Anamari REPIC, Nebojša BUGARINOVIC
Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenjuje da će ustavno definisanje Kosova kao dela Srbije, sa suštinskom autonomijom, izazvati reakcije u svetu, ali i radikalizaciju albanskih zahteva za nezavisnošću pokrajine. On smatra da postignuti dogovor da se Kosovo u budućem ustavu definiše kao deo Srbije sugeriše dve stvari:„Prvo da će vrlo brzo biti ustav, što je izuzetno važno za konstituisanje Srbije kao države. I drugo, sigurno da će činjenica definisanja Kosova unutar srpskog ustava, koji mora – kao što se zna – da prođe proceduru dve trećine u parlamentu i referendum, dakle to je negde oko tri miliona glasača, itekako izazvati reakcije u inostranstvu i na Kosovu. Valjda očekivati da će ozbiljni politički krugovi u svetu itekako respektovati i činjenicu izjašnjavanja građana Srbije, međutim to će sigurno izazvati i burna negodovanja, a možda i dalju radikalizaciju albanskog zahteva za nezavisnošću.“
Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže da stavljanje Kosova u budući Ustav Srbije ne može prejudicirati njegov budući status, niti pomoći srpskom pregovaračkom timu. Ona je ubeđena da je način na koji se kosovski problem predstavlja domaćoj javnosti, u startu pogrešan:
„Ono što smo mi čuli jeste da se našim poslanicima na najjasniji način objasnilo da se od naše zemlje zahteva da se odrekne Kosmeta, kako bi se na našoj teritoriji formirala još jedna nezavisna, albanska država. To jednostavno nije tačno. Međutim, uvođenje odrednice Kosova u srpski ustav ne može ništa da šteti. Onaj ko bude hteo da prizna nezavisno Kosovo, on će to uraditi bez obzira što se Slobodan Samardžić poziva na to da Evropska unija dogovorom iz Mastrihta mora da ima objedinjenu vanjsku politiku. Mi znamo da to nikako nije tačno. Najnoviji događaj oko toga koliko će se recimo trupa poslati u Libanon govori da svaka od njih dosta često vodi zasebnu vanjsku politiku. Neke nade da će neke velike sile u Savetu bezbednosti staviti veto, mislim da su stvarno mimo svakog očekivanja, to je samo pitanje trgovine. Ali ne trgovine u vezi Kosova, nego nekim drugim ruskim i kineskim interesima, s tim što mislim da gospodin Putin i srpske vlasti takođe prave grešku praveći paralelu da su situacije u Abhaziji i Osetiji iste. Kosovo je jedinstveno i po načinu intervencije međunarodne zajednice i po količini ljudskih prava koje je kršila država čineći državni terorizam. Tako da postoji ogromna razlika.“
Dušan Janjić veruje da je srpski pregovarački tim dobio podršku za dalji rad, ali i za korekciju nekih do sada zauzetih pozicija, pre svega kada je reč o moderatoru pregovora Martiju Ahtisariju:
„Što se tiče odluke ili zaključka koji se odnosi na Ahtisarijeve izjave, a verovatno i njegovo dejstvo, indirektno i vrlo aktivno je imao za cilj da dalje oslabi poziciju samog Ahtisarija, a i možda najavljuje spremnost Beograda da glavna rešenja traži u razgovorima sa predstavnicima Kontakt grupe.“
Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose, jednu od mogućih pozitivnih stvari u odluci Skupštine Srbije pronalazi u sledećem:
„Možda za srpsku demokratiju ne bi bilo loše da donošenje novog ustava ustvari maskira jednim referendumom o Kosovu, time što bi on bio u ustavu. Pa onda da mi konačno dobijemo novi ustav. A to šta će posle biti sa tom odrednicom, to i nije tako veliko pitanje. Ako će to da posluži tome, onda smatram da to uopšte nije loša ideja.“
Iako su mediji, pa i sami poslanici poslednjoj sednici republičkog parlamenta pridavali veliki, gotovo istorijski značaj, građani ni izbliza ne dele takvo raspoloženje. Oni s kojima je razgovarao kolega Vladimir Nikitović u Čačku, kažu:
„Ma nema od toga ništa. Misle da će oni sa tim da se slože? Pa prva se Amerika neće složiti.“
„Ja bih voleo da ne utiče. Smatram da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno.“
„Nas niko ne sluša, niti možemo na bilo šta da utičemo. Mislim da su Amerikanci tu odluku već doneli, i to pre dosta vremena, i da će da sprovedu ono što su zamislili.“
„Šta je radio Tadić tamo u Americi? Nije išao da dobije nagradu, nego da mu se kaže šta treba da se uradi.“
„Šta ima da se kaže, to je odavno viđeno. To je zamazivanje očiju narodu. Oni to znaju, svesni su toga i to već jednom treba da kažu tom narodu.“
„Komunisti su prodali Kosovo pre 40 godina i nema više povratka Kosova.“
„Ja mislim da je već sve završeno. Sve radi Amerika, šta da radimo.“
„Mi se ne pitamo. Ja sam inače s Kosova i nemam poverenja u međunarodne snage.“
* * * * *
U trenutku kada se vode pregovori o statusu Kosova, namera da u budućem ustavu Srbije Kosovo bude definisano kao njen deo sa suštinskom autonomijom nije pravno utemeljena i nije ozbiljna, ocenili su kosovski zvaničnici.
Predstavnik Pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni kaže da je pregovarački proces u toku, da se treba završiti tokom ove godine, stoga Ustav Srbije neće biti osnova sa određivanje statusa Kosova:
“Kosovo se nalazi na putu rešenja statusa, što će se desiti najkasnije do kraja godine. Na sastanku sa predsednikom Ahtisarijem uvideli smo da je on ubeđen da se ovaj proces treba zaokružiti do kraja godina, zato stavovi Srbije ne zaslužuju nikakav komentar.”
U međuvremenu, stručnjak za ustavna pitanja Arsim Bajrami kaže kako je Beograd shvatio da je proces nezavisnosti Kosova neizbežan i zato novim ustavom želi da se opravda pred svojim građanima:
“Činjenica da Srbija u svom novom ustavu Kosovo želi definisati kao njen deo je demagogija. Srbija je, kao učesnica pregovora, obavezna da privati rezultate, odnosno nezavisnost. A s pravnog aspekta ovaj ustav ne obavezuje Kosovo.”
S druge strane, predstavnici kosovskih Srba ocenjuju da će novi ustav Srbije biti jak argument tokom pregovaračkog procesa. Oliver Ivanović, šef Srpske liste za Kosovo i Metohiju, kaže da je usvajanje ustava Srbije značajan korak u pregovaračkom procesu:
“Usvajanje novog ustava je novi element, potvrdiće teritorijalni integritet Srbije i sasvim sigurno da se na to mora računati u budućim pregovorima, a na to moraju računati sve strane u pregovorima a pogotovu međunarodni pregovarači, koji sem srpskog ustava, koji je nedvosmislen, imaju i međunarodne konvencije i međunarodno pravo kao element koji moraju uzeti u obizr prilikom donošenja odluke.”
Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari di Karlo izjavila je u Prištini da je usvajanje novog ustava Srbije stvar srpskih političara:
“Ostavljamo srpskim političarima da razmatraju svoj ustav. Za sada je važno da srpski lideri učestvuju u razgovorima o statusu, a mi ćemo zajedno sa Kontakt grupom učiniti sve da podržimo pregovore koje vodi Ahtisari.”
Kosovski zvaničnici kažu da Priština, bez obzira na dešavanja u Beogradu, treba da se više orijentiše na pripreme za ulazak u završnu fazu pregovora i pripremi novi ustav Kosova.
