Odlazeći premijer Alkatiri je kazao da je pažljivo razmotrio trenutnu situaciju u zemlji i da je odlučan da više ne doprinosti produbljivanju krize:
"Spreman sam da podnesem ostavku kako bih izbegao ostavku predsednika republike Ksanana Gusmaoa."
Veoma popularni šef države, ali koji ima samo ceremonijalna ovlašćenja, je naime zapretio da će se povući ako premijer to ne učini. Alkatirija optužju za nasilje koje je izbilo krajem maja, pošto su sukobi unutar snaga bezbednosti prerasli u pobunu, paljenje i pljačkanje na ulicama Dilija.
Tenzije su privremeno splasnule prošlog meseca, nakon dolaska mirovnog kontigenta od 2.700 australijskih vojnika, koji su razoružali domaću vojsku i policiju i preuzeli brigu o bezbednosti. U međuvremenu, hiljade demonstranata i dalje je zahtevalo Alkatirijevu ostavku, a naročito u poslednjih pet dana, kada je objavljen australijski dokumentarni film u kome se premijer Istocnog Timora povezuje sa zaverom da se naoruža civilna milicija. Još se ne zna ko će zameniti Alkatirija, ali je hiljade demonstranata pozdravilo vest o ostavci. Istovremeno, australijski ministar inostranih poslova Aleksander Dauner je upozorio lidere Istočnog Timora da ne mogu da očekuju od njegove zemlje da unedogled brine o njihovoj bezbednosti, a da oni za to vreme ništa ne čine da pronađu izlaz iz blokade.
Istočni Timor bio je vekovima portugalska kolonija pre nego što je, posle revolucije u Lisabonu 1975. godine, postao nezavisan. Indonežanske trupe su nekoliko dana kasnije izvršile invaziju i Džakarta je aneksirala Istočni Timor 1976. Tokom dve decenije vladavine Indonezije poginulo je ili umrlo od gladi oko 200.000 građana. Tokom referenduma 1999. godine, na kome se više od 80 odsto stanovništva izjasnilo za nezavisnost, proindonežanska milicija je izazvala nasilje. Intervenisale su međunarodne mirovne trupe i Istočni Timor je postao suverena država 2002.
Ova država sa milion stanovnika, od toga 90 odsto katolika, prostire se na oko 15.000 kvadratnih kilometara i spada među najsiromašnije u svetu. Oko 70 odsto građana je nezaposleno. Zemlja se izdržava uglavnom od 150 miliona dolara godišnje strane pomoći, pre svega Australije, Japana i SAD. Izvozi samo jednu vrstu kafe, mada poseduje velike još neiskorišćene rezerve nafte i gasa. Ove godne Istočni Timor je potpisao ugovor sa Australijom koji će mu doneti nekoliko stotina miliona dolara prihoda samo na ime prava za istraživanje ovog bogatstva.
"Spreman sam da podnesem ostavku kako bih izbegao ostavku predsednika republike Ksanana Gusmaoa."
Veoma popularni šef države, ali koji ima samo ceremonijalna ovlašćenja, je naime zapretio da će se povući ako premijer to ne učini. Alkatirija optužju za nasilje koje je izbilo krajem maja, pošto su sukobi unutar snaga bezbednosti prerasli u pobunu, paljenje i pljačkanje na ulicama Dilija.
Tenzije su privremeno splasnule prošlog meseca, nakon dolaska mirovnog kontigenta od 2.700 australijskih vojnika, koji su razoružali domaću vojsku i policiju i preuzeli brigu o bezbednosti. U međuvremenu, hiljade demonstranata i dalje je zahtevalo Alkatirijevu ostavku, a naročito u poslednjih pet dana, kada je objavljen australijski dokumentarni film u kome se premijer Istocnog Timora povezuje sa zaverom da se naoruža civilna milicija. Još se ne zna ko će zameniti Alkatirija, ali je hiljade demonstranata pozdravilo vest o ostavci. Istovremeno, australijski ministar inostranih poslova Aleksander Dauner je upozorio lidere Istočnog Timora da ne mogu da očekuju od njegove zemlje da unedogled brine o njihovoj bezbednosti, a da oni za to vreme ništa ne čine da pronađu izlaz iz blokade.
Istočni Timor bio je vekovima portugalska kolonija pre nego što je, posle revolucije u Lisabonu 1975. godine, postao nezavisan. Indonežanske trupe su nekoliko dana kasnije izvršile invaziju i Džakarta je aneksirala Istočni Timor 1976. Tokom dve decenije vladavine Indonezije poginulo je ili umrlo od gladi oko 200.000 građana. Tokom referenduma 1999. godine, na kome se više od 80 odsto stanovništva izjasnilo za nezavisnost, proindonežanska milicija je izazvala nasilje. Intervenisale su međunarodne mirovne trupe i Istočni Timor je postao suverena država 2002.
Ova država sa milion stanovnika, od toga 90 odsto katolika, prostire se na oko 15.000 kvadratnih kilometara i spada među najsiromašnije u svetu. Oko 70 odsto građana je nezaposleno. Zemlja se izdržava uglavnom od 150 miliona dolara godišnje strane pomoći, pre svega Australije, Japana i SAD. Izvozi samo jednu vrstu kafe, mada poseduje velike još neiskorišćene rezerve nafte i gasa. Ove godne Istočni Timor je potpisao ugovor sa Australijom koji će mu doneti nekoliko stotina miliona dolara prihoda samo na ime prava za istraživanje ovog bogatstva.
