Minut do 12 protiv radikala ili veliko zakašnjenje? Pravi način borbe protiv govora mržnje Srpske radikalne stranke ili afektivna i emocionalna reakcija? Kritičarima ideje o zabrani jedne partije G17 plus odgovara da smisle nešto bolje. Čedomir Antić, visoki funkcioner G17:
„Ja se slažem, to nije najsrećnije rešenje. Ovo nije samo ideološka borba dve stranke. SRS je stekla svoju popularnost kršenjem ustavnih sloboda i prava građana. Bilo bi dobro, ako se oni već ne slažu s ovim, da održe akciju sa G17 plus, u cilju donošenja novih i boljih zakona kad je reč o govoru mržnje.“
Jedna od ideja je da SRS treba da isključe iz političkog života sami građani, tako što neće glasati za nju na izborima. Dragan Đilas, predsednik beogradskog odbora Demokratske stranke:
„Šest godina posle 5. oktobra očigledno da neke stvari nismo završili i da ćemo morati ponovo da ih uradimo. Nadam se da ćemo posle republičkih izbora ući u jednu normalnu zemlju, u kojoj će predstavnici političkih stranaka imati odgovornost za svoje reči. Nisam za zabranu Srpske radikalne stranke, ali za zabranu bavljenja politikom za one ljude koji šire takve stvari apsolutno jesam. A verujem da je za radikale najgora stvar ono što će im se desiti u Beogradu i u Srbiji, a to je da izgube na republičkim izborima.“
Tu se dolazi do pitanja da li inicijativa za zabranu radikala može da poveća ili smanji popularnost stranke koja sada ima najviše poslanika u parlamentu.
Sekretar SRS-a Aleksandar Vučić kaže da je cela priča u svrhu podizanja rejtinga G17 plus:
„Oni bi da zabrane svako drugačije mišljenje, sve one koji žele da se progoni kriminal i lopovluk u Srbiji, a oni su na čelu i lopovskih snaga u Srbiji. Imaju taj problem i računaju da jedino fašističkim merama, dakle direktno zabranama, mogu da spreče drugačije mišljenje. Oni znaju da nema ništa ni od kakvih zabrana, pošto bi to bilo prvi put posle 1939. godine da se jedna politička stranka zabrani.“
Čedmori Antić iz G17 plus kaže da je petnaestogodišnje iskustvo pokazalo da radikali imaju visok rejting samo kada se dve demokratske opcije međusobno bore:
„Ako radikali postanu predmet borbe, a potrebno je da postanu, pošto oni ugrožavaju čitav jedan sistem vrednosti za koji smo se borili, od strane svih demokratskih stranaka, verujem da će broj radikalskih pristalica prilično padati. Međutim, problem je što u ovom sukobu koji traje prije svega između DS-a i DSS-a, ali i između DS-a i ostalih članica vlade, veliki broj birača odlazi u apstinenciju. Mislim da je ovo jedini način da se oni vrate u politiku na taj način što će glasati za jedan sistem vrednosti koji ipak oličava sve nas u demokratskom bloku.“
Srđan Bogosavljević iz Stratedžik marketinga misli da ova inicijativa neće bitnije uticati na rejting radikala i da se pre radi o legitimisanju nekih demokratskih snaga kao većih protivnika radikalima nego što su to neki drugi:
„To bi eventualno moglo da doprinese povećanju rejtinga glavnog pokretača toga, a to je G17, ali na račun svojih konkurenata iz takozvanog demokratskog bloka, a ne na račun radikala.“
Akciju G17 plus sociolog Ratko Božović ocenjuje kao više emotivnu i afektivnu reakciju, nego kao racionalni čin, te da je u velikom zakašnjenju:
„Kao što je sve što bi bilo u političkom smislu racionalno ovde u zakašnjenju, jer smo mi ne samo zatvoreno društvo, nego društvo koje je zakasnilo da učini ono što je moralo da se učini davno. Da to što je prisutno i što izlazi kao demon iz flaše, a u vidu Radikalne stranke, ne bude prisutno u javnosti kao deo naše političke scene. Ta priča je sada jednostavno pase, ona je završena u samoj realnosti i još više – ja bih rekao – u obrnutoj srazmeri sa mogućim uticajem proizvodi zapravo posledicu koja nije dobra. U politici, ako se ne učini bilo šta vredno na vreme, ne može da se čini kad je to vreme adekvatnog činjenja isteklo.“
„Ja se slažem, to nije najsrećnije rešenje. Ovo nije samo ideološka borba dve stranke. SRS je stekla svoju popularnost kršenjem ustavnih sloboda i prava građana. Bilo bi dobro, ako se oni već ne slažu s ovim, da održe akciju sa G17 plus, u cilju donošenja novih i boljih zakona kad je reč o govoru mržnje.“
Jedna od ideja je da SRS treba da isključe iz političkog života sami građani, tako što neće glasati za nju na izborima. Dragan Đilas, predsednik beogradskog odbora Demokratske stranke:
„Šest godina posle 5. oktobra očigledno da neke stvari nismo završili i da ćemo morati ponovo da ih uradimo. Nadam se da ćemo posle republičkih izbora ući u jednu normalnu zemlju, u kojoj će predstavnici političkih stranaka imati odgovornost za svoje reči. Nisam za zabranu Srpske radikalne stranke, ali za zabranu bavljenja politikom za one ljude koji šire takve stvari apsolutno jesam. A verujem da je za radikale najgora stvar ono što će im se desiti u Beogradu i u Srbiji, a to je da izgube na republičkim izborima.“
Tu se dolazi do pitanja da li inicijativa za zabranu radikala može da poveća ili smanji popularnost stranke koja sada ima najviše poslanika u parlamentu.
Sekretar SRS-a Aleksandar Vučić kaže da je cela priča u svrhu podizanja rejtinga G17 plus:
„Oni bi da zabrane svako drugačije mišljenje, sve one koji žele da se progoni kriminal i lopovluk u Srbiji, a oni su na čelu i lopovskih snaga u Srbiji. Imaju taj problem i računaju da jedino fašističkim merama, dakle direktno zabranama, mogu da spreče drugačije mišljenje. Oni znaju da nema ništa ni od kakvih zabrana, pošto bi to bilo prvi put posle 1939. godine da se jedna politička stranka zabrani.“
Čedmori Antić iz G17 plus kaže da je petnaestogodišnje iskustvo pokazalo da radikali imaju visok rejting samo kada se dve demokratske opcije međusobno bore:
„Ako radikali postanu predmet borbe, a potrebno je da postanu, pošto oni ugrožavaju čitav jedan sistem vrednosti za koji smo se borili, od strane svih demokratskih stranaka, verujem da će broj radikalskih pristalica prilično padati. Međutim, problem je što u ovom sukobu koji traje prije svega između DS-a i DSS-a, ali i između DS-a i ostalih članica vlade, veliki broj birača odlazi u apstinenciju. Mislim da je ovo jedini način da se oni vrate u politiku na taj način što će glasati za jedan sistem vrednosti koji ipak oličava sve nas u demokratskom bloku.“
Srđan Bogosavljević iz Stratedžik marketinga misli da ova inicijativa neće bitnije uticati na rejting radikala i da se pre radi o legitimisanju nekih demokratskih snaga kao većih protivnika radikalima nego što su to neki drugi:
„To bi eventualno moglo da doprinese povećanju rejtinga glavnog pokretača toga, a to je G17, ali na račun svojih konkurenata iz takozvanog demokratskog bloka, a ne na račun radikala.“
Akciju G17 plus sociolog Ratko Božović ocenjuje kao više emotivnu i afektivnu reakciju, nego kao racionalni čin, te da je u velikom zakašnjenju:
„Kao što je sve što bi bilo u političkom smislu racionalno ovde u zakašnjenju, jer smo mi ne samo zatvoreno društvo, nego društvo koje je zakasnilo da učini ono što je moralo da se učini davno. Da to što je prisutno i što izlazi kao demon iz flaše, a u vidu Radikalne stranke, ne bude prisutno u javnosti kao deo naše političke scene. Ta priča je sada jednostavno pase, ona je završena u samoj realnosti i još više – ja bih rekao – u obrnutoj srazmeri sa mogućim uticajem proizvodi zapravo posledicu koja nije dobra. U politici, ako se ne učini bilo šta vredno na vreme, ne može da se čini kad je to vreme adekvatnog činjenja isteklo.“
