Odluka Francuske da za sada pošalje samo 200 vojnika iznenadila je mnoge s obzirom da je igrala ključnu ulogu u pripremi Rezolucije Saveta bezbednosti, ne pristajući na neke od zahteva SAD kojima se protežirao Izrael. Francuski mediji su pisali da je predsednik Žak Širak spreman da pošalje do 5.000 vojnika. Međutim, od toga je odustao zbog rizika. Pariz smatra da nisu jasno definisani ciljevi misije, zatim pravila angažovanja plavih šlemova, niti je njihov mandat dovoljno snažan.
Francuski ministar odbrane Mišel Aliju Mari podsetila je na neprijatna iskustva njene zemlje na Balkanu. Zbog nejasnih pravila angažovanja i komplikovane komandne strukture, međunarodne snage su bile bespomoćne da spreče masakr civila u bivšoj Jugoslaviji, podseća Mari. Tako su pojedini pripadnici mirovnih snaga, uključujući i francuske, bili čak držani kao taoci. Francuska takođe ima u vidu i bolna iskustva tokom ranijih angažmana u Libanu, kojim je u prošlosti vladala kao kolonijom. Naime, 58 francuskih vojnika poginulo je u samoubilačkom napadu u Bejrutu koji je 1983. godine izvela novoformirana militantna organizacija Hezbolah.
Iako je odobrila slanje 3.000 vojnika u južni Liban, Italija takođe nije u boljoj poziciji da izađe u susret zahtevu Izraela i predvodi mirovni kontigent. Naime, zvanični Rim je u procesu povlačenja svojih preostalih snaga iz Iraka.
U međuvremenu, akcija izraelske avijacije u petak u noć u istočnom Libanu, pokazuje koliko je primirje krhko. Izaslanik Ujedinjenih nacija u Libanu Terje Larsen:
"Mi samo na opasnoj granici, sa koje se lako može skliznuti u ambis nasilja i krvoprolića."
Ključno pitanje je razoružanje Hezbolaha. Rezolucija Saveta bezbednosti je na neki način to prepustila vlastima u Bejrutu, koje očito nisu u stanju da to sprovedu, jer su predstavnici ovog militantnog šiitskog pokreta takođe članovi libanske vlade. Liban je po prvi put nakon 40 godina prošlog vikenda razmestio manji kontigent svojih vojnika na jugu zemlje. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan i američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavili su prošle sedmice da se ne očekuje od međunarodnih snaga da razoružaju Hezbolah. Irski ministar odbrane Vili O Di kazao je da ako se Hezbolah ne razoruža i izraelske trupe ponovo pregrupišu, onda će međunarodne snage biti u smrtnoj opasnosti. Međutim, ne očekuje se jedinstven stav Evropske unije, jer Velika Britanija uz SAD ne želi da pošalje kopnene trupe, zbog angažmana na drugim žarištima, kao što su Irak i Avganistan. Nemačka je spremna da uputi samo 1.500 vojnika da nadgledaju pomorsku granicu sa Libanom, imajući u vidu istorijska sećanja na Holokaust. Kancelar Angela Merkel:
"Ovde nije reč o učešću Nemačke u vojnoj operaciji. U pitanju je pre svega politička odgovornost u Evropi da se obezbedi da Rezolucija Saveta bezbednosti bude primenjena, a što će biti teško zbog svih ovih nejasnoća. Ponovila bih da previše govorimo o vojnom delu misije, a premalo o dugoročnom političkom procesu."
Sazivajući hitan sastanak Evropske unije, šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi je kazao da treba obezbediti učešće i trupa iz pojedinih islamskih zemalja. Međutim, odluka izraelskog premijera Ehuda Olmerta da neće prihvatiti da u mirovnim snagama u Libanu (UNIFIL) budu vojnici iz zemalja sa kojima Izrael nema diplomatske odnose, svakako će otežati čitav proces.
Među zemljama koje su ponudile svoje vojnike za sastav proširene međunarodne mirovne misije u Libanu a nemaju odnose sa Izraelom su Indonezija, Malezija i Bangladeš. Dodatni problem je tajming. Strahujući da će ionako krhko primirje krahirati, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Mark Braun izjavio je da je nužno raspoređivanje 3.500 plavih šlemova do početka septembra. Međutim, imajući u vidu situaciju na terenu, to je očigledno nerealno očekivanje.
Francuski ministar odbrane Mišel Aliju Mari podsetila je na neprijatna iskustva njene zemlje na Balkanu. Zbog nejasnih pravila angažovanja i komplikovane komandne strukture, međunarodne snage su bile bespomoćne da spreče masakr civila u bivšoj Jugoslaviji, podseća Mari. Tako su pojedini pripadnici mirovnih snaga, uključujući i francuske, bili čak držani kao taoci. Francuska takođe ima u vidu i bolna iskustva tokom ranijih angažmana u Libanu, kojim je u prošlosti vladala kao kolonijom. Naime, 58 francuskih vojnika poginulo je u samoubilačkom napadu u Bejrutu koji je 1983. godine izvela novoformirana militantna organizacija Hezbolah.
Iako je odobrila slanje 3.000 vojnika u južni Liban, Italija takođe nije u boljoj poziciji da izađe u susret zahtevu Izraela i predvodi mirovni kontigent. Naime, zvanični Rim je u procesu povlačenja svojih preostalih snaga iz Iraka.
U međuvremenu, akcija izraelske avijacije u petak u noć u istočnom Libanu, pokazuje koliko je primirje krhko. Izaslanik Ujedinjenih nacija u Libanu Terje Larsen:
"Mi samo na opasnoj granici, sa koje se lako može skliznuti u ambis nasilja i krvoprolića."
Ključno pitanje je razoružanje Hezbolaha. Rezolucija Saveta bezbednosti je na neki način to prepustila vlastima u Bejrutu, koje očito nisu u stanju da to sprovedu, jer su predstavnici ovog militantnog šiitskog pokreta takođe članovi libanske vlade. Liban je po prvi put nakon 40 godina prošlog vikenda razmestio manji kontigent svojih vojnika na jugu zemlje. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan i američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavili su prošle sedmice da se ne očekuje od međunarodnih snaga da razoružaju Hezbolah. Irski ministar odbrane Vili O Di kazao je da ako se Hezbolah ne razoruža i izraelske trupe ponovo pregrupišu, onda će međunarodne snage biti u smrtnoj opasnosti. Međutim, ne očekuje se jedinstven stav Evropske unije, jer Velika Britanija uz SAD ne želi da pošalje kopnene trupe, zbog angažmana na drugim žarištima, kao što su Irak i Avganistan. Nemačka je spremna da uputi samo 1.500 vojnika da nadgledaju pomorsku granicu sa Libanom, imajući u vidu istorijska sećanja na Holokaust. Kancelar Angela Merkel:
"Ovde nije reč o učešću Nemačke u vojnoj operaciji. U pitanju je pre svega politička odgovornost u Evropi da se obezbedi da Rezolucija Saveta bezbednosti bude primenjena, a što će biti teško zbog svih ovih nejasnoća. Ponovila bih da previše govorimo o vojnom delu misije, a premalo o dugoročnom političkom procesu."
Sazivajući hitan sastanak Evropske unije, šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi je kazao da treba obezbediti učešće i trupa iz pojedinih islamskih zemalja. Međutim, odluka izraelskog premijera Ehuda Olmerta da neće prihvatiti da u mirovnim snagama u Libanu (UNIFIL) budu vojnici iz zemalja sa kojima Izrael nema diplomatske odnose, svakako će otežati čitav proces.
Među zemljama koje su ponudile svoje vojnike za sastav proširene međunarodne mirovne misije u Libanu a nemaju odnose sa Izraelom su Indonezija, Malezija i Bangladeš. Dodatni problem je tajming. Strahujući da će ionako krhko primirje krahirati, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Mark Braun izjavio je da je nužno raspoređivanje 3.500 plavih šlemova do početka septembra. Međutim, imajući u vidu situaciju na terenu, to je očigledno nerealno očekivanje.
