RSE: Vaš festival pratile su mnoge kontroverze – sudske odluke, osporavanja, vi ste kratko bili u zatvoru… Danas je to festival neke drugačije, nove Srbije. Zašto se, po vašem mišljenju, tako teško prihvataju nove vrednosti u ovom društvu?
BOŠKOVIĆ: Mislim da za to postoji mnogo razloga, počev od činjenice da ova zemlja i dalje živi, nažalost, u devedesetim godinama, do činjenice da su raznorazne interesne sfere proteklih godina, pre svega političke, pokušavale da ospore to što mi radimo jer jednostavno nisu na liniji i u skladu s vrednostima iza kojih mi stojimo. Kojeg god razloga da se uhvatimo, on ne može biti racionalan. Ti razlozi su krajnje glupi.
RSE: Verujete li da muzika i novi trendovi vašeg festivala mogu biti zamena upravo onom vrednosnom sistemu devedesetih – nacionalizmu, šovinizmu?
BOŠKOVIĆ: Da. Čak i ako malo dublje pogledate priču, odnosno ne dublje nego samo iz drugog ugla, videćete da je zapravo devedesetih čitava jedna posebna supkultura kreirana od strane režima, iz koje su i nicali baš ti sistemi vrednosti, ali ta supkultura je imala svoje uporište u medijima, imala je svoje uporište u muzici, bukvalno u svemu. Ono što mi pokušavamo jeste da napravimo neki obrnuti proces. Mislim da je jako dobro što Exit ima tako veliku posećenost, da toliko ljudi dolazi iz inostranstva. Mislim da je još veća stvar to što se prenosi na televiziji i što ljudi mogu na nacionalnom programu takođe da prate dešavanja sa Exita. To je jako bitno. To je više ovako u skladu sa misijom koju mi imamo.
RSE: U kojoj meri ta vaša misija može da pokaže i neko drugo lice Srbije?
BOŠKOVIĆ: Upravo je pre jedno tri nedelje – ja sam se tome jako smejao – izašao jedan interesantan oglas praktično u svim medijma, gde Vlada Republike Srbije daje milion eura za menanje negativnog imidža Srbije. To me je dosta zaintrigiralo, pa sam to malo podrobnije pogledao i video da se zapravo traži firma koja ima godišnji promet recimo 100 miliona dolara ili ne znam tačno koliko, nisam dalje ni hteo da čitam. Exit, zapravo, to već uveliko radi. A ovo što smo postigli, postigli smo manje-više sami. E sad, zamislite koliki bi efekat bio da se na tome radi strateški sa vladom, da postoje partneri koji to mogu da isprate. To bi bilo mnogo bolje i mnogo jače. Dobila bi se neka vrsta sinergije.
RSE: Exit je jedan od najvećih muzičkih festivala u Jugoistočnoj Evropi. Dolaze mladi ljudi iz čitavog regiona bivše Jugoslavije, pa i šire. Šta biste vi njima poručili, kako bi oni mogli da sačuvaju svoje mentalno zdravlje, a da ne „promene adresu“?
BOŠKOVIĆ: Nažalost dosta teško, kako stoje stvari. Ali, mi smo tu da podržimo sve aktivnosti tog tipa, znači sve ljude dobre volje koje se zalažu za neke promene nabolje u njihovom društvu. Nažalost, naš uticaj, pre svega finansijski, nije dovoljno velik da možemo da usmeravamo fondove. Ali ono što možemo da damo je jedna injekcija pozitivne energije, neki know-how koji smo do sada sakupili. Mislim da nam je potrebno mnogo Exita, znači da svako ima svoj mali projekat na kojem radi, a da je taj projekat od opšte koristi. Mislim da je to formula za uspeh. Ono što je bitno i što smo mi krenuli da radimo u tom pravcu, to se možda najbolje ustvari vidi na ovom primeru NGO stejdža, gde na Exitovom festivalu nastupa preko 100 različitih nevladinih organizacija iz celog regiona. One su sve tu zapravo da bi predstavile njihov način rada, vrednosti iza kojih oni stoje i tako dalje. Mi im praktično dajemo publicitet. I to je jako bitno, tu bude i po hiljadu volontera iz raznoraznih zemalja. To je stvarno super. Tako nešto ja sad pokušavam još šire da napravimo. Možda čak i neku fondaciju koju ćemo u nekom doglednom vremenu osnovati i koja će zapravo distribuirati prihode koje će festival u budućnosti praviti. Tako da onda, zapravo, čitav krug može da se napravi. To je ono čemu sad trenutno težimo.
RSE: Dosta mladih slušalaca on-line rubrike postavilo je pitanje, a jedno slično je bilo i iz Livna – da je tamošnja lokalna vlast zabranila održavanje festivala sličnog Exitu. Imate li komentar?
BOŠKOVIĆ: Imam, kako ne. Nas su zabranjivali mnogo puta, stavljali u zatvore i tako dalje, ali ono što je bitno jeste da se istraje u tome. Mislim da političarima, uopšte gledajući, dakle ne samo u Srbiji, popularnost i uticaj definitivno slabi i mislim da ima prostora za jedan nezavisan glas koji, eto, baš može da bude objedinjen oko tih inicijativa u lokalnim sredinama, definitivno može da se čuje, samo treba biti uporan. Ali ne iznenađuje me da se takve inicijative opstruiraju. Stvarno me ne iznenađuje.
BOŠKOVIĆ: Mislim da za to postoji mnogo razloga, počev od činjenice da ova zemlja i dalje živi, nažalost, u devedesetim godinama, do činjenice da su raznorazne interesne sfere proteklih godina, pre svega političke, pokušavale da ospore to što mi radimo jer jednostavno nisu na liniji i u skladu s vrednostima iza kojih mi stojimo. Kojeg god razloga da se uhvatimo, on ne može biti racionalan. Ti razlozi su krajnje glupi.
RSE: Verujete li da muzika i novi trendovi vašeg festivala mogu biti zamena upravo onom vrednosnom sistemu devedesetih – nacionalizmu, šovinizmu?
BOŠKOVIĆ: Da. Čak i ako malo dublje pogledate priču, odnosno ne dublje nego samo iz drugog ugla, videćete da je zapravo devedesetih čitava jedna posebna supkultura kreirana od strane režima, iz koje su i nicali baš ti sistemi vrednosti, ali ta supkultura je imala svoje uporište u medijima, imala je svoje uporište u muzici, bukvalno u svemu. Ono što mi pokušavamo jeste da napravimo neki obrnuti proces. Mislim da je jako dobro što Exit ima tako veliku posećenost, da toliko ljudi dolazi iz inostranstva. Mislim da je još veća stvar to što se prenosi na televiziji i što ljudi mogu na nacionalnom programu takođe da prate dešavanja sa Exita. To je jako bitno. To je više ovako u skladu sa misijom koju mi imamo.
RSE: U kojoj meri ta vaša misija može da pokaže i neko drugo lice Srbije?
BOŠKOVIĆ: Upravo je pre jedno tri nedelje – ja sam se tome jako smejao – izašao jedan interesantan oglas praktično u svim medijma, gde Vlada Republike Srbije daje milion eura za menanje negativnog imidža Srbije. To me je dosta zaintrigiralo, pa sam to malo podrobnije pogledao i video da se zapravo traži firma koja ima godišnji promet recimo 100 miliona dolara ili ne znam tačno koliko, nisam dalje ni hteo da čitam. Exit, zapravo, to već uveliko radi. A ovo što smo postigli, postigli smo manje-više sami. E sad, zamislite koliki bi efekat bio da se na tome radi strateški sa vladom, da postoje partneri koji to mogu da isprate. To bi bilo mnogo bolje i mnogo jače. Dobila bi se neka vrsta sinergije.
RSE: Exit je jedan od najvećih muzičkih festivala u Jugoistočnoj Evropi. Dolaze mladi ljudi iz čitavog regiona bivše Jugoslavije, pa i šire. Šta biste vi njima poručili, kako bi oni mogli da sačuvaju svoje mentalno zdravlje, a da ne „promene adresu“?
BOŠKOVIĆ: Nažalost dosta teško, kako stoje stvari. Ali, mi smo tu da podržimo sve aktivnosti tog tipa, znači sve ljude dobre volje koje se zalažu za neke promene nabolje u njihovom društvu. Nažalost, naš uticaj, pre svega finansijski, nije dovoljno velik da možemo da usmeravamo fondove. Ali ono što možemo da damo je jedna injekcija pozitivne energije, neki know-how koji smo do sada sakupili. Mislim da nam je potrebno mnogo Exita, znači da svako ima svoj mali projekat na kojem radi, a da je taj projekat od opšte koristi. Mislim da je to formula za uspeh. Ono što je bitno i što smo mi krenuli da radimo u tom pravcu, to se možda najbolje ustvari vidi na ovom primeru NGO stejdža, gde na Exitovom festivalu nastupa preko 100 različitih nevladinih organizacija iz celog regiona. One su sve tu zapravo da bi predstavile njihov način rada, vrednosti iza kojih oni stoje i tako dalje. Mi im praktično dajemo publicitet. I to je jako bitno, tu bude i po hiljadu volontera iz raznoraznih zemalja. To je stvarno super. Tako nešto ja sad pokušavam još šire da napravimo. Možda čak i neku fondaciju koju ćemo u nekom doglednom vremenu osnovati i koja će zapravo distribuirati prihode koje će festival u budućnosti praviti. Tako da onda, zapravo, čitav krug može da se napravi. To je ono čemu sad trenutno težimo.
RSE: Dosta mladih slušalaca on-line rubrike postavilo je pitanje, a jedno slično je bilo i iz Livna – da je tamošnja lokalna vlast zabranila održavanje festivala sličnog Exitu. Imate li komentar?
BOŠKOVIĆ: Imam, kako ne. Nas su zabranjivali mnogo puta, stavljali u zatvore i tako dalje, ali ono što je bitno jeste da se istraje u tome. Mislim da političarima, uopšte gledajući, dakle ne samo u Srbiji, popularnost i uticaj definitivno slabi i mislim da ima prostora za jedan nezavisan glas koji, eto, baš može da bude objedinjen oko tih inicijativa u lokalnim sredinama, definitivno može da se čuje, samo treba biti uporan. Ali ne iznenađuje me da se takve inicijative opstruiraju. Stvarno me ne iznenađuje.
