Sprečavanje bekstva generala koji je osumnjičen za skrivanje Ratka Mladića, dešava se u trenutku kada se prelama i sudbina kabineta Vojislava Koštunice. Stranka G17 plus više je puta potvrdila da će izaći iz Vlade 1. oktobra, ukoliko se ne nastave pregovori sa Evropskom unijom, koji pre svega zavise od procene da li Srbija u dovoljnoj meri saraduje sa Haškim tribunalom, i samim hapšenjem Ratka Mladića.
Suprotno ovakvim procenama i tvrdnjama - da je navodno spektakularno hapšenje Marka Lugonje na beogradskom aerodromu providna predstava za domaću javnost i međunarodne posmatrače - ministar finansija Mlađan Dinkić u Nišu dao optimističku izjavu kojom najavljuje mogućnost da Evropska unija uskoro Srbiji dozvoli nastavak pregovora o pridruživanju:
«Znate šta, ja mislim da bezbednosne službe sada daleko bolje rade nego što su radile u prethodnom periodu. Rezultat toga jeste i sprečavanje njegovog jataka Lugonje da pobegne u Rusiju. Čini mi se da bi Evropska unija trebalo da ima sluha i da zna da nastavak pregovora sa Evropskom unijom znači i stabilnost unutar Srbije i posebno podršku ukupnom demokratskom bloku. Tako da ćemo videti narednih dana kako se te stvari odvijaju.»
Za Dinkićevog kolegu ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, dileme više i nema: Evropska unija već pokazuje znake popuštanja i odustajanja od zahteva da pre nastavka pregovora o pridruživanju Srbije haški optuženik Ratko Mladić bude uhapšen i izručen Tribunalu za ratne zločine:
«Kad se pritisne da se to završi, moramo to da odradimo i da završimo. Evropa shvata da mi nismo toliko odgovorni za Mladića i tu se u poslednje vreme popušta. Evropska zajednica je shvatila da to nije do nas. I oni su se trudili da ga lociraju pa nisu uspeli i evo sad su popustili.»
Zahvaljujući akciji Tužilaštva za ratne zločine, Bezbednosno-informativne agencije i policije, Lugonja je u poslednjem trenutku sprečen da otputuje u Moskvu. On je bio jedan od najbližih Mladićevih saradnika, kome je trebalo da počne suđenje za pomaganje tom beguncu. Sam Lugonja tvrdi, međutim, da nije hteo da beži i da je reč o «jeftinom spektaklu» države:
«Ja sam bio u onom zatvoru dva o po meseca, izišao sam 17. jula. Rešenje sudije ili bilo koje drugo rešenje, nije mi ograničilo nikakvo kretanje. Pasoš mi je ostao. Nemam nijedan papir kojim bi mi kretanje bilo ograničeno ili sprečeno. Ja sam zbog svojih privatnih potreba izvadio kartu, trebao sam da letim u Moskvu i vratiti se 24. septembra. Znao sam da je suđenje 27. septembra. Trebao sam da završim neki razgovor. Ja znam da mi se telefoni slušaju i obavestio sam maltene sve, obavio sam jedno 30-40 razgovora sa Moskvom vezano za neke poslove. Znači, za to je znalo bar 100 ljudi. Da idem u Moskvu nisam krio. Da sam imao nameru da bežim, uradio bih to na neki drugi način. Ja mislim da su oni znali da ja putujem i trebao im je ovakav jeftin spektakl. Nešto jeftinije u životu nisam vidio.»
Nekadašnji general Vojske Republike Srpske Marko Lugonja tokom rata u BiH bio je i načelnik bezbednosti Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Sa grupom pomagača, Lugonja je optužen za skrivanje i pomaganje u bekstvu Ratku Mladića i čeka suđenje zakazano za 27. septembar.
Suprotno ovakvim procenama i tvrdnjama - da je navodno spektakularno hapšenje Marka Lugonje na beogradskom aerodromu providna predstava za domaću javnost i međunarodne posmatrače - ministar finansija Mlađan Dinkić u Nišu dao optimističku izjavu kojom najavljuje mogućnost da Evropska unija uskoro Srbiji dozvoli nastavak pregovora o pridruživanju:
«Znate šta, ja mislim da bezbednosne službe sada daleko bolje rade nego što su radile u prethodnom periodu. Rezultat toga jeste i sprečavanje njegovog jataka Lugonje da pobegne u Rusiju. Čini mi se da bi Evropska unija trebalo da ima sluha i da zna da nastavak pregovora sa Evropskom unijom znači i stabilnost unutar Srbije i posebno podršku ukupnom demokratskom bloku. Tako da ćemo videti narednih dana kako se te stvari odvijaju.»
Za Dinkićevog kolegu ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, dileme više i nema: Evropska unija već pokazuje znake popuštanja i odustajanja od zahteva da pre nastavka pregovora o pridruživanju Srbije haški optuženik Ratko Mladić bude uhapšen i izručen Tribunalu za ratne zločine:
«Kad se pritisne da se to završi, moramo to da odradimo i da završimo. Evropa shvata da mi nismo toliko odgovorni za Mladića i tu se u poslednje vreme popušta. Evropska zajednica je shvatila da to nije do nas. I oni su se trudili da ga lociraju pa nisu uspeli i evo sad su popustili.»
Zahvaljujući akciji Tužilaštva za ratne zločine, Bezbednosno-informativne agencije i policije, Lugonja je u poslednjem trenutku sprečen da otputuje u Moskvu. On je bio jedan od najbližih Mladićevih saradnika, kome je trebalo da počne suđenje za pomaganje tom beguncu. Sam Lugonja tvrdi, međutim, da nije hteo da beži i da je reč o «jeftinom spektaklu» države:
«Ja sam bio u onom zatvoru dva o po meseca, izišao sam 17. jula. Rešenje sudije ili bilo koje drugo rešenje, nije mi ograničilo nikakvo kretanje. Pasoš mi je ostao. Nemam nijedan papir kojim bi mi kretanje bilo ograničeno ili sprečeno. Ja sam zbog svojih privatnih potreba izvadio kartu, trebao sam da letim u Moskvu i vratiti se 24. septembra. Znao sam da je suđenje 27. septembra. Trebao sam da završim neki razgovor. Ja znam da mi se telefoni slušaju i obavestio sam maltene sve, obavio sam jedno 30-40 razgovora sa Moskvom vezano za neke poslove. Znači, za to je znalo bar 100 ljudi. Da idem u Moskvu nisam krio. Da sam imao nameru da bežim, uradio bih to na neki drugi način. Ja mislim da su oni znali da ja putujem i trebao im je ovakav jeftin spektakl. Nešto jeftinije u životu nisam vidio.»
Nekadašnji general Vojske Republike Srpske Marko Lugonja tokom rata u BiH bio je i načelnik bezbednosti Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Sa grupom pomagača, Lugonja je optužen za skrivanje i pomaganje u bekstvu Ratku Mladića i čeka suđenje zakazano za 27. septembar.
