BURG: To praktično znači da je on ukazao na realnost koja je svima jasna od samog početka pregovaračkog procesa, koji su inicirale SAD, a koji bi trebalo da rezultira nezavisnošću Kosova. Ahtisarijeva izjava samo potvrđuje da nije moguća saglasnost oko tog cilja.
RSE: To znači da Beograd ni po koju cenu neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da će SAD i Evropska unija nametnuti rešenje?
BURG: Smatram da su SAD odavno odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno. U tom procesu ne nude se podsticajne mere Srbiji, ne zato što SAD to ne žele ili pregovori to ne omogućavaju, već i što zvanični Beograd nije ništa učinio da stvori uslove u kojima bi bilo moguća pojava novih inicijativa i zato nema podsticajnih mera Srbiji da bi prihvatila takav ishod. Istovremeno, nema inicijativa da Albanci prihvate bilo šta manje od nezavisnosti, jer je nasilje u martu 2004. bila otvorena pretnja Amerikancima, u smislu ako nam ne date nezavisnost, mi ćemo je ostvariti oružjem a vi nećete moći da nas sprečite. Zato će rešenje za Kosovo biti nametnuto.
RSE: To znači da će međunarodna zajednica, ako se Beograd i Priština ne dogovore, jednostavno nametnuti rešenje koje će podrazumevati neku vrstu uslovne nezavisnosti.
BURG: Oni će usvojiti tipičnu rezoluciju UN, koristeći međunarodni, diplomatski rečnik koji nastoji da ne kaže otvoreno ono što je očigledno na terenu, ali svi će razumeti da je reč o nezavisnosti. Ono što međunarodna zajednica eventualno još može da uradi jeste stvaranje neke vrste kvazi statusa za deo Kosova, koji bi imao neku vrstu autonomije u okviru autonomije, ali to je veoma malo verovatno. To kosovski Albanci ne bi prihvatili, a Amerikanci nisu spremni da predlože. Ako bi se to desilo, time bi se izašlo u susret zahtevima Srba. U svakom slučaju ne vidim mogućnost za donošenje rešenja koje bi zadovoljilo obe strane i bilo u funkciji stabilnosti.
RSE: Smatrate da bilo kakvo rešenje neće doprineti stabilnosti, već da će podstaći dalje sukobe u regionu?
BURG: Da bude jasno, pod regionalnom nestabilnošću ne mislim na nove ratove. Ne verujem da bilo koji srpski lider razmišlja o toj opciji u slučaju nezavisnosti Kosova. Međutim, političku nestabilnost može izazvati odluka značajanog dela neke populacije da napusti određenu teritoriju i ode u drugu zemlju, prilično nezadovoljan, utičući na političko raspoloženje u toj novoj sredini. Politička nestabilnost može da se izazove i kada jedna nacionalna grupacija podstaknuta događajima u susednoj zemlji, konstatuje "hej, to je veoma dobar ishod, ja to takođe želim da ostvarim" i počne da se zalaže za takav cilj u sopstvenoj zemlji.
RSE: Mislite na poziciju bosanskih Srba?
BURG: Mislim i na poziciju Albanaca u Makedoniji. Ako već govorimo o Bosni, treba imati na umu i aspiracije Hrvata, jer ne treba imati bilo kakvu iluziju da su Hrvati u Hercegovini na bilo koji način srećni da žive u unitarnoj Bosni. Strategija Hrvata u BiH oduvek je bila, pustimo Srbe da nose žig "loših momaka", jer oni u svakom slučaju kažu ono što mi mislimo. Zato ne treba imati nikakvih iluzija o situaciji na Kosovu, Bosni i Makedoniji i zbog toga nametnuto rešenje za Kosovo neće biti ni malo srećno.
RSE: Osim toga postoji procena da bi u slučaju nezavisnosti Kosova, uključujuči i nedavnu nezavisnost Crne Gore, to išlo na ruku Srpskoj radikalnoj stranci, a sa njima na vlasti u Beogradu, biće potpuno drugačija situacija ne samo u Srbiji već i u regionu.
BURG: To otvora krupno pitanje izborne politike u Srbiji. Ako su SAD zaista zainteresovane za demokratizaciju Balkana i stabilizaciju demokratskih režima, ne može se odabrati destruktivniji pristup koji bi to doveo u pitanje, nego što je politika koju danas vode povodom kosovskog pitanja, a koja ide direktno u prilog nacionalistima u Srbiji. Istovremeno, da li je bilo koji demokratski lider u Srbiji povukao pravi potez u rešavanju statusa Kosova? Imali su sedam godina na raspolaganju i ništa nisu učinili. Znali su najmanje tri godine da dolazi ovaj trenutak i ništa nisu preduzeli. Dakle, ne treba samo kriviti SAD, već i političke lidere u Srbiji za izostanak osmišljene strategije. Zanimljivo je da obični građani Srbije trezvenije pristupaju ovom pitanju, nego njihovi lideri. Ako pogledate istraživanja javnog mnjenja, oni itekako prave razlike između želje da Kosovo ostane u Srbiji i realnosti da je ono izgubljeno za Srbiju. Dakle, političke iluzije ni u kom slučaju ne pomažu u kreiranju politike koja bi omogućila prilagođavanje realnosti i na taj način neke dobitke za Srbiju.
RSE: Dakle, može se očekivati neka vrsta nezavisnosti za Kosovo....
BURG: Ne neka vrsta nezavisnosti, već nametnuto rešenje koje će doneti Savet bezbednosti oblikovano tako da bude u saglasnosti sa međunarodnim pravom, iako u suštini nije. To će značiti stvarnu nezavisnost. Ako se nakon toga američke trupe povuku sa Kosova, zbog čega i žure da reše ovo pitanje, jer SAD žele da okončaju angažman na Balkanu, da li se može očekivati da će Evropljani obezbediti snažno vođstvo i vlast na Kosovu? Uz dužno poštovanje evropskim saveznicima, ja uopšte ne verujem da su oni to u stanju da učine. Na Kosovu će ostati međunarodne snage, ali ne znam šta će to praktično značiti Srbima u Gračanici, koji će možda napustiti Kosovo, jer će biti terorisani, zatim Romima i svima onima koji nisu Albanci, kao i raznim klanovima koji vladaju Kosovim. Kada govorimo o nestabilnosti, imamo pre svega u vidu odnose između Srba i Albanaca, ili Makedonaca i Albanaca. Međutim, ne treba zaboraviti na velike političke podele među samim Albancima.
RSE: Govorite o rešenju kosovskog pitanja u Savetu bezbednosti. Međutim, zvanični Beograd itekako računa na veto koji bi mogla da uloži Rusija, a što je nedavno najavio kao mogućnost i Vladimir Putin. Da li izjavu ruskog predsednika treba tumačiti kao spremnost da to zaista uradi ili kao politički manevar da od Zapada dobije ustupke na drugoj strani.
BURG: To je sasvim moguće, jer Rusi u ovom trenutku imaju na Balkanu ono što žele, oni naime poseduju Crnu Goru s obzirom da ruska mafija tamo sve više pušta pipke. Dakle, uz svo dužno poštovanje mojih prijatelja u Srbiji u kojoj sam proveo dosta vremena i uvek sam u nju rado odlazio, međutim u globalnoj geopolitičkoj kompoziciji, Kosovo i Srbija su na dnu liste ruskih prioriteta.
RSE: Kakav će uticaj imati novi Ustav Srbije, koji definiše Kosovo kao njen sastavni deo, na konačno rešenje ovog pitanja? Ili je to pokušaj da se demokratske snage takođe pokažu kao zaštitnice nacionalnih interesa s obzirom da ih nacionalisti veoma često optužuju za odsustvo čvrstine pa i izdaju?
BURG: Mislim da nije toliko reč o internoj političkoj borbi za vlast, koliko o internoj simboličkoj političkoj borbi u Srbiji. Donošenje novog Ustava je svakako važno jer je još uvek na snazi stari iz Miloševićevog vremena. Dakle, mnogo je bitnije doneti akt kojim će se utvrditi pravila upravljanja u Srbiji. Kakav će biti status Kosova, to ne zavisi od toga šta piše u Ustavu i kako će građani glasati na referendumu.
RSE: Međutim, kada kažete simbolička borba, verovatno vlasti u Srbiji smatraju da treba uraditi to što je do njih, definisati Kosovo kao deo Srbije, a ako neko van dosega njihove moći dodeli Kosovu nezavisnost, onda će u Beogradu to smatrati okupacijom dela njegove teritorije.
BURG: Tačno. U osnovi je reč o stvaranju iluzije da su učinili sve što je moguće da sačuvaju Kosovo, međutim velike sile, pre svega SAD su nametnule rešenje i kako mi, kao lideri Srbije, možemo da se odupremo volji velikih. Na taj način pojedini političari u Srbiji nastoje da sačuvaju čiste ruke. Nadam se da taj pristup imati odjeka u smislu da će građani zaboraviti na neke propuste sadašnjih vlasti i uvide da što god da su činile, morali su da slede volju SAD. U tom smislu, očekujem da će građani opet dati podršku demokratskim snagama a ne nacionalistima.
RSE: Da li je to razlog što međunarodna zajednica razmatra mogućnost odlaganja rešenja statusa Kosova nakon izbora u Srbiji - da to ne išlo u prilog Srpskoj radikalnoj stranci?
BURG: Da li mislite da Nikolić i ostali lideri radikala neće tokom izborne kampanje tvrditi da je to najobičnija šarada i da će sadašnje vlasti u Beogradu čim ponovo budu izabrane predati Kosovo? Oni to mogu da kažu jer je to u osnovi realnost, zato što Amerikanci i Ahtisari već dve godine tvrde da postoji samo jedno rešenje. Ahtisari je u prvom intervjuu Špiglu izjavio da na Kosovo živi više od 90 odsto Albanaca i šta mislite za šta će se opredeliti na izborima? Dakle, od samog početka on i SAD potenciraju nezavisnost Kosova. Ko onda može verovati da će odlaganje čitavog procesa omogućiti drugačiji ishod. Stoga, ako je ovde reč o prolongiranju rešenja, onda je to trebalo uraditi još pre dve godine. Trebalo je započeti ozbiljne pregovore sa demokratskim vođstvom Srbije u cilju postepenog rešenja kosovskog pitanja sa njegovom nezavisnošću kao krajnjim rešenjem, ali bi se tokom tog procesa Srbiji obezbedili razni podsticaji u cilju jačanja njene ekonomije, zatim približavanja Evropi. Sve je to bilo moguće i svi znaju da je to trebalo uraditi, ali niko ništa nije preduzeo da ostvari pomenute ciljeve, pri tom mislim i na SAD ali i na vlasti u Srbiji.
RSE: To znači da Beograd ni po koju cenu neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da će SAD i Evropska unija nametnuti rešenje?
BURG: Smatram da su SAD odavno odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno. U tom procesu ne nude se podsticajne mere Srbiji, ne zato što SAD to ne žele ili pregovori to ne omogućavaju, već i što zvanični Beograd nije ništa učinio da stvori uslove u kojima bi bilo moguća pojava novih inicijativa i zato nema podsticajnih mera Srbiji da bi prihvatila takav ishod. Istovremeno, nema inicijativa da Albanci prihvate bilo šta manje od nezavisnosti, jer je nasilje u martu 2004. bila otvorena pretnja Amerikancima, u smislu ako nam ne date nezavisnost, mi ćemo je ostvariti oružjem a vi nećete moći da nas sprečite. Zato će rešenje za Kosovo biti nametnuto.
RSE: To znači da će međunarodna zajednica, ako se Beograd i Priština ne dogovore, jednostavno nametnuti rešenje koje će podrazumevati neku vrstu uslovne nezavisnosti.
BURG: Oni će usvojiti tipičnu rezoluciju UN, koristeći međunarodni, diplomatski rečnik koji nastoji da ne kaže otvoreno ono što je očigledno na terenu, ali svi će razumeti da je reč o nezavisnosti. Ono što međunarodna zajednica eventualno još može da uradi jeste stvaranje neke vrste kvazi statusa za deo Kosova, koji bi imao neku vrstu autonomije u okviru autonomije, ali to je veoma malo verovatno. To kosovski Albanci ne bi prihvatili, a Amerikanci nisu spremni da predlože. Ako bi se to desilo, time bi se izašlo u susret zahtevima Srba. U svakom slučaju ne vidim mogućnost za donošenje rešenja koje bi zadovoljilo obe strane i bilo u funkciji stabilnosti.
RSE: Smatrate da bilo kakvo rešenje neće doprineti stabilnosti, već da će podstaći dalje sukobe u regionu?
BURG: Da bude jasno, pod regionalnom nestabilnošću ne mislim na nove ratove. Ne verujem da bilo koji srpski lider razmišlja o toj opciji u slučaju nezavisnosti Kosova. Međutim, političku nestabilnost može izazvati odluka značajanog dela neke populacije da napusti određenu teritoriju i ode u drugu zemlju, prilično nezadovoljan, utičući na političko raspoloženje u toj novoj sredini. Politička nestabilnost može da se izazove i kada jedna nacionalna grupacija podstaknuta događajima u susednoj zemlji, konstatuje "hej, to je veoma dobar ishod, ja to takođe želim da ostvarim" i počne da se zalaže za takav cilj u sopstvenoj zemlji.
RSE: Mislite na poziciju bosanskih Srba?
BURG: Mislim i na poziciju Albanaca u Makedoniji. Ako već govorimo o Bosni, treba imati na umu i aspiracije Hrvata, jer ne treba imati bilo kakvu iluziju da su Hrvati u Hercegovini na bilo koji način srećni da žive u unitarnoj Bosni. Strategija Hrvata u BiH oduvek je bila, pustimo Srbe da nose žig "loših momaka", jer oni u svakom slučaju kažu ono što mi mislimo. Zato ne treba imati nikakvih iluzija o situaciji na Kosovu, Bosni i Makedoniji i zbog toga nametnuto rešenje za Kosovo neće biti ni malo srećno.
RSE: Osim toga postoji procena da bi u slučaju nezavisnosti Kosova, uključujuči i nedavnu nezavisnost Crne Gore, to išlo na ruku Srpskoj radikalnoj stranci, a sa njima na vlasti u Beogradu, biće potpuno drugačija situacija ne samo u Srbiji već i u regionu.
BURG: To otvora krupno pitanje izborne politike u Srbiji. Ako su SAD zaista zainteresovane za demokratizaciju Balkana i stabilizaciju demokratskih režima, ne može se odabrati destruktivniji pristup koji bi to doveo u pitanje, nego što je politika koju danas vode povodom kosovskog pitanja, a koja ide direktno u prilog nacionalistima u Srbiji. Istovremeno, da li je bilo koji demokratski lider u Srbiji povukao pravi potez u rešavanju statusa Kosova? Imali su sedam godina na raspolaganju i ništa nisu učinili. Znali su najmanje tri godine da dolazi ovaj trenutak i ništa nisu preduzeli. Dakle, ne treba samo kriviti SAD, već i političke lidere u Srbiji za izostanak osmišljene strategije. Zanimljivo je da obični građani Srbije trezvenije pristupaju ovom pitanju, nego njihovi lideri. Ako pogledate istraživanja javnog mnjenja, oni itekako prave razlike između želje da Kosovo ostane u Srbiji i realnosti da je ono izgubljeno za Srbiju. Dakle, političke iluzije ni u kom slučaju ne pomažu u kreiranju politike koja bi omogućila prilagođavanje realnosti i na taj način neke dobitke za Srbiju.
RSE: Dakle, može se očekivati neka vrsta nezavisnosti za Kosovo....
BURG: Ne neka vrsta nezavisnosti, već nametnuto rešenje koje će doneti Savet bezbednosti oblikovano tako da bude u saglasnosti sa međunarodnim pravom, iako u suštini nije. To će značiti stvarnu nezavisnost. Ako se nakon toga američke trupe povuku sa Kosova, zbog čega i žure da reše ovo pitanje, jer SAD žele da okončaju angažman na Balkanu, da li se može očekivati da će Evropljani obezbediti snažno vođstvo i vlast na Kosovu? Uz dužno poštovanje evropskim saveznicima, ja uopšte ne verujem da su oni to u stanju da učine. Na Kosovu će ostati međunarodne snage, ali ne znam šta će to praktično značiti Srbima u Gračanici, koji će možda napustiti Kosovo, jer će biti terorisani, zatim Romima i svima onima koji nisu Albanci, kao i raznim klanovima koji vladaju Kosovim. Kada govorimo o nestabilnosti, imamo pre svega u vidu odnose između Srba i Albanaca, ili Makedonaca i Albanaca. Međutim, ne treba zaboraviti na velike političke podele među samim Albancima.
RSE: Govorite o rešenju kosovskog pitanja u Savetu bezbednosti. Međutim, zvanični Beograd itekako računa na veto koji bi mogla da uloži Rusija, a što je nedavno najavio kao mogućnost i Vladimir Putin. Da li izjavu ruskog predsednika treba tumačiti kao spremnost da to zaista uradi ili kao politički manevar da od Zapada dobije ustupke na drugoj strani.
BURG: To je sasvim moguće, jer Rusi u ovom trenutku imaju na Balkanu ono što žele, oni naime poseduju Crnu Goru s obzirom da ruska mafija tamo sve više pušta pipke. Dakle, uz svo dužno poštovanje mojih prijatelja u Srbiji u kojoj sam proveo dosta vremena i uvek sam u nju rado odlazio, međutim u globalnoj geopolitičkoj kompoziciji, Kosovo i Srbija su na dnu liste ruskih prioriteta.
RSE: Kakav će uticaj imati novi Ustav Srbije, koji definiše Kosovo kao njen sastavni deo, na konačno rešenje ovog pitanja? Ili je to pokušaj da se demokratske snage takođe pokažu kao zaštitnice nacionalnih interesa s obzirom da ih nacionalisti veoma često optužuju za odsustvo čvrstine pa i izdaju?
BURG: Mislim da nije toliko reč o internoj političkoj borbi za vlast, koliko o internoj simboličkoj političkoj borbi u Srbiji. Donošenje novog Ustava je svakako važno jer je još uvek na snazi stari iz Miloševićevog vremena. Dakle, mnogo je bitnije doneti akt kojim će se utvrditi pravila upravljanja u Srbiji. Kakav će biti status Kosova, to ne zavisi od toga šta piše u Ustavu i kako će građani glasati na referendumu.
RSE: Međutim, kada kažete simbolička borba, verovatno vlasti u Srbiji smatraju da treba uraditi to što je do njih, definisati Kosovo kao deo Srbije, a ako neko van dosega njihove moći dodeli Kosovu nezavisnost, onda će u Beogradu to smatrati okupacijom dela njegove teritorije.
BURG: Tačno. U osnovi je reč o stvaranju iluzije da su učinili sve što je moguće da sačuvaju Kosovo, međutim velike sile, pre svega SAD su nametnule rešenje i kako mi, kao lideri Srbije, možemo da se odupremo volji velikih. Na taj način pojedini političari u Srbiji nastoje da sačuvaju čiste ruke. Nadam se da taj pristup imati odjeka u smislu da će građani zaboraviti na neke propuste sadašnjih vlasti i uvide da što god da su činile, morali su da slede volju SAD. U tom smislu, očekujem da će građani opet dati podršku demokratskim snagama a ne nacionalistima.
RSE: Da li je to razlog što međunarodna zajednica razmatra mogućnost odlaganja rešenja statusa Kosova nakon izbora u Srbiji - da to ne išlo u prilog Srpskoj radikalnoj stranci?
BURG: Da li mislite da Nikolić i ostali lideri radikala neće tokom izborne kampanje tvrditi da je to najobičnija šarada i da će sadašnje vlasti u Beogradu čim ponovo budu izabrane predati Kosovo? Oni to mogu da kažu jer je to u osnovi realnost, zato što Amerikanci i Ahtisari već dve godine tvrde da postoji samo jedno rešenje. Ahtisari je u prvom intervjuu Špiglu izjavio da na Kosovo živi više od 90 odsto Albanaca i šta mislite za šta će se opredeliti na izborima? Dakle, od samog početka on i SAD potenciraju nezavisnost Kosova. Ko onda može verovati da će odlaganje čitavog procesa omogućiti drugačiji ishod. Stoga, ako je ovde reč o prolongiranju rešenja, onda je to trebalo uraditi još pre dve godine. Trebalo je započeti ozbiljne pregovore sa demokratskim vođstvom Srbije u cilju postepenog rešenja kosovskog pitanja sa njegovom nezavisnošću kao krajnjim rešenjem, ali bi se tokom tog procesa Srbiji obezbedili razni podsticaji u cilju jačanja njene ekonomije, zatim približavanja Evropi. Sve je to bilo moguće i svi znaju da je to trebalo uraditi, ali niko ništa nije preduzeo da ostvari pomenute ciljeve, pri tom mislim i na SAD ali i na vlasti u Srbiji.
