Dimitrije JOVICEVIC, Zoran PRERADOVIC
Za predstavnike vladajuće crnogorske koalicije budući odnosi će uglavnom zavisiti od politike koja će se voditi u Beogradu, dok u Srpskoj listi Andrije Mandića smatraju da je po crnogorsko-srpske odnose presudan odnos nove vlasti u Podgorici prema položaju Srba u Crnoj Gori. Portparol Demokratske partije socijalista Predrag Sekulić očekuje da će odnosi Beograda i Podgorice nakon parlamentarnih izbora nastaviti da se kreću uzlaznom putanjom:„Crna Gora ostaje prijatelj Srbije, ostaje prijatelj građanima Srbije. Što se tiče otvorenih pitanja, čini mi se da je njih veoma malo i čini mi se da će nakon izbora i neka pitanja koja su možda politički bila konotirana u predizbornom periodu, sada biti mnogo lakše i mnogo brže rješavana.“
Slično misle i socijaldemokrate, Sekulićevi partneri u vladajućoj koaliciji. Portparol SDP Branislav Radulović:
„Definitivno, sve će zavisiti prije svega od sposobnosti same Srbije da se kreće ka procesu evroatlantskih integracija, jer Crna Gora će u novembru na samitu NATO-a u Rigi definitivno ući u program Partnerstvo za mir i vrlo brzo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. A da li će Srbija pratiti taj proces, uopšte čitav proces u regionu, je nešto što zavisi prije svega od Beograda, a ta činjenica će opredjeljivati relaciju na balkanskom poluostrvu, prije svega prema Briselu.“
Za Andriju Mandića, predvodnika preizbornog saveza Srpska lista koji se promoviše kao jedini zastupnik interesa Srba u Crnoj Gori, perspektiva odnosa Beograda i Podgorice, nakon što je Đukanovićeva vlast učvrstila pozicije na izborima, prije svega zavisi od toga kakva će biti unutrašnja politika Crne Gore:
„Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori nikada nije bio gori i teži. Neko uporno pokušava, a to su predstavnici aktuelne vlasti, da taj problem izmjesti na odnose između Podgorice i Beograda. Ja ne znam kako će se razvijati odnosi između Podgorice i Beograda, ali ono što znam je da u Crnoj Gori treba riješiti status svih naroda, da oni budu ravnopravni, da niko nikoga ne diskriminiše, da građani budu ravnopravni i kroz novi Ustav koji će da radi Crna Gora možemo da obezbijedimo pravne pretpostavke da se svi narodi zaštite.“
Na pitanje - kako istovremeno očekuje politiku zvanične Srbije prema Crnoj Gori koja je čekala epilog crnogorskih izbora, kako bi odredila profil svog ambasadora u Podgorici - Mandić odgovara:
„Ne znam kakvog će oni postaviti ambasadora i ko će biti ambasador. Znam da smo se mi zalagali za to da Srbija što prije otvori svoju ambasadu u Podgorici, jer postoji čitav niz stvari u kojima bi mogla ta ambasada da pomogne ljudima koji su Srbi iz Crne Gore, gdje bi mi mogli da popravimo i našu poziciju u oblasti kulture i u oblasti informisanja.“
Predrag Sekulić iz DPS-a očekuje da će u Srbiji prevladati pragmatičan duh i kada je riječ o naimenovanju svog prvog ambasadora u Crnoj Gori:
„Što se tiče mjesta ambasadora Srbije u Podgorici, ja bih rekao da će Crna Gora prihvatiti svako korektno rješenje koje bude ponudio Beograd. Uostalom, to smo radili i ranije. Sve ono što je moglo da doprinese razvoju dobrih odnosa Srbije i Crne Gore mi smo zaista snažno podržavali.“
* * * * *
Rezultati izbora u Crnoj Gori, na kojima je ubedljiv trijumf odnela vladajuća koalcija DPS – SDP, u velikoj meri određeni su rezultatom referendumskog izjašnjavanja, prve su ocene u Srbiji. I dok pojedini analitičari, pa i političari, smatraju da bi zvanični Beograd morao put ka evropskim integracijama da potraži upravo preko Crne Gore, određeni politički subjekti veruju da ovakvi izborni rezultati samo potvrđuju vezanost Crne Gore za Srbiju.
Izborni rezultati u Crnoj Gori, na kojima je apsolutnu većinu obezbedila vladajuća koalicija DPS – SDP, zapravo predstavlja preslikani odnos snaga na referendumskom izjašnjavanju, smatra portparol vladajuće DSS Andreja Mladenović:
„Rezultati su takvi da oni daju jednu sliku koju smo imali i na samom referendumu, znači da se tu nije previše izmenio taj odnos. Postoji jedno ukrupnjavanje političkih snaga u Crnoj Gori.“
Istovremeno, potpredsednik DS Dragan Šutanovac samo delimično se slaže da je ishod nedavnih izbora zapravo puka refleksija trijumfa opcije koja se zalagala za nezavisnost Crne Gore. On dodaje da je sada kristalno jasno da se radi o političkoj opciji koja ima ubedljivu podršku među građanima Crne Gore i naglašava da su Crnoj Gori sada otvorene evropske perspektive:
„Ubeđen sam da će oni naći brži put i pravac ka Evropskoj uniji. Ono što je s naše strane najbitnije, sa strane da kažem Srbije, to je da mi treba da čestitamo pobednicima i da u budućnosti gradimo jednu aktivnu politiku u odnosu na Crnu Goru. Ne smemo da zaboravimo da tamo postoji veliki broj građana Crne Gore koji su glasali za državnu zajednicu i nikako ne bi smeli da zaboravimo na te ljude s jedne strane, a s druge strane, Crna Gora u nekoj budućnosti može da bude most preko kojeg će i Srbija imati kontakte u Evropi, budući da Crna Gora danas, na svoju sreću s jedne, a na našu nesreću s druge strane, ima ozbiljnije kontakte, odnosno ozbiljniju poziciju u Evropi, jer ona je rasterećena pre svega Haškog tribunala, tako da će oni ići, dok se mi ne rasteretimo tog problema, znatno brže od nas.“
Potpuno suprotnu percepciju izbornih događaja u Crnoj Gori ima visoki funkcioner SRS-a Dragan Todorović. On ističe da će činjenica da je Srpska lista posle vladajuće koalicije osvojila najveći broj mandata itekako uticati na odnose Srbije i Crne Gore:
„Mislim da je i vlast u Crnoj Gori shvatila da je sve ono s čim je zastupala pre referenduma bilo samo u cilju postizanja nezavisnosti Crne Gore, ali sad shvataju da Crna Gora kao samostalna država teško može da opstane ukoliko ne bi imala u Srbiji prijateljsku državu.“
Potsećajući da je zvanični Beograd teško prihvatio rezultate referenduma u Crnoj Gori, politički analitičar Vladimir Goati ističe da bi Vlada Srbije morala sada da pokaže mnogo više spremnosti na saradnju upravo zbog jasnijih evropskih perspektiva Crne Gore:
„Crna Gora, koja sada ima sve šanse, neopterećena je u toj meri zbivanjima na prostoru Kosova, obavezama prema Hagu, donošenjem novog ustava, mogla bi da pomogne – to je jedan utilitaran razlog – da Vlada Srbije, ko god bio na njenom čelu, uspostavi što bolje odnose sa Crnom Gorom, što do sada nije bio slučaj.“
Kada je reč o samim rezultatima izbora, Goati ih posmatra kao nastavak referendumskog procesa i naglašava da je politička slika Crne Gore, bar kada je opozicija u pitanju, znatno izmenjena:
„U ovom slučaju se dogodilo to da su pripadnici struje koja je poražena u pravilu apstinirali ili su menjali stranačku afilijaciju, tako da je rezultat jedna potpuna promena partijskog reljefa u Crnoj Gori, sa izrazitom dominacijom ove već stalne koalicije DPS-a i SDP-a.“
