nosio radioaktivni materijal koji je onda uništavan, naravno, uz novčanu nadoknadu. A s obzirom da smo sada zasebna država, siguran sam da postoje savremene tehnologije i eventualno zemlje koje proizvode i imaju godišnje znatno veću produkciju radioaktivnog materijala, odnosno otpada, da uz određenu finansijsku nadoknadu vrši transport. Sasvim sam svjestan da je to možda skuplja varijanta, ali mislim da bi to bilo najsigurnije.“
Nada Mugoša, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, naglašava da radioaktivni otpad koji nastane u Crnoj Gori nikako ne treba miješati sa nuklearnim otpadom, te da se radi o ostacima opreme i instrumenata poput naročite vrste gromobrana čija je upotreba zabranjena još prije nekoliko godina, a koji će biti uklonjeni u narednom periodu. Zatim, javljači požara ili razne vrste mjernih instrumenata koji više nijesu u upotrebi. Radi se o materijalu niske radioaktivnosti, naglašava Mugoša, dodajući da izbor Podgorice kao lokacije za privremeno skladište ove vrste otpada nije bilo nasumično:
„Do prije tri godine, to otpada što smo prikupljali pohranjivali smo u Vinči. Kada prestane da funkcioniše ta oprema: taj aparat, gromobran, javljač požara... ono jezgro iz njega se smatra radioaktivnim otpadom i uopšte izvor zračenja. To je niskoradioaktivni otpad. Kod izbora lokacije imali smo predstavnike Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča. Oni su odabrali tu lokaciju i oni su dali odobranje na taj objekat i taj objekat privremenog skladišta je napravljen. Tehnički prijem će biti možda za mjesec dana. Biće pod kontrolom, ali radi se o niskoradioaktivnom otpadu, tako da nema nikakvih problema.“
Stav gradonačelnika Miomira Mugoše u vezi ovog pitanja nijesmo uspjeli da pribavimo, a na pitanje - da li je logično da lokacija za privremeno skladište radioaktivnog otpada bude baš Podgorica kao najgušće naseljeno područje i da li postoji bilo kakav rizik u vezi odlaganja ove vrste otpada - odgovorila je Ana Mišurović, direktor crnogorskog Centra za ekotoksikološka ispitivanja:
„Lokacija je odobrena, pošto se radi o niskoaktivnom otpadu i srednjeaktivnom otpadu koji je sada bio na stambenim zgradama u prostorijama. Ljudi su živjeli sa tim istim otpadom u svojim stambenim objektima, u svojim laboratorijama, kućama, javnim prostorijama. Njihova aktivnost u odnosu na početnu aktivnost sada je dovedena na 30% ili 20% od one početne. Oni se potpuno bezbedno u odgovarajućem prostoru skladište u specijalne kontejnere, pa se skladište u zatvorenom prostoru sa svim sigurnosnim uređajima koji obezbeđuju, pre svega nas koji radimo u neposrednoj blizini, a zatim i svih ostalih građana. Do sada su oni odlagani po svim našim deponijama u životnoj sredini i ovo je jedan bezbedan način da se to uskladišti i ako bude prilike i da se posle transportuje na reciklažu ako ima neka zemlja koja će to primiti.“
