Ministar ekonomije Karlos Lage rekao je da se Kastrovo zdravstveno stanje rapidno popravlja. "U bolnici mu je omogućena vrhunska nega i sve vreme je pri svesti", kazao je Lage u Bogoti prilikom inauguracije kolumbijskog predsednika Albara Uribe. On je negirao da Kastro boluje od raka stomaka i da je Kuba pred dramatičnim promenama:
"Da se u mojoj zemlji dešava bilo šta vanredno ja ne bih putovao u inostranstvo."
Međutim, otkako je prošlog ponedeljka operisan zbog trbušnog krvarenja, Fidel kao ni njegov brat Raul, na koga je privremeno preneo ovlašćenja, nisu se pojavili u javnosti. To je podstaklo špekulacije da je Kastrovo stanje veoma ozbiljno i da se možda neće uopšte vratiti na funkciju. Američki predsednik Džordž Buš kazao je sinoć da, pošto Kuba nije otvoreno društvo, može se samo nagađati kakvog je Kastro zdravlja. Situacija podseća na atmosferu u vreme Staljinove smrti 1953, kaže biograf bivšeg sovjetskog lidera Robert Konkvest. Niko nije znao šta se dešava, osim njegovih najbližih saradnika. Sovjeti su saznali da je njihov vođa bolestan tek kada je državni radio počeo da emituje ozbiljnu muziku, kaže Konkvest.
Da Kasto možda više nikada neće preuzeti kormilo Kube, neki analitičari zaključuju indirektno na osnovu izjave u ponedeljak veče kubanskog pisca Robetrta Fernandenza Retamara, koji je ujedno i člano državnog saveta:
"Do sada je politika američke administracije bila da ako Fidel Kastro nije na čelu Kube, nastupiće haos. Međutim, Fidel nije na dužnosti i nema haosa. Vašington je predviđao da nije moguć miran prenos vlasti u našoj zemlji. Međutim, Raul Kastro je preuzeo dužnosti bez potresa i on će se obratiti javnosti, kada proceni da je to shodno."
Na osnovu poslednjeg dela njegove izjave, pojedini dobri poznavaoci prilika procenjuje da to znači da će Raul Kastro dugoročnije ostati na vlasti, jer Fidelovo zdravstveno stanje je veoma ozbiljno i neće moći da se u potpunosti oporavi. U međuvremenu, zvaničnici u Havani upozoravaju pre svega kubansku emigraciju na Majamiju kao i Vašington da ne pokušavaju da iskoriste ovu situaciju i da se ne mešaju u unutrašnje prilike, jer će odgovor biti žestok, kazao je predsednik kubanskog parlamenta Rikardo Alarkon:
"Situacija je veoma mirna, potpuno normalna. Svi oni koji sanjaju, lažu i pokušavaju da ombanu svet, nadajući se da će se nešto strašno desiti na Kubi, da će ljudi izaći na ulice izazivajući veliku nestabilnost, sada treba da skoče sebi u usta."
U međuvremenu, oko 400 poznatih ličnosti, uključujući i bivšeg juznoafričkog biskupa Dezmonda Tutua, uputili su pismo američkoj administraciji tražeći od nje da se uzdrži od bilo kakvog mešanja u kubanske prilike. Državni sekretar Kondoliza Rajs nazvala je takvu konstrukciju potpuno nategnutom i netačnom. Američki predsednik Džordž Buš je u ponedeljak veče još jedanput pozvao na demokratizaciju Kube:
Naša je želja da se građanima Kube omogući da sami izaberu svoju vladu, da zaista mogu nesmetano da odluče da li će transformisati tiransko društvo u demokratsko. Dakle, stanovnici Kube treba da se izjasne o svojoj budućnosti nakon odlaska Fidela Kastra, a ne kubanski imigranti u SAD. A kada se to desi, onda Kubanci koji žive u Americi mogu da iskažu svoje interes za procese u svojoj nekadašnoj zemlji, da pokrenu pitanja kao što su povratak imovine koja im je konfiskovana."
"Da se u mojoj zemlji dešava bilo šta vanredno ja ne bih putovao u inostranstvo."
Međutim, otkako je prošlog ponedeljka operisan zbog trbušnog krvarenja, Fidel kao ni njegov brat Raul, na koga je privremeno preneo ovlašćenja, nisu se pojavili u javnosti. To je podstaklo špekulacije da je Kastrovo stanje veoma ozbiljno i da se možda neće uopšte vratiti na funkciju. Američki predsednik Džordž Buš kazao je sinoć da, pošto Kuba nije otvoreno društvo, može se samo nagađati kakvog je Kastro zdravlja. Situacija podseća na atmosferu u vreme Staljinove smrti 1953, kaže biograf bivšeg sovjetskog lidera Robert Konkvest. Niko nije znao šta se dešava, osim njegovih najbližih saradnika. Sovjeti su saznali da je njihov vođa bolestan tek kada je državni radio počeo da emituje ozbiljnu muziku, kaže Konkvest.
Da Kasto možda više nikada neće preuzeti kormilo Kube, neki analitičari zaključuju indirektno na osnovu izjave u ponedeljak veče kubanskog pisca Robetrta Fernandenza Retamara, koji je ujedno i člano državnog saveta:
"Do sada je politika američke administracije bila da ako Fidel Kastro nije na čelu Kube, nastupiće haos. Međutim, Fidel nije na dužnosti i nema haosa. Vašington je predviđao da nije moguć miran prenos vlasti u našoj zemlji. Međutim, Raul Kastro je preuzeo dužnosti bez potresa i on će se obratiti javnosti, kada proceni da je to shodno."
Na osnovu poslednjeg dela njegove izjave, pojedini dobri poznavaoci prilika procenjuje da to znači da će Raul Kastro dugoročnije ostati na vlasti, jer Fidelovo zdravstveno stanje je veoma ozbiljno i neće moći da se u potpunosti oporavi. U međuvremenu, zvaničnici u Havani upozoravaju pre svega kubansku emigraciju na Majamiju kao i Vašington da ne pokušavaju da iskoriste ovu situaciju i da se ne mešaju u unutrašnje prilike, jer će odgovor biti žestok, kazao je predsednik kubanskog parlamenta Rikardo Alarkon:
"Situacija je veoma mirna, potpuno normalna. Svi oni koji sanjaju, lažu i pokušavaju da ombanu svet, nadajući se da će se nešto strašno desiti na Kubi, da će ljudi izaći na ulice izazivajući veliku nestabilnost, sada treba da skoče sebi u usta."
U međuvremenu, oko 400 poznatih ličnosti, uključujući i bivšeg juznoafričkog biskupa Dezmonda Tutua, uputili su pismo američkoj administraciji tražeći od nje da se uzdrži od bilo kakvog mešanja u kubanske prilike. Državni sekretar Kondoliza Rajs nazvala je takvu konstrukciju potpuno nategnutom i netačnom. Američki predsednik Džordž Buš je u ponedeljak veče još jedanput pozvao na demokratizaciju Kube:
Naša je želja da se građanima Kube omogući da sami izaberu svoju vladu, da zaista mogu nesmetano da odluče da li će transformisati tiransko društvo u demokratsko. Dakle, stanovnici Kube treba da se izjasne o svojoj budućnosti nakon odlaska Fidela Kastra, a ne kubanski imigranti u SAD. A kada se to desi, onda Kubanci koji žive u Americi mogu da iskažu svoje interes za procese u svojoj nekadašnoj zemlji, da pokrenu pitanja kao što su povratak imovine koja im je konfiskovana."
