Dženana KARABEGOVIC, Nebojša GRABEŽ
Iako nezadovoljni što Haški sud nije nekadašnjeg predsjednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika osudio i za genocid, analitičari, ali i predstavnici političkih partija u BiH ocjenjuju kako ova presuda neće imati nikakvog uticaja na tužbu BiH protiv Srbije i Crne Gore. Pravni zastupnik Bosne i Hercegovine u procesu protiv Srbije i Crne Gore Sakib Softić kaže da niti jedan sudski proces koji se vodi u Hagu ne može imati vezu sa tužbom, jer će Međunarodni sud pravde u obzir uzeti samo one dokaze koji su prezentovani do 9. maja, odnosno do dana okončanja usmene rasprave:«Gospodin Krajišnik, odnosno osuđeni ratni zločinac Krajišnik je državljanin BiH. Ovaj spor se vodi protiv strane države, protiv Srbije i Crne Gore.»
Predsjedavajući Predsjedništva BiH Sulejman Tihić ne dijeli mišljenje sa bosanskohercegovačkim pravnim zastupnikom Sakibom Softićem. Prvi čovjek bh. kolektivnog šefa države ocjenjuje da presuda Krajišniku na određen način može uticati na tužbu protiv Srbije i Crne Gore, jer se iz same presude vidi koji su bili ciljevi tadašnje Republike Srpske:
«Jasno se vidi da se radi o zajedničkom zločinačkom poduhvatu u cilju progona, istrebljenja, ubistva, deportacije i prinudnog preseljenja nesrpskog stanovništva i vidi se veza sa SRJ u realizaciji tih planova, jer u presudi, npr., jasno stoji: ...RS imali namjeru da se etnički prekomponiraju teritorije koje su Karadžić, Krajišnik i drugi članovi ondašnjeg vodstva bosanskih Srba odredili kao srpske.»
Generalni sekretar SNSD-a Rajko Vasić kaže da presuda Krajišniku ne samo da neće imati uticaja na procese u BiH i regionu već ni na tužbu. Prema njegovim riječima, slučaj Krajišnik je slučaj za sudove Republike Srpske, jer je on jedan, kako kaže Vasić, od kreatora kriminalizovane odbrane sudstva i srpske politike u BiH:
«Po tom osnovu je kriv, prije svega, ovdašnjim ljudima, a tek onda međunarodnom pravu. Zanimljivo je da je Krajišnik uhapšen pred lokalne izbore 2000. godine i, čini mi se, na taj način je uticao na ishod izbora. Ova presuda je došla pred opšte izbore ove godine, ali mislim da neće prepoznatljivo uticati na izborni rezultat, a pogotovo ne na sudbinu i ishod tužbe BiH.»
Predsjednik Stranke za BiH Haris Silajdžić:
«Ova presuda Krajišniku ne bi smjela uticati ni na koji način na presudu u tužbi protiv Srbije i Crne Gore i ja živim u nadi da će istina i pravda biti zadovoljene tom presudom.»
Povodom presude Krajišniku oglasilo se i Vijeće kongresa bošnjačkih intelektualaca, koje je nezadovoljno činjenicom da je nekadašnji predsjednik Skupštine Republike Srpske oslobođen odgovornosti za genocid. U Vijeću smatraju da se ta, kako kažu, nepravda treba ispraviti u postupku protiv Srbije i Crne Gore za zločin genocida.
* * * * *
U Beogradu se mogu čuti različite procene o tome kako će jučerašnja presuda Momčili Krajišniku uticati na tužbu za genocid koju je BiH podnela protiv Srbije.
U prvim reagovanjima u Srbiji, na presudu Haškog tribunala bivšem predsedniku Skupštine Republike Srpske Momčilu Krajišniku, dominiraju komentari o izuzetno visokoj kazni od 27 godina zatvora, ali se, takođe, ističe i važnost toga što nije osuđen i za genocid. Jovan Simić, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa da činjenica da je Momčilo Krajišnik oslobođen optužbe za genocid nagoveštava promenu u kvalifikovanju ovog krivičnog dela od strane haških sudija. Simić smatra da će ovakva presuda dodatno ojačati poziciju Srbije u procesu po tužbi Bosne i Hercegovine za genocid, ali i da presuda od 27 godina zatvora Krajišniku može da uzrokuje nove polemike:
„Ono što mi daje neku nadu, to je da je u samoj postavci Tribunala možda došlo promene kriterijuma, odnosno da se, ako ništa drugo, neki kriterijum uspostavlja. Ono što mene plaši, to je da mi još uvek imamo Srebrenicu. To je nešto od čega mi ne možemo da pobegnemo i nešto što uvek postoji kao mogućnost presude za genocid. „
Reagovanje Srpske radikalne stranke na presudu Krajišniku bilo je očekivano. Navodeći niz primera o, kako kaže, dvostrukim aršinima Haškog tribunala, Dragan Todorović, visoki funkcioner stranke, kaže:
„Presuda Momčilu Kajišniku od strane takozvanog Haškog tribunala je još jedan zločin koji je Zapad, uz pomoć Haškog tribunala izvršio prema Srbima.“
Što se tiče tužbe Bosne i Hercegovine za genocid, Todorović kaže:
„To je potpuno suludo. Bosna i Hercegovina, kao i Slovenija i Hrvatska, su odgovorne za secesiju i za početak oružanih sukoba kako bi se otcepile od matične države, i potpuno je bespredmetno o tome razgovarati. Međutim, nažalost, ovde vlada zakon sile, a ne sila zakona i to je problem s kojim se mi susrećemo zadnjih 20 godina, odnosno otkako Amerika dominira svetom i otkako sve rešava putem sile.“
Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da presuda pred Haškim tribunalom, ipak, na neki način može da ima veze sa sličnim predmetima koji se vode pred Međunarodnim sudom. U konkretnom slučaju da li bi Bosna, i pod kojim uslovima, mogla da povuče tužbu protiv Srbije i Crne Gore za genocid:
„Posle promene vlasti u Srbiji, Bosna je itekako očekivala da Srbija napravi taj prvi korak. Očekivala je ono što je za Bosnu bilo neophodno, a to je to priznanje odgovornosti za počinjene zločine u Bosni, priznanje da je Srbija bila veoma aktivan učesnik u tome, da je bila mentor i autor mnogih planova koji su rezultirali masovnim zločinima u BiH.“
Nataša Kandić kaže da se ta očekivanja Bosne nisu ostvarila jer je Srbija je i nakon Miloševića nastavila sa istom politikom poricanja onoga sto se desilo u Bosni. Uprkos tome sto veruje u mogućnost stvaranja takvog prostora ukoliko se Srbija odrekne dosadašnjeg pristupa, Nataša Kandić, ipak, napominje:
„Ja nisam sigurna da Srbija ima takvu nameru, zapravo imajući u vidu kakva je vlada i kakav je parlament. Tako da mi se čini da ova presuda u tom smislu, na tom jednom političkom nivou ili, da kažem, na nivou stvaranja poverenja između država, ne može da ima nekog uticaja na BiH da povuče tužbu, zato što, pre svega, sve zavisi od Srbije. Srbija nema drugačiji odnos prema Bosni, nema drugačiji odnos prema prošlosti. Eto, prošle nedelje je potpisala neki sporazum o specijalnim vezama koji nedvosmisleno ukazuje da Srbija ima jedan poseban interes i odnos prema Republici Srpskoj, koji je različit od onosa prema Bosni.“
