„Dobili smo je konačno.“
„Nismo vjerovali.“
„Čovjek je sretan da je dobio i to što je dobio, ali obzirom da su toliko uzeli sebi, koliko su dali meni, ne vidim tu nikakvog objašnjenja.“
„Mi smo ljudi u godinama i ne mogu čekati osam godina. To nije u redu i nikako se ne slažem s tim da sam morala pristat na pola. Kaj sam dobila? Ništa. To ću sada potrošiti za sekundu.“
U zagrebačkom Domu umirovljenika Medvješčak, premijer Ivo Sanader osobno je tamošnjim penzionerima predao nekoliko priznanica za isplatu:
„Želim vam zahvaliti na strpljenju i na povjerenju koji ste imali u ovu vladu i hrvatsku državu i što ste vjerovali da ćemo ovu veliku traumu koju nosite, netko do 1993. godine, netko malo kasnije, riješiti. Došao je taj dan.“
Dan je došao, komentiraju penzioneri, ali zadovoljstvo je iz više razloga - gorkog okusa:
„Stigla jeste, ali je sramota kada smo je dobili. Moj muž je umro 2002. godine, a donijeli su zakon da na pokojnika mogu dići novac samo u slučaju smrti koja se dogodila poslije 1. srpnja 2005. godine. Moja susjeda nema djece, nema muža, nema nikoga. Ako joj se kaj dogodi, to ne može prenijeti na svoga nećaka. Ako ona umre, dug nestaje. To su sve neke zakulisne radnje koje su nas penzionere uništile. Nemamo ni 40 posto od prosječne plaće. Za kaj sam onda radila 35 godina?“
„Svi smo mi prevareni, a kaj možemo. Takav je život. Ne možemo iznad toga. Mi mali ljudi ne možemo ništa.“
„Oteli su nam oteto i još nam ovo daju uz veliko poniženje i sramotu. Ljudi čekaju na vratima, a na šalteru je sve nejasno. Ne znamo ni kako da dođemo do svojih para.“
A oni koji su svojih 500 ili možda 1000 eura danas dobili, već su ih odavno rasporedili:
„Dam nešto unuku, kao i obično, i tako to ide.“
„Moram uštedjeti jednu penziju da pokrijem minus. Dio moram dati za jedan kredit. Moram vratiti kćeri što mi je posudila.“
„Sve što dobijem moram vratiti jer sam toliko posudila. Trebam još registrirati auto i popraviti ga. I ovo mi neće biti dosta.“
„Krasno je da se uopće nešto napravilo. Čovjek se razveseli da je ipak nešto dobio.“
„Penzioneri su zadovoljni da dobiju bilo što. Na žalost, to je tako.“
„Oni mogu reći da su nam vratili, a mi od toga nemamo baš neke velike vajde.“
„Da su mi dali koliko mi pripada, bila bih vesela. Išla bih Sanadera poljubiti. Ovo nije u redu.“
„Nismo vjerovali.“
„Čovjek je sretan da je dobio i to što je dobio, ali obzirom da su toliko uzeli sebi, koliko su dali meni, ne vidim tu nikakvog objašnjenja.“
„Mi smo ljudi u godinama i ne mogu čekati osam godina. To nije u redu i nikako se ne slažem s tim da sam morala pristat na pola. Kaj sam dobila? Ništa. To ću sada potrošiti za sekundu.“
U zagrebačkom Domu umirovljenika Medvješčak, premijer Ivo Sanader osobno je tamošnjim penzionerima predao nekoliko priznanica za isplatu:
„Želim vam zahvaliti na strpljenju i na povjerenju koji ste imali u ovu vladu i hrvatsku državu i što ste vjerovali da ćemo ovu veliku traumu koju nosite, netko do 1993. godine, netko malo kasnije, riješiti. Došao je taj dan.“
Dan je došao, komentiraju penzioneri, ali zadovoljstvo je iz više razloga - gorkog okusa:
„Stigla jeste, ali je sramota kada smo je dobili. Moj muž je umro 2002. godine, a donijeli su zakon da na pokojnika mogu dići novac samo u slučaju smrti koja se dogodila poslije 1. srpnja 2005. godine. Moja susjeda nema djece, nema muža, nema nikoga. Ako joj se kaj dogodi, to ne može prenijeti na svoga nećaka. Ako ona umre, dug nestaje. To su sve neke zakulisne radnje koje su nas penzionere uništile. Nemamo ni 40 posto od prosječne plaće. Za kaj sam onda radila 35 godina?“
„Svi smo mi prevareni, a kaj možemo. Takav je život. Ne možemo iznad toga. Mi mali ljudi ne možemo ništa.“
„Oteli su nam oteto i još nam ovo daju uz veliko poniženje i sramotu. Ljudi čekaju na vratima, a na šalteru je sve nejasno. Ne znamo ni kako da dođemo do svojih para.“
A oni koji su svojih 500 ili možda 1000 eura danas dobili, već su ih odavno rasporedili:
„Dam nešto unuku, kao i obično, i tako to ide.“
„Moram uštedjeti jednu penziju da pokrijem minus. Dio moram dati za jedan kredit. Moram vratiti kćeri što mi je posudila.“
„Sve što dobijem moram vratiti jer sam toliko posudila. Trebam još registrirati auto i popraviti ga. I ovo mi neće biti dosta.“
„Krasno je da se uopće nešto napravilo. Čovjek se razveseli da je ipak nešto dobio.“
„Penzioneri su zadovoljni da dobiju bilo što. Na žalost, to je tako.“
„Oni mogu reći da su nam vratili, a mi od toga nemamo baš neke velike vajde.“
„Da su mi dali koliko mi pripada, bila bih vesela. Išla bih Sanadera poljubiti. Ovo nije u redu.“
