Premijer Vojislav Koštunica je rekao da je svoje sagovornike u Beloj kući uveravao u dobre strane najveće moguće autonomije Kosova unutar Srbije i da su njegovi argumenti saslušani. Ponovio je teze da je nedopustivo da se jednoj demokratskoj zemlji oduzme deo teritorije zbog pretnje nasiljem etničke grupe koja ima aspiracije prema toj teritoriji:
"Nezavisno Kosova ima sve one nedostatke koje prvo rešenje nema. Ono ne garantuje stabilnost, ono se zasniva na nepoštovanju, umesto poštovanju, međunarodnog prava, ono ne ide tragom nečega što je kompromis, već nametnutim kompromisom i nametnutim rešenjem. Oduzeti jednoj državi deo njene teritorije, i to značajan deo, 15 procenata, može se učiniti samo ukoliko se sama ideja demokratije i demokratskih vrednosti ozbiljno ospori, ozbiljno ugrozi, baci pod noge."
Činjenicu da SAD ne isključuju nezavisnost Kosova, kao jedan od mogućih ishoda pregovora, srpski premijer nije komentarisao. Od samog početka razgovora o konačnom statusu Kosova, državno rukovodstvo Srbije insistira na tome da je nezavisnost Kosova neprihvatljivo rešenje.
Predsednik Srbije, Boris Tadić, gostujući na državnoj televiziji, kao da je odškrinuo vrata za razmatranje i nekih drugih opcija, rekavši da se ne može garantovati da je takvo rešenje isključeno:
"Bilo bi jako opasno, ukoliko bih ja, kao predsednik Srbije, rekao da je to što mi ne želimo da dopustimo nezavisnost i suverenitet Kosova i Metohije dovoljno da Kosovo nikada ne postane nezavisno, ili da ponudim neku patriotsku izjavu, pa da umirim svoj stomak i građane koji to žele da čuju. Realnost je veoma teška. Realnost je nikad teža. Nemam pravo da obmanjujem građane Srbije. Ali, treba se boriti do poslednjeg trenutka, koristeći legitimna sredstva koje danas međunarodna politika prihvata."
Zamolili smo Jelicu Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji da prokomentariše izjavu predsedika Tadića:
"Mislim da je to definitivno jedna najava i potvrda realnog stanja jer Srbija kapacitet da vlada Kosovom nema, i to već jako dugo. To nije krivica ni ove vlade, niti prethodne to je jedno nasleđe, pogotovo iz devedesetih. Mislim da u tom pravcu ukazuje i ovaj paket plus koji je lansirala vlada Srbije. Tu se ne radi samo o Evropskoj uniji, radi se i o euro-atlantskim strukturama jer pojačavanje veza sa NATO-m i Evropskom unijom poboljšava i status Srbije u regionu, ali i u samim pregovorima o Kosovu, i daje veće šanse da se zaštite interesi Srbije na Kosovu."
Učešće u radu Saveta bezbednosti i poseta premijera Srbije Vašingtonu i Njujorku, kao i upoznavanje članica Kontakt grupe sa predlogom Srbije za Kosovo, predstavlja završnicu diplomatske inicijative Beograda. Očekuje se da do kraja godine proistekne odluka o finalnom statusu pokrajine. Pitanje koje sledi iz toga je koliko buduće odluke Saveta bezbednosti i Kontakt grupe mogu biti stvar za razmatranje i, u krajnjem slučaju, za prihvatanje ili odbijanje od strane Srbije. Aleksandar Popović iz Centra za regionalizam:
"Što se tiče vlade Republike Srbije, ona može, kada je reč o odlukama Saveta bezbednosti i drugih najznačajnijih međunarodnih instanci, u prvom trenutku da ignoriše i da odbija da prihvati realnost, ali je očigledno da će vreme pokazati svoje i da će morati na neki način da se prilagođava."
Potvrđeno je da su u toku usaglašavanja tema razgovora na najvišem nivou između Beograda i Prištine koja bi trebala da počnu 24. jula u Beču. Izvesno je da će u njima učestvovati predsednik i premijer Srbije i predsednik i premijer Kosova.
"Nezavisno Kosova ima sve one nedostatke koje prvo rešenje nema. Ono ne garantuje stabilnost, ono se zasniva na nepoštovanju, umesto poštovanju, međunarodnog prava, ono ne ide tragom nečega što je kompromis, već nametnutim kompromisom i nametnutim rešenjem. Oduzeti jednoj državi deo njene teritorije, i to značajan deo, 15 procenata, može se učiniti samo ukoliko se sama ideja demokratije i demokratskih vrednosti ozbiljno ospori, ozbiljno ugrozi, baci pod noge."
Činjenicu da SAD ne isključuju nezavisnost Kosova, kao jedan od mogućih ishoda pregovora, srpski premijer nije komentarisao. Od samog početka razgovora o konačnom statusu Kosova, državno rukovodstvo Srbije insistira na tome da je nezavisnost Kosova neprihvatljivo rešenje.
Predsednik Srbije, Boris Tadić, gostujući na državnoj televiziji, kao da je odškrinuo vrata za razmatranje i nekih drugih opcija, rekavši da se ne može garantovati da je takvo rešenje isključeno:
"Bilo bi jako opasno, ukoliko bih ja, kao predsednik Srbije, rekao da je to što mi ne želimo da dopustimo nezavisnost i suverenitet Kosova i Metohije dovoljno da Kosovo nikada ne postane nezavisno, ili da ponudim neku patriotsku izjavu, pa da umirim svoj stomak i građane koji to žele da čuju. Realnost je veoma teška. Realnost je nikad teža. Nemam pravo da obmanjujem građane Srbije. Ali, treba se boriti do poslednjeg trenutka, koristeći legitimna sredstva koje danas međunarodna politika prihvata."
Zamolili smo Jelicu Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji da prokomentariše izjavu predsedika Tadića:
"Mislim da je to definitivno jedna najava i potvrda realnog stanja jer Srbija kapacitet da vlada Kosovom nema, i to već jako dugo. To nije krivica ni ove vlade, niti prethodne to je jedno nasleđe, pogotovo iz devedesetih. Mislim da u tom pravcu ukazuje i ovaj paket plus koji je lansirala vlada Srbije. Tu se ne radi samo o Evropskoj uniji, radi se i o euro-atlantskim strukturama jer pojačavanje veza sa NATO-m i Evropskom unijom poboljšava i status Srbije u regionu, ali i u samim pregovorima o Kosovu, i daje veće šanse da se zaštite interesi Srbije na Kosovu."
Učešće u radu Saveta bezbednosti i poseta premijera Srbije Vašingtonu i Njujorku, kao i upoznavanje članica Kontakt grupe sa predlogom Srbije za Kosovo, predstavlja završnicu diplomatske inicijative Beograda. Očekuje se da do kraja godine proistekne odluka o finalnom statusu pokrajine. Pitanje koje sledi iz toga je koliko buduće odluke Saveta bezbednosti i Kontakt grupe mogu biti stvar za razmatranje i, u krajnjem slučaju, za prihvatanje ili odbijanje od strane Srbije. Aleksandar Popović iz Centra za regionalizam:
"Što se tiče vlade Republike Srbije, ona može, kada je reč o odlukama Saveta bezbednosti i drugih najznačajnijih međunarodnih instanci, u prvom trenutku da ignoriše i da odbija da prihvati realnost, ali je očigledno da će vreme pokazati svoje i da će morati na neki način da se prilagođava."
Potvrđeno je da su u toku usaglašavanja tema razgovora na najvišem nivou između Beograda i Prištine koja bi trebala da počnu 24. jula u Beču. Izvesno je da će u njima učestvovati predsednik i premijer Srbije i predsednik i premijer Kosova.
