Srdan KUSOVAC, Žana KOVACEVIC (Saradnja: Branko VUCKOVIC, Gëzim BAXHAKU)
Ideja predsednika Slovenije, Janeza Drnovšeka, izrečena jesenas, koju su odbacile i vlasti Srbije i vlasti Kosova, bila je da međunarodna zajednica u roku od godinu i po dana prenese sve nadležnosti na institucije Kosova, a da Kosova za pet godine dobije nezavisnost, ukoliko se ispostavi da ispunjava uslove za to.Početkom avgusta slovenački ministar inostranih poslova Dmitrij Rupel ocenio je "problematičnom" izjavu premijera Srbije, Vojislava Koštunice, datu dva dana ranije u jednom intervjuu da se „Srbija ne bi odrekla Kosova“ zarad bržih evropskih integracija. „Smatram da je izjava, ili stav, da je Srbija spremna da žrtvuje svoju evropsku perspektivu, sa naše tačke gledišta i sa tačke gledišta Evropske unije i zapadnog sveta, problematična“, rekao je ministar Rupel na konferenciji za medije u Ljubljani. Savetnik premijera Srbije, Aleksandar Simić, je ovu izjavu ocenio „izletanjem“ i dodao da smatra da Slovenija ne predstavlja značajnu zemlju Evropske unije koja bi već mogla predlagati rešenja.
Predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader predložio je krajem prošlog meseca sazivanje međunarodne konferencije na kojoj bi bila odlučena budućnost Bosne i Hercegovine. Visoki međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini, Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwartz-Schilling), nekoliko dana kasnije je objavio da smatra da je takva konferencija „poslednja stvar koja je potrebna Bosni“.
Solo nastupi ili sinhronizovana međunarodna akcija
Da li ove inicijative predstavljaju solo istupe Janeza Drnovšeka i Iva Sanadera, ili su one pak deo neke šire međunarodne političke inicijative? Dušan Janjić, čelnik Nevladine organizacije Forum za međuetničke odnose i učesnik mnogih međunarodnih skupova o političkim događajima u regiji:
JANJIĆ: Što se tiče Drnovšekove izjave, a kasnije i Rupelive, i tih inicijativa Slovenije povezanih sa Kosovom i odnosima Srbije i Kosova - one su deo slovenačke politike. Nekada su, kao što je poslednja izjava Rupela, vezane za inicijativu nekoliko zemalja, a to je inicijativa Višegradske grupe, plus Austrija i Slovenija. Karakteristika slovenačkih političara je to da, čak i kada rade u krugu sa drugim zemljama, imaju naviku da istrče pre dogovora. Tako je istrčao Rupel u svom najnovijem nastupu, pre nego što je čitav plan pomoći Srbiji gotov. Druga karakteristika je da zbog svojih unutrašnjih, slovenačkih, razloga prenaglase element moguće nezavisnosti Kosova. To im je konstanta. Tu postoji i taj treći faktor, a to je lična vezanost i frustracija, i Drnovšeka i Rupela, sa početkom kosovske krize. Drnovšek je na početku kosovske krize bio predsednik tadašnje SFRJ, dok je Rupel tada bio opozicionar, koji je gradio svoju političku karijeru na podršci albanskoj zajednici na Kosovu. Sve u svemu, slovenačke inicijative su nekada samostalne, nekada čuju da se nešto sprema u međunarodnoj zajednici pa krenu sami, nekada su dogovori multilateralni, ali najčešće tu ima puno soliranja u odnosu, ne toliko u odnosu na Kosovo i Srbiju, koliko u odnosu na svoje međunarodne partnere.
RSE: Ljuljzim (Lulzim) Peci, direktor Instituta za istraživanje politike i razvoja, thinh-thank organizacije čije je sedište u Prištini, takođe smatra da stav iz Ljubljane ne predstavlja stav čitave međunarodne zajednice:
PECI: Predsednik Slovenije, gospodin Drnovšek, je dosta vremena imao uvid u stanje na Kosovu, čak i u vreme kada je bio predsednik Predsedništva SFRJ. On dobro zna situaciju u regiji, ali njegovo znanje i njegova inicijativa nisu imali dobru i čvrstu podršku, ni na Kosovu, ni u Srbiji, ni u međunarodnoj zajednici. Mislim da je to bila jedna manje-više personalna inicijativa, nego što je bila konsultovana i sa drugim zemljama od važnosti u međunarodnoj zajednici.
RSE: Davor Gjenero je hrvatski analitičar, ali dobro poznaje političku situaciju i u Sloveniji:
GJENERO: Gospodin Drnovšek je oduvijek bio solo igrač, a sada je, stjecajem neugodnih okolnosti, to puno više nego što je ikada bio. Iako je njegova inicijativa pobudila dosta reakcija, pa i neugodnih, i na Kosovu i u Srbiji i sa albanske, a pogotovo sa srpske strane, njegova inicijativa nije dio nekog velikog međunarodnog projekta. To je njegova ideja o tome da se napravi nešto što bi bilo pravično. On je uvjeren da je to što su obje strane na inicijativu reagirale podjednako nevoljko, dokaz da je inicijativa bila rađena u dobroj namjeri i da je rješenje, koje bi moglo biti nekakav put kompromisa, negdje između dviju strana. Ta njegova akcija nije bila diplomatski pripremljena, nije bila usuglašena, ni sa slovenskim Ministarstvom vanjskih poslova, niti je bila usuglašena sa Europskom unijom, a kamo li da bi predstavljala nekakav veći međunarodni projekt.
RSE: A šta kažu obični ljudi, građani Srbije i Kosova, sa kojima su u Kragujevcu i Prištini, metodom slučajnog uzorka, razgovarali naši novinari:
GRAĐANI KRAGUJEVCA:
- „Uvek su nas Slovenci mrzeli i verujem da će do kraja to da rade. Pokušaće na sve načine da nam uzmu Kosovo.“
- „Slovenija je kupila sva veća preduzeća u Srbiji. Verovatno im je cilj da se što više rasparčamo kako bi nas sve kupili.“
- „Nemamo šanse, nema nama pomoći. Ni Slovenci, ni Amerikanci, ni Crnogorci nama ne mogu pomoći. Nema nama spasa.“
- „Mislim da Slovenija ne bi trebala da nam pomaže u ovom trenutku, obzirom da se Azem Vlasi nalazi u Sloveniji. Mislim da se ovog puta ne bi trebali mnogo vezivati za njih.“
- „Slovenci gledaju svoju korist. Sarađivaće kako onima na Zapadu odgovora. Oni im naređuju šta treba da rade.“
- „Da je Slovenija imala dobru nameru, ostala bi zajedno sa Srbijom u bivšoj Jugoslaviji. Prema tome, smešno je pomisliti da imaju dobre namere.“
- „Odvojili su se, a to znači da nisu hteli sa nama. Sumnjam u dobre namere bilo koga.“
- „Sve je već očigledno. Već je odavno odvojeno Kosovo.“
- „Samo verujem u dobre namere ljudi koji su patriote. Tuđa ruka nikada nas neće počešati.“
GRAĐANI PRIŠTINE:
Florim Bećiri (Beqiri), ulični prodavač knjiga u Prištini, kaže da je za njega razumljivo da predstavnici Slovenije nastupe sa predlogom o nezavisnosti Kosova:
„Ako je to predlog o uslovnoj nezavisnost uz dalje prisustvo NATO-a i misije Evropske unije u oblasti policije i sudstva, onda je u redu“.
„Uslovna nezavisnost ili puna nezavisnost, jedno je te isto. Za Srbe u tako jednoj organizovanoj pokrajini, ili državi, sigurno nema perspektive“, kaže Vesko Stojković iz Gračanice. Jedan njegov sunarodnik dodaje: „Mislim da Slovenija nije ta država koja ima snage da bude odlučujuća u rešavanju statusa Kosova.“
Ramadan Keljmendi (Kelmendi) iz Prištine kaže da smatra dobrim to što je Slovenija predložila uslovnu nezavisnost, ali dodaje da je za građane Kosova prihvatljiva samo puna nezavisnost, bez ikakvih uslova:
„Slovenija ima autoritet u Evropi da bi dala svoje predloge, ali uslovna nezavisnost je neprihvatljiva za građane Kosova. Za nas je prihvatljiva samo puna nezavisnost.“
RSE: Šta je sa onom drugom inicijativom koju smo pomenuli – inicijativom premijera Hrvatske, Iva Sanadera, da bi probleme unutrašnjeg ustrojstva Bosne i Hercegovine trebalo rešavati na međunarodnoj konferenciji. Zašto taj glas iz Zagreba dolazi baš sada?
GJENERO: Gospodin Sanader je s tom inicijativom izašao s hrvatske pozicije vrlo racionalno. U hrvatskoj unutarnjoj politici prevladava strah nad time što Bosna i Hercegovina ostaje provizorij u vremenu kada se rješavaju, ili kada bi se trebala rješavati, temeljna pitanja u drugome dijelu Balkana, na Kosovu prije svega. U Hrvatskoj se, naime, znatan broj analitičara, a pogotovo kreatora politike, boji kako bi Srbija mogla biti kompenzirana za gubitke na Kosovu ustupcima u Bosni i Hercegovini, učvršćivanjem Republike Srpske, pa i stvaranjem puno čvršćih, posebnih, veza Republike Srpske sa Srbijom. Oni koji su skloni radikalno kritizirati prethodnu Račanovu administraciju, smatraju kako je bila teška greška administracije gospodina Račana što se potpuno povukao iz Bosne i Hercegovine, što se odrekao posebnih odnosa Hrvatske sa Bosnom i Hercegovinom i što je Hrvatska u prethodnom razdoblju igrala premalu ulogu kao međunarodni akter u Bosni i Hercegovini.
RSE: Koliko je premijeru Hrvatske u ovom nastupu važno da zaista budu rešeni unutrašnji problemi Bosne i Hercegovine, a koliko da on u svetu, van svoje zemlje, prvenstveno na Zapadu, bude viđen kao neko ko pokušava da reši probleme Balkana? Recimo da izrazimo to procentima 50-50 ili 70-30. Šta je važnije?
GJENERO: Podjednako mu je važno i jedno i drugo. Hrvatski temeljni interes je da se provizorij u Bosni i Hercegovini riješi prije nego što se otvore druga balkanska pitanja, barem je to temeljni interes one političke opcije koju predvodi gospodin Sanader. S druge strane, gospodinu Sanaderu je važan vanjsko-politički interes, da ga se u Evropskoj uniji doživljava bitno drugačije nego što se doživljavalo gospodina Tuđmana, koji je pravio probleme na ovom prostoru, koji je bio nekontroliran faktor i koji nije obavljao dužnosti ili zadatke koje je od evropskih saveznika dobivao.“
JANJIĆ: Dugo se mislio da je ovaj HDZ drugačiji HDZ i da je ovaj HDZ taj koji se neće direktno mešati u bosanske prilike. Pokazalo se da je kod tog prvog izazova, koji se zove izbori, pošto u Bosni i Hercegovini sada treba da budu izbori, očigledno da su HDZ u Zagrebu i Ivo Sanader rešili da pomognu bosanskim vlastima u pariranju srpskoj ideji, ideji Republike Srpske o referendumu. Ideju o konferenciji vidim kao pariranje ideji referenduma, kao direktnu poruku da će Hrvatska u skladu sa Dejtonom učestvovati u definisanju novog Ustava i novog statusa Bosne i Hercegovine, da su iluzije sve što se do sada pričalo, i u međunarodnoj zajednici i u samoj Bosni. Hrvatska se ne odriče svoga prava.
Ako je on to radio u dogovoru sa nekim u međunarodnoj zajednici, to nije uradio u skladu sa zvaničnom politikom međunarodne zajednice, a to se videlo po visokom predstavniku jer je Sanader sada dodatno uzburkao nemirne vode u Bosni i Hercegovini, tako da se, na žalost, ova izborna kampanja, zahvaljujući ideji o referendumu Republike Srpske, ali i ideji o međunarodnoj konferenciji, pretvara u kampanju o statusu Bosne i Hercegovine, a ona može biti vrlo opasna.
RSE: Miodrag Živanović, profesor filozofije na Univerzitetu u Banja Luci smatra da bi Bosni i Hercegovini bilo mnogo bolje kada bi inicijative za rešavanje njenih unutrašnjih problema stizale iz same Bosne, a ne od suseda:
ŽIVANOVIĆ: Vjerovatno tu postoje interesi nacionalnog korpusa. Hrvatski nacionalni korpus je dosta homogen, bez obzira da li je riječ o dijelu koji se nalazi u Bosni i Hercegovini, ili o dijelu koji egzistira u Republici Hrvatskoj. Vjerovatno je ta homogenost razlog, mada je teško nagađati zašto je baš gospodin Sanader pokrenuo takvu inicijativu, ali se možemo pitati da li bi bilo slično kada bi to isto došlo iz Beograda, ili iz drugih centara balkanskih državica. Ove inicijative pokazuju jednu političku volju da se neki od problema pokušaju riješiti, ali sa druge strane, osim izražavanja dobre volje, ako je uopšte dobra, tu se ne može riješiti nešto bitno.
Nedavno sam dao prijedlog međunarodnoj zajednici, kada je riječ o Bosni i Hercegovini, da se naprave dvije konferencije jer smo došli u fazu da više gotovo nemamo izlaza. Predložio sam da se prvo napravi jedna lokalna konferencija svih političkih snaga u Bosni i Hercegovini. Tu mislim i na vladajuću strukturu i na nevladin sektor i na pojedince. Trebali bi smo da dođemo do jednog konsenzusa oko četiri-pet ključnih tema za budućnost Bosne i Hercegovine, ali da se u jednom malom vremenskom razmaku napravi i međunarodna konferencija o Bosni i Hercegovini o tim istim temama, koja bi mogla dati podršku onome što se dogovorilo na lokalnom nivou. Mislim da je to jedan od puteva kojim bi se prevazišle ove blokade koje je sam Dejton donio i koji bi možda mogao otvoriti naša vrata za budućnost.
Ove regionalne inicijative, ili inicijative predstavnika pojedinih balkanskih država, neće moći donijeti čvrsta politička rješenja, ne samo za Bosnu i Hercegovinu, nego ni za druge probleme koji postoje u regionu.
GRAĐANI BIH:
- "Sada su na sceni sve političke aktivnosti pred izbore u Bosni i Hercegovini. To je jedna opća jagma. Neprestano se javljaju pojedinci, koji su predstavnici nekih svojih političkih asocijacija ili programa, koji žele da se u Bosni što duže zadrži ovakvo stanje. To je opet u politici nečiji interes. Mislim da je prvo trebalo urediti odnose u svojoj sredini, pa onda kod susjeda, i utjecati na to u dogovorima na nivou država.“
- „Zašto ne predlažu. I Dejtonski sporazum je izvana. Mislim da predstavnici bivših jugoslovenskih država najbolje razumiju situaciju ovdje i mislim da su te inicijative najvrjednije i najkvalitetnije. Rat u Bosni i Hercegovini je jednaka bol i Hrvatskoj i Srbiji. Rat na Kosovu je jednaka bol i Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i Makedoniji i svim ostalim državama u regiji.“
- „Bolje bi bilo da to dolazi od nas, ali u svakom slučaju treba podržati jednu takvu inicijativu. Sve što se radi, ukoliko će imati nekog efekta za poboljšanje naše situacije, kako u užem regionu, tako i u širem, pozdravljam.“
- „Bilo je tih konferencija koliko hoćete, pa nikakve koristi. Ipak je bolje da se pokrene nešto. Ne valja ni ovako. Bolje je da ovi iz naše bivše zemlje to pokreću, nego neki drugi.“
Slovenija i Hrvatska – predlagači ili deo problema?
Svi naši sagovornici saglasni su da ni Slovenija ni Hrvatska danas ne predstavljaju države koje bi svojim inicijativama mogle biti na onoj strani Balkana kada mogu predlagati rešenja, a ne biti deo problema.
PECI: Slovenija i Hrvatska su male zemlje. One nemaju veliki potencijal da idu napred sa svojim inicijativama, ukoliko nisu unapred konsultovane sa drugim zemljama koje su velike i koje imaju veliki uticaj u međunarodnoj zajednici. One nemaju potencijal, ni politički, niti ekonomski, niti bilo koji drugi, da reše nešto u regiji. Ali, ove zemlje mogu bitno da pomažu u post-statusnom periodu. Slovenija je dosta uznapredovala. Ona je punopravna članica i NATO i Evropske unije. Svojim glasom može dosta da utiče na post-statusne događaje. Inače mislim da niti imaju potencijal, niti mogućnost, da išta reše.
ŽIVANOVIĆ: Čini mi se da međunarodna zajednica doista nije riješila niti jedno bitno pitanje, ne samo u našoj državi, nego i u cijelom regionu. Sve je ostalo otvoreno. Otvoreno je Kosovo. Makedonija ima svoje probleme. Crna Gora je nezavisna i sigurno će imati možda i dobrih predispozicija za razvoj, ali će imati i ove ili one teškoće. U Bosni i Hercegovini je stanje, kako znamo, doista rovito. I Hrvatska je opterećena svojim problemima. Cijeli ovaj region ostaje problematičan i sigurno da predstavlja jednu sivu zonu unutar Evrope. To se mora promijeniti. Možda bi Bosna i Hercegovina mogla u političkom smislu da ojača svoj položaj time što će ona pokrenuti inicijative kada je riječ o rješavanju problema u svojoj kući, a onda, kroz ovu saradnju, i na drugim prostorima."
JANJIĆ: Sloveniji niko ne može ospori kapacitet da bude neka vrsta inicijatora i medijatora u popravljanju regionalnih odnosa. Problem je kako konkretni političari razvijaju konkretne projekte. Slovenija ima problem sa političarima jer oni očigledno nisu dorasli kapacitetima Slovenije kao celog društva. Nesporno je da su slovenački interesi i interesi je slovenačke poslovne zajednice mnogo veći od onoga što se do sada realizovalo i na Kosovu i u Srbiji. Nesporno je da bi Slovenija mogla da bude jedan vrlo ozbiljan medijator, da pomogne u kosovsko-srpskim odnosima i sukobima, ali, na žalost, političari uvek idu ispod kapaciteta svoje zemlje. Kada je Rupel predsedavao OEBS-om, koji je zapravo istog dometa kao i Drnovšekova inicijativa, Slovenija je, kao predsedavajući OEBS-a, mogla da pomogne da se reši problem decentralizacije, ali zbog svojih frustracija Rupel je odmah krenuo sa pričom o nezavisnosti, umesto da tretira problem decentralizacije kao jednu od pretpostavki za nezavisnost. Hrvatska je druga priča. To je priča jedne države koja se bori da ne bude tamo gde pripada. Bori se da ne bude Balkan. Bori se da je prime u Evropsku uniju, ali je očigledno da je neće tako brzo primiti, kao što joj obećavaju. Hrvatska je bila uključena u bosanski sukob. Pre očekujem da će Crna Gora u međunarodnoj zajednici dobiti, već od sastanka u Rigi, kada bude primljena u Partnerstvo za mir, ulogu maloga vrednoga medijatora koji radi na regionalnoj saradnji, a pre svega na smirivanju bošnjačko-hrvatsko-srpskih strasti.
RSE: Da li bi nešto moglo biti promenjeno kada 2008. Slovenija bude država predsdedavajuća Evropskom unijom?
GJENERO: Balkanski kompleks nije trenutno među prioritetima planiranim za slovensko predsjedanje Europskom unijom. Slovenija je, u dogovoru sa Europskom komisijom, za sada planirala neke druge prioritete koji su prije svega vezani uz Europski ustav.
JANJIĆ: Sigurno da Sloveniju neće zapasti period donošenja odluke o Kosovu. Odluka će se pripremiti krajem ove godine i biti formalno doneta u aprilu ili maju na Savetu bezbednosti, ali njoj će sigurno prispati jedno od prvih mesta u sprovođenju te odluke. Ne bih se iznenadio da Sloveniji pripadne prilika da kandiduje nekog svoga političara za ulogu novog šefa Evropske misije na Kosovu. Toga se pribojavam, upravo zbog kapaciteta slovenačkih političara i slovenačke administracije. Evo nešto što meni kao Srbinu ne smeta, ali mnogo smeta Albancima na Kosovu. Unutar KFOR-a, jedino slovenački vojnici na uniformama nose oznaku „ratni veterani“. To je bio neki rat od 14 dana, ili, kako se šale Albanci, ne zna se na čijoj strani su bili jer su svi visoki skoro dva metra. Činjenica je da oni na taj način više šalju poruku rata, nego poruku mira. Ukoliko jedini nosite na uniformi KFOR-a tu oznaku, to znači da rešavate neki sopstveni problem krize identiteta i niste dovoljno osetljivi na sredinu, u ovom slučaju na albansku reakciju, a to opet dolazi od političara. Dakle, to je sada problem. Slovenija će se naći u situaciji da pomogne, a njoj, očigledno, treba evropska pomoć da bi dovršila svoj posao.
