Dragan ŠTAVLJANIN, Gëzim BAXHAKU
Sve strane žele da kupe vreme, odnosno da odlože neizbežne tenzije, kaže za Radio Slobodna Evropa Tomas Doneli iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije:"To deluje sasvim logično i razumno. Postavlja se naravno pitanje u kojoj meri međunarodna zajednica želi da čeka, i shodno tome u kojoj meri će Ahtisari dobiti manevarskog prostora, odnosno mandat od Evropske unije i SAD da svojim potezima utiče na oblikovanje političke scene Srbije na predstojećim izborima. Naravno, da sve strane žele da odlože konfrontaciju koja bi usledila nakon odluke o statusu Kosova. Međutim, rešenje koje sledi je samo pitanje vremena."
Sličan je i stav Antonija Misirolija, vodećeg eksperta u briselskom Centru za evropsku politiku (EPC):
"Mislim da je reč o uverenju da se ključ za stabilnost Balkana sada nalazi u Beogradu, ne samo zbog Kosova već i Bosne i Hercegovine, imajući u vidu i rezultate nedeljnih izbora. Zato treba biti oprezan prilikom rešavanja kosovskog pitanja. Žurba ništa ne donosi, dok bi kupovina vremena mogla biti korisna, da se ne bi dala prilika ekstremistima u Srbiji da pobede. Dakle, mudrije je sačekati i kasnije pronaći neki kompromis."
Tomas Doneli podseća da Balkan nije više među zapadnim prioritetima:
"Tačno je da je međunarodna zajednica, pre svega SAD i evropske zemlje, fokusirana na druga krizna žarišta u svetu, kao što je Bliski istok. Balkan nije više u žiži interesovanja kao što je to bio tokom 90-tih godina. To na neki način omogućava Srbija da pokuša da kupi vreme. Međutim, to neće imati prakitčnog efekta. Ne vidim kako Srbija može u praksi, imajući u vidu pritisak međunarodne zajednice, da zadrži kontrolu nad Kosovom."
Dok mnogi u međunarodnoj zajednici brinu da bi nezavisnost Kosova išla u prilog Srpskoj radikalnoj stranci, drugi smatraju da bi zapravo sa radikalima na vlasti, bilo mnogo jednostavnije dodeliti Kosovu nezavisnost. Antonio Miziroli:
"Da, ali takav stav ne uzima u obzir situaciju u regionu u celini, pre svega u Bosni. Možda bi pobeda ekstremista u Beogradu dovela do podele BiH, što bi lančano otvorilo pitanje granica kao i druge probleme, a što svakako nije u interesu međunarodne zajednice."
Tomas Doneli ističe da nije problem samo srpski nacionalizam:
"Naravno, postoji i kosovska strana ove jednačine o kojoj međunarodna zajednica brine, da nezavisnost ove regije ne stvori mogućnost za jačanje islamskog radikalizma na Balkanu, dakle ne radi se samo o srpskoj strani ovog problema."
Po novom Ustavu Srbije, o kome će se građani izjasniti na referendumu za mesec dana, Kosovo je definisano kao neodvojivi deo Srbije. Kakav će to imati uticaj na rešenje kosovskog pitanja? Tomas Doneli:
"Iskreno govoreći, skoro nikakav. Smatram da su Kosovari, međunarodna zajednica, uključujući i SAD čvrsto rešeni da Kosovo treba da bude nezavisno. Srbiji će u takvoj situaciji biti veoma teško da napravi pomak u pregovorima sa Evropskom Unijom, ili unapređuje odnose sa SAD, ako ostane ušančena u svom stavu oko Kosova, jer je rešenje u priličnoj meri već određeno."
Sličan je i stav Antonija Misirolija:
"Moj je utisak da je reč o potezu za unutrašnje političke potrebe uoči predstojećih izbora. Međutim, Srbija će vremenom morati da se suoči sa činjenicom da su nužni ustupci oko Kosova, možda ne o svemu ali o suštinskom pitanju njegovog statusa, svakako da."
Da li je definisanje Kosova kao dela Srbije i u novom Ustavu i poruka domaćoj javnosti - da i demokratske snage čvrsto brane suverenitet i integritet zemlje a ne samo nacionalističke stranke, koje kritikuju proevropske snage u Srbiji maltene za izdaju? Tomas Doneli.
"To izaziva veliku zabrinutost. Odnos političkih snaga u Srbiji je veoma delikatan. Niko ne bi trebalo da potcenjuje snagu srpskog nacionalizma, neku vrstu samoporažavajućeg osećanja da u poslednje dve decenije Srbi nisu ništa dobili, osim jada i čemera."
Vlasti u Beogradu ističu da bi nezavisnost Kosova značila okupaciju dela Srbije. Antonio Misiroli:
"Ono je već van nadležnosti Srbije. Dakle, nema neke velike razlike. Stoga usvajanje novog Ustava, da ponovim, treba posmatrati kao kratkoročni politički manevar i ništa više. To što je rasprostranjeno mišljenje u Beogradu, ne menja suštinski situaciju na terenu."
Srpske vlasti u priličnoj meri računaju na pomoć Rusije, imajući u vidu i nedavno upozorenje predsednika Putina da bi Kremlj mogao da iskoristi veto u Savetu bezbednosti ukoliko ne bude zadovoljan rešenjem za Kosovo. Tomas Doneli:
"Koliko je puta Rusija izmakla tepih srpskih nacionalistima. Naravno, Kremlj želi da ojača svoj uticaj. Međutim, teško je zamisliti da će Rusija posle toliko vremena, mislim na prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu, i veoma usaglašenog stava Zapada, rizikovati da na neki način izoluje sebe, žrtvujući se zbog Srbije. Ne treba zaboraviti da je Moskva izmakla tepih Slobodanu Miloševiću tokom rata na Kosovu. Oslanjajući se kasnije na ruske garancije, Srbi nisu dobili ono čemu su se nadali."
Antonio Misiroli smatra da je reč o taktičkom potezu Rusije:
"Rusija učestvuje u pregovorima o statusu Kosova. Dakle, ne verujem da će je ostali partneri suočiti sa svršenim činom. Istovremeno, Rusija nastoji da povisi ulog, odnosno da dobije ustupke od Evropske unije i SAD oko drugih pitanja, kao što je Gruzija. Zbog toga Havijer Solana i poziva na oprez oko tog pitanja."
* * * * *
Nema potrebe za panikom ukoliko bi se eventualno dogodilo odlaganje rešavanja statusa Kosova, ako bi to značilo novi kvalitet u rešenju stausa, smatraju politički analitičari na Kosovu. Istovremeno, ističu da, iako je Srbija značajan činilac u pregovorima o statusu, ali kada je u pitanju odnos prema Kosovu, nema razlike između političkih subjekata na vlasti i opozicije.
Profesor Riza Smaka smatra da nema potrebe za političkom panikom ukoliko bi došlo do odlaganja saopštavanja predloga o rešenju za status Kosova za nekoliko meseci, kako se najavljuje iz Brisela:
«Značajno je da se pitanje statusa što pre reši. Međutim, bolje je da se utvrdi povoljan status nešto kasnije u odnosu na manje povoljniji status koji bi se rešio pre.»
Politički analitičar Belul Beqaj kaže kako se građani Kosova suočavaju sa kašnjenjem u utvrđivanju statusa koje ne traje mesecima i godinama, već decenijama, tako da eventulano novo kašnjenje od nekoliko meseci ne bi značajno poremetilo raspored kod građana Kosova. Međutim:
«To ne znači da će produženje roka za predlaganje statusa pomoći, već naprotiv će odmoći procesima na Kosovu, ali se ovim možda mogu korigovati greške koje su učinjene u takozvanim prethodnim razgovorima kada se radi o pitanjima zaštite kulturnog nasleđa i decentralizacije. Ako se dogodi kašnjenje sa ciljem podizanja kvaliteta rešenja, ja mislim da ne treba da se mnogo uznemirimo.»
Profesor Smaka ističe kako svako kretanje u Srbiji ima uticaja na pitanje procedura i rokova u rešavanju statusa Kosova:
«Bez sumnje svako političko kretanje koje ima težinu u Srbiji se održava i na pitanje procedura i rokova u rešavanju statusa Kosova, jer, na kraju krajeva, međunarodni faktor shvata Srbiju kao jednog od faktora u rešavanju odnosa između Kosova i Srbije, jer se ovde zapravo radi o tome da je Kosovo sporno pitanje u albansko-srpskim odnosima.»
Profesor Smaka ocenjuje da je verovatni razlog za odlaganje činjenica da se omogući da u Srbiji posle izbora na vlast dođu demokratski orijentisane partije, a ne ekstremisti. Beqaj, pak, ističe da razlozi odlaganje nisu na Kosovu i izražava strah da se ovde ne radi o podizanju kvaliteta rešenja i kako u srpskom političkom miljeu, kada je Kosovo u pitanju, nema razlike između radikalnih i demokratskih snaga:
«Iz neutralnog ugla posmatranja, i da nisam kosovski analitičar, ja mislim da je pogrešna ocena međunarodne zajednice da će odlaganjem predstavljanja rešenja doprineti olakšavanju pregovora, jer se u Srbiji ne dešavaju procesi koji daju nadu za njenu budućnost. Razlike između političkih činilaca u Srbiji, kada se radi o Kosovu, su male, mogu se meriti digitalnom vagom.»
Ovde se, prema njemu, radi pre svega o interesima određenih krugova koji nemaju težinu, kada se radi o kvalitetu rešenja, već imaju težinu dolaska ili ostajanja na vlasti jedne snage koja će i dalje imati identične stavove oko Kosova, koji su neprihvatljivi kako za Kosovo takođe i za međunarodnu zajednicu, kada se radi o rešavanju statusa Kosova.
Mogućnost odlaganja rešenja statusa Kosova na nekoliko meseci najavio je tokom susreta NATO-a na ministarskom nivou glavni pregovarač Marti Ahtisari, dok je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Javier Solana tu mogućnost tokom jčerašnjeg dana potvrdio.
