Generalni sekretar Un Kofi Anan je u izveštaju pozdravio napore Vlade Kosova i premijera na primeni standarda, ali je uputio poziv kosovskom rukovodstvu da se dodatno angažuje kako bi taj posao sprovelo do kraja. Od 13 prioritetnih tačaka, pet ih je već ispunjeno, a kosovske institucije su ranije najavile da će do 31. avgusta ispuniti još četiri, naveo je Anan u izveštaju datiranom 1. septembra. On je ocenio bezbednosnu situaciju kao "uglavnom stabilnu", ali je izrazio zabrinutost i snažno osudio nasilne incidente u kojima su mete bili ljudi ili verski spomenici, a "posebno one međuetničke".
Šef UNMIK-a Joahim Riker upozorio je opasnost od rasta tenzija u slučaju odlaganja rešenja statusa:
"Generalno osećanje na Kosovu je da uskoro treba da počne nova etapa u njegovoj istoriji. To u ljudima budi nadu ali i ih i čini nervozim, jer je još uvek neizvestan ishod pregovora o statusu. Napredak je vidan, međutim, u pozadini toga je neizvesnost oko statusa. Ona treba da se ukloni da bi se moglo nastaviti napred nesmetano bez tog tereta."
Posebno, istakao jer šef UNMIK-a, brine situacija na severu Kosova. Nekoliko incidenata, rekao je, vlasti u Srbiji i lokalni Srbi tretiraju kao etnički motivisane. Srpske lokalne vlasti su to iskoristile da prekinu veze sa kosovskim institucijama, istakao je šef UNMIK-a:
"Nasilje je za žaljenje i poćinioci treba da odgovaraju, ali nastojanje da se predstavi situacija na Kosovu kao nepodnošljivo mesto za nealbance je neopravdano."
Riker je pozvao Beograd da podstakne učešće lokalnih Srba u privremenim institucijama na Kosovu:
"Beograd i dalje zadržava ključan uticaj na kosovkse Srbe. Želeo bih da im pošalje signal da im je budućnost na Kosovu. Srbi su u teškoj situaciji, ne znaju kome mogu verovati. Međutim, izolacija nije odgovor na njihove probleme, već integracija."
Šef UNMIK-a je kazao da je bezbednosna situacija stabilna, mada ima incidenata, dodajući da kosovske institucije imaju odgovornost da steknu poverenje manjina.
Sastanku Saveta bezbednosti prisustvovao je i kosovski premijer Agim Čeku. Šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić je kazala da je izjava specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija o srpskoj krivici "jedini argument" u prilog nezavisnosti Kosova koji je srpska strana do sada mogla da čuje. Ona je istakla da se Srbija zalaže za univerzalno rešenje za Kosovo i princip nepromenjivosti granica:
"Neprihvatljivo je oduzimanje 15 procenata srpske teritorije da bi se stvorila druga albanska država. Dok se srpska strana poziva na međunarodno pravo i nemogućnost da se jednoj demokratskoj državi oduzme 15 odsto njene teritorije, sve upućuje na zaključak da je strah od moćnih i nasilnih Albanaca i njihove pretnje osvetom danas onaj 'princip' pred kojim odstupaju međunarodno pravo i međunarodna Pravda."
Rašković Ivić je istakla da se "albanska strana zapravo i ne upušta u pregovore, mirno čekajući da na poklon dobije nezavisnost". Predsednica Koordinacionog centra je naglasila da je problem bezbednosti "prvi problem koji treba rešiti" na Kosovu i upozorila da se od prošle redovne sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu dogodio 51 incident manjeg ili većeg intenziteta u kojima je bilo napada na živote i imovinu Srba, te da je u proteklih godinu dana takvih napada bilo 260.
Sanda Rašković se usprotivila "veštačkim rokovima" u traganju za rešenjem kosovskog pitanja, istakavši da će "svako nervozno ubrzavanje skupo koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i međunarodnu zajednicu". Ona je izrazila posebnu zabrinutost zbog nedostatka rezultata u povratku raseljenog stanovništva i upozorila da i "najoptimističkiji podaci govore o najviše pet odsto povratnika". Raškovićeva je pozvala Savet bezbednosti da ubedi albansku stranu da odustane od ekstremnih, isključivih zahteva i prihvati "racionalno i kompromisno rešenje - autonomiju sa ogromnim, suštinskim nadležnostima".
Predstavnik Rusije je istakao da još nije još nije učinjen dovoljan napredak:
"Srbima nije garantovana neophodna bezbednost. Većina incidenata je etnički motivisana, sloboda kretanja je limitirana. Nije rešeno ni pitanje decentralizacije, zaštite kulturnih i verskih znamenitosti srpske zajednice. Nije zadovoljajući ni povratak izbeglica. Rusija deli zabrinutost Kofija Anana zbog odluke lokalnih vlasti na severu Kosova da prekinu veze sa kosovskim institucijama. Međutim, odbijanja Srba da učestvuju u njihovom radu pokazuje koliko je situacija kompleksna. Rešenje za Kosovo mora da bude univerzalno i - jedino ako bude postignuto dogovorom i ne predstavlja presedan za druga krizna područja u svetu, može biti prihvaćeno u Savetu bezbednosti."
Kineski ambasador je istakao da je nužno poštovanje principa teritorijalnog integriteta u donošenju rešenja o statusu Kosova. Predstavnica Britanije je podržala dosadašnji rad posrednika UN Martija Ahtisarija, izražavajući razočarenje što Sanda Raškovic Ivić nijednom rečju nije pomenula njegovu ulogu u pozitivnom kontekstu:
"Nezavisnost Kosova je jedna od opcija, neki kažu i jedina, koja bi omogućila trajni mir i stabilnost u miru. Istovremeno, oni koji traže nezavisnot moraju da pruže garancije da multietničko Kosovo postane realnost i zauzme odgovarajuće mesto u Evropi."
Predstavnica SAD je pozvala obe strane da nakon osam meseci pregovora o tehničkim pitanjima postignu sporazum o decentralizaciji, zaštiti kulturnih i verskih znamenitosti i manjinskih zajednica. Odlaganje rešenja ne ide u prilog nijednoj strani već može izazvati samo nestabilnost, ističući da bi odluku trebalo doneti do kraja ove godine:
"Obe strane treba da budu realistične oko mogućeg ishoda. Kosovo mora biti multietničko i prihvatljivo za narode koji na njemu žive. Nema povratka na situaciju pre 1999. godine, podele, niti udruživanja Kosova sa nekom drugom državom ili njenim delom."
Šef UNMIK-a Joahim Riker upozorio je opasnost od rasta tenzija u slučaju odlaganja rešenja statusa:
"Generalno osećanje na Kosovu je da uskoro treba da počne nova etapa u njegovoj istoriji. To u ljudima budi nadu ali i ih i čini nervozim, jer je još uvek neizvestan ishod pregovora o statusu. Napredak je vidan, međutim, u pozadini toga je neizvesnost oko statusa. Ona treba da se ukloni da bi se moglo nastaviti napred nesmetano bez tog tereta."
Posebno, istakao jer šef UNMIK-a, brine situacija na severu Kosova. Nekoliko incidenata, rekao je, vlasti u Srbiji i lokalni Srbi tretiraju kao etnički motivisane. Srpske lokalne vlasti su to iskoristile da prekinu veze sa kosovskim institucijama, istakao je šef UNMIK-a:
"Nasilje je za žaljenje i poćinioci treba da odgovaraju, ali nastojanje da se predstavi situacija na Kosovu kao nepodnošljivo mesto za nealbance je neopravdano."
Riker je pozvao Beograd da podstakne učešće lokalnih Srba u privremenim institucijama na Kosovu:
"Beograd i dalje zadržava ključan uticaj na kosovkse Srbe. Želeo bih da im pošalje signal da im je budućnost na Kosovu. Srbi su u teškoj situaciji, ne znaju kome mogu verovati. Međutim, izolacija nije odgovor na njihove probleme, već integracija."
Šef UNMIK-a je kazao da je bezbednosna situacija stabilna, mada ima incidenata, dodajući da kosovske institucije imaju odgovornost da steknu poverenje manjina.
Sastanku Saveta bezbednosti prisustvovao je i kosovski premijer Agim Čeku. Šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić je kazala da je izjava specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija o srpskoj krivici "jedini argument" u prilog nezavisnosti Kosova koji je srpska strana do sada mogla da čuje. Ona je istakla da se Srbija zalaže za univerzalno rešenje za Kosovo i princip nepromenjivosti granica:
"Neprihvatljivo je oduzimanje 15 procenata srpske teritorije da bi se stvorila druga albanska država. Dok se srpska strana poziva na međunarodno pravo i nemogućnost da se jednoj demokratskoj državi oduzme 15 odsto njene teritorije, sve upućuje na zaključak da je strah od moćnih i nasilnih Albanaca i njihove pretnje osvetom danas onaj 'princip' pred kojim odstupaju međunarodno pravo i međunarodna Pravda."
Rašković Ivić je istakla da se "albanska strana zapravo i ne upušta u pregovore, mirno čekajući da na poklon dobije nezavisnost". Predsednica Koordinacionog centra je naglasila da je problem bezbednosti "prvi problem koji treba rešiti" na Kosovu i upozorila da se od prošle redovne sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu dogodio 51 incident manjeg ili većeg intenziteta u kojima je bilo napada na živote i imovinu Srba, te da je u proteklih godinu dana takvih napada bilo 260.
Sanda Rašković se usprotivila "veštačkim rokovima" u traganju za rešenjem kosovskog pitanja, istakavši da će "svako nervozno ubrzavanje skupo koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i međunarodnu zajednicu". Ona je izrazila posebnu zabrinutost zbog nedostatka rezultata u povratku raseljenog stanovništva i upozorila da i "najoptimističkiji podaci govore o najviše pet odsto povratnika". Raškovićeva je pozvala Savet bezbednosti da ubedi albansku stranu da odustane od ekstremnih, isključivih zahteva i prihvati "racionalno i kompromisno rešenje - autonomiju sa ogromnim, suštinskim nadležnostima".
Predstavnik Rusije je istakao da još nije još nije učinjen dovoljan napredak:
"Srbima nije garantovana neophodna bezbednost. Većina incidenata je etnički motivisana, sloboda kretanja je limitirana. Nije rešeno ni pitanje decentralizacije, zaštite kulturnih i verskih znamenitosti srpske zajednice. Nije zadovoljajući ni povratak izbeglica. Rusija deli zabrinutost Kofija Anana zbog odluke lokalnih vlasti na severu Kosova da prekinu veze sa kosovskim institucijama. Međutim, odbijanja Srba da učestvuju u njihovom radu pokazuje koliko je situacija kompleksna. Rešenje za Kosovo mora da bude univerzalno i - jedino ako bude postignuto dogovorom i ne predstavlja presedan za druga krizna područja u svetu, može biti prihvaćeno u Savetu bezbednosti."
Kineski ambasador je istakao da je nužno poštovanje principa teritorijalnog integriteta u donošenju rešenja o statusu Kosova. Predstavnica Britanije je podržala dosadašnji rad posrednika UN Martija Ahtisarija, izražavajući razočarenje što Sanda Raškovic Ivić nijednom rečju nije pomenula njegovu ulogu u pozitivnom kontekstu:
"Nezavisnost Kosova je jedna od opcija, neki kažu i jedina, koja bi omogućila trajni mir i stabilnost u miru. Istovremeno, oni koji traže nezavisnot moraju da pruže garancije da multietničko Kosovo postane realnost i zauzme odgovarajuće mesto u Evropi."
Predstavnica SAD je pozvala obe strane da nakon osam meseci pregovora o tehničkim pitanjima postignu sporazum o decentralizaciji, zaštiti kulturnih i verskih znamenitosti i manjinskih zajednica. Odlaganje rešenja ne ide u prilog nijednoj strani već može izazvati samo nestabilnost, ističući da bi odluku trebalo doneti do kraja ove godine:
"Obe strane treba da budu realistične oko mogućeg ishoda. Kosovo mora biti multietničko i prihvatljivo za narode koji na njemu žive. Nema povratka na situaciju pre 1999. godine, podele, niti udruživanja Kosova sa nekom drugom državom ili njenim delom."
