"Bosanci i Hercegovci su izabrali vođe sa potpuno suprotnim pogledima na to kako bi državu trebalo voditi nakon što iduće godine nestane međunarodne supervizije", počinje u utorak analizu postizborne Bosne i Hercegovine britanska agencija Rojters (Reuters). Još oštriji je početak analize nemačke agencije DPA: "Ishod izbora za članove državnog Predsedništva mogao bi predstavljati početak novog komešanja i mogao bi dovesti do novih podela na nacionalnoj osnovi".
Nekoliko zapadnih medija koji pišu o ishodu bosanskohercegovačkih izbora vide kao najveći potencijalni problem dijametralno suprotne stavove izabranih članova Predsedništva iz bošnjačkog i srpskog naroda. Mediji podsećaju da je Haris Silajdžić tokom kampanje insistirao na unifikaciji države podeljene na dva entiteta, a da je Nebojša Radmanović, ponavljao stav čelnika svoje stranke Milorada Dodika da će u slučaju pretnji nestankom Republike Srpske raspisati referendum o njenom izlasku iz Bosne i Hercegovine. Jedni su, navodi Njujork tajms (New York Times), za jedinstvenu bosansku državu, a drugi da maksimum u zajedništva bude federacija dveju državica.
Nemačka agencija DPA navodi da bi situacija mogla da bude dodatno iskomplikovana ako bi Silajdžić i Radmanović nastavili da iskazuju tako žestoke stavove iz kampanje. To bi radikalizovalo situaciju u Bosni i dovelo bi u pitanje povlačenje institucije Visokog međunarodnog predstavnika najavljeno za juni 2007" što bi opet "značajno usporilo evropske integracije jer bi pokazalo da Bosna i Hercegovina nije dovoljno zrela da se suoči sa odgovornostima mogućeg budućeg članstva u Evropskoj uniji." "To bi nas vratilo 10 godina unatrag i samo bi produžilo agoniju naglašenog međunarodnog prisustva ovde", prenela je nemačka agencija DPA procenu analitičarke Tanje Topić.
Isti stav zastupa i Nikolas Vud (Nicholas Wood), novinar Njujork tajmsa koji ocenjuje da će nacionalne podele postati u Bosni nakon ovih izbora još čvršće i da bi to moglo usporiti evropske integracije. On piše i to da međunarodni zvaničnici strahuju da bi tako različiti pogledi dvojice članova Predsedništva, od kojih svaki uživa podršku svog naroda, mogli usporiti i napredak ne samo u procesu evropskih integracija nego reformi uopšte.
Tanja Topić ocenjuje u izjavi agenciji DPA da bi možda veći problem za Bosnu i Hercegovinu mogao izazvati ulazak kandidata Socijaldemokratske partije Željka Komšića u državno Predsedništvo ako Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine pokuša da ospori njegov legitimitet i ishodi ponavljanje izbora. Britanska agencija Rojters navodi da će Komšićev izbor u Predsedništvo "gotovo sigurno dovesti do jačanja zahteva Hrvata za trećim 'entitetom' koji bi im dao prava ekvivalentna postojećim u Srba i Bošnjaka". Američki "Stratfor" podseća da Hrvati u Bosni prete da bi, ako bi Radmanović izveo Republiku Srpsku iz Bosne, to želeli da učine i oni sa teritorijom na kojoj je većinsko hrvatsko stanovništvo. A to bi, upozorava Stratfor, dovelo zemlju upravo u situaciju u kojoj je bila 1992.
Nekoliko zapadnih medija koji pišu o ishodu bosanskohercegovačkih izbora vide kao najveći potencijalni problem dijametralno suprotne stavove izabranih članova Predsedništva iz bošnjačkog i srpskog naroda. Mediji podsećaju da je Haris Silajdžić tokom kampanje insistirao na unifikaciji države podeljene na dva entiteta, a da je Nebojša Radmanović, ponavljao stav čelnika svoje stranke Milorada Dodika da će u slučaju pretnji nestankom Republike Srpske raspisati referendum o njenom izlasku iz Bosne i Hercegovine. Jedni su, navodi Njujork tajms (New York Times), za jedinstvenu bosansku državu, a drugi da maksimum u zajedništva bude federacija dveju državica.
Nemačka agencija DPA navodi da bi situacija mogla da bude dodatno iskomplikovana ako bi Silajdžić i Radmanović nastavili da iskazuju tako žestoke stavove iz kampanje. To bi radikalizovalo situaciju u Bosni i dovelo bi u pitanje povlačenje institucije Visokog međunarodnog predstavnika najavljeno za juni 2007" što bi opet "značajno usporilo evropske integracije jer bi pokazalo da Bosna i Hercegovina nije dovoljno zrela da se suoči sa odgovornostima mogućeg budućeg članstva u Evropskoj uniji." "To bi nas vratilo 10 godina unatrag i samo bi produžilo agoniju naglašenog međunarodnog prisustva ovde", prenela je nemačka agencija DPA procenu analitičarke Tanje Topić.
Isti stav zastupa i Nikolas Vud (Nicholas Wood), novinar Njujork tajmsa koji ocenjuje da će nacionalne podele postati u Bosni nakon ovih izbora još čvršće i da bi to moglo usporiti evropske integracije. On piše i to da međunarodni zvaničnici strahuju da bi tako različiti pogledi dvojice članova Predsedništva, od kojih svaki uživa podršku svog naroda, mogli usporiti i napredak ne samo u procesu evropskih integracija nego reformi uopšte.
Tanja Topić ocenjuje u izjavi agenciji DPA da bi možda veći problem za Bosnu i Hercegovinu mogao izazvati ulazak kandidata Socijaldemokratske partije Željka Komšića u državno Predsedništvo ako Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine pokuša da ospori njegov legitimitet i ishodi ponavljanje izbora. Britanska agencija Rojters navodi da će Komšićev izbor u Predsedništvo "gotovo sigurno dovesti do jačanja zahteva Hrvata za trećim 'entitetom' koji bi im dao prava ekvivalentna postojećim u Srba i Bošnjaka". Američki "Stratfor" podseća da Hrvati u Bosni prete da bi, ako bi Radmanović izveo Republiku Srpsku iz Bosne, to želeli da učine i oni sa teritorijom na kojoj je većinsko hrvatsko stanovništvo. A to bi, upozorava Stratfor, dovelo zemlju upravo u situaciju u kojoj je bila 1992.
