Zvanični Beograd, čini se, sve više klizi ka autističkoj poziciji kad su u pitanju pregovori o Kosovu. To se jasno videlo nedavno u Beču, u razgovorima o decentralizaciji, gde je zahtevao čak 18, odnosno, 13 opština. Priština je, pored postojećih pet, nudila još tri komune – i tako su razgovori propali.
U međuvremenu su na Kosovu stasali lideri Srba koji imaju realniji pogled na ovaj bolni kompleks. Tako je od nekadašnjeg čuvara mosta, Oliver Ivanović, lider Srpske liste za Kosovo, izrastao u političara koji, prema mnogima, predstavlja ozbiljnijeg sagovornika o Kosovu od svih predsednikovih ljudi. Ivanović je pokušao da popravi srpski predlog decentralizacije, smanjujući broj opština na sedam-osam, smatrajući da je to nešto što njegovi sunarodnici mogu realno dobiti, ali je zato, a i zbog činjenice da je učestvovao na kosovskim izborima, od strane analitičara bliskih vladi u Beogradu, zaradio etiketu trojanskog konja međunarodne zajednice kojim se slabi pozicija Beograda. Šta o takvim kritikama iz Beograda kaže Ivanović:
"Rekao bih da je takvu izjavu mogao dati samo običan konj jer mi ovde možemo samo pomoći da se ono što se tiče nas i našeg opstanka ovde ostvari ili obezbedi na najbolji mogući način. Osnovna primedba od samog početka je da se pregovarački tim sastaje i konsultuje samo na nivou Beograda, da su u pregovaračkom timu zastupljeni uglavnom ljudi sa severa. Kada već neće pregovarački tim da razgovara sa ljudima u Kosovskoj Kamenici, Gnjilanu, Vrbovcu, Vitini, Štrbcima i Gračanici, onda ćemo mi. Mi smo s njima razgovarali i njihove zahteve prosledili beogradskom pregovaračkom timu. Pošto za tri nedelje nismo dobili odgovor, obratili smo se gospodinu Rohanu, a pre nekoliko dana smo razgovarali sa Kontakt grupom u Prištini. Mi idemo postupno i nastojimo da ispoštujemo red koji, pre svega, uvažava naš nacionalni interes, a to je da beogradski tim bude opremljen. Ali, ako oni to ignorišu i tvrdoglavo insistiraju na 13 opština, a svuda dobijaju odgovor tri opštine, bojim se da ćemo platiti skupu cenu."
Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosova, predstavnik tvrde struje, iako apeluje na jedinstvo srpske pregovaračke pozicije, traži ekskomunikaciju Liste Olivera Ivanovića iz pregovaračkog tima:
"Ako predsednik ima svoje predstavnike u pregovaračkom timu i ako usvajaju jedinstvenu platformu, nije mi jasno zašto na drugoj strani imaju predstavnike u takozvanoj Srpskoj listi, koja ima platformu sasvim suprotnu platformi našeg državnog tima."
Jelena Milić iz Foruma za evropske odnose, smatra da su kosovski Srbi napravili fatalnu grešku jer su se suviše dugo oslanjali na zvanični Beograd i tvrdu Koštuničinu struju i odbili učešće u kosovskim institucijama, kako bi se te institucije delegitimisale. To se, kaže, nije dogodilo:
"Mislim da su kosovski Srbi prevareni od strane zvaničnog Beograda time što postoji jedan ogroman prostor za pregovore u slučaju da neko ima političke hrabrosti i državničke zrelosti da kaže da će se možda ipak neka vrsta uslovljene nezavisnosti na Kosovu desiti. U tom slučaju je vrlo bitno pitanje konstitutivnosti srpskog naroda na Kosovu. Dok vi histerično odbijate bilo kakvu mogućnost da se takva opcija dogodi, realnost vas pobija svakim danom i to pitanje ne može da se otvori. Mislim da bi bilo jako dobro da Srbi sa Kosova čim pre otvore pitanje svoje konstutivnosti u slučaju da Kosovo dobije neku vrstu uslovljene nezavisnosti."
Oliver Ivanović primećuje da davanje prednosti srpskim predstavnicima sa severa Kosova u pregovaračkom timu sugeriše da Vladu Srbije, od položaja srpske zajednice na Kosovu, više zanimaju neke druge dobiti:
"Mislim da je nama Srbima sa Kosova i Metohije u prioritetu zaštiti što veći broj Srba. Manje vodimo računa o teritoriji. Nisam siguran da je to uvek prisutno i kod našeg tima."
Dušan Proroković, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, ne slaže se da se pregovori vode pre svega o teritoriji. Dodaje da srpska strana ne sme dozvoliti da pet političara ima šest različitih mišljenja, a o planu decentralizacije kaže:
"Ono što se kao platforma za razgovore o decentralizaciji usvojilo kao srpski stav, usvojeno je jednoglasno u Skupštini Srbije od predstavnika svih stranaka, pa i od predstavnika stranka koji na Kosovu čine Srpsku listu u kosovskom Parlamentu. Ne znam da li se tu radi o neusaglašenim stavovima unutar samih tih stranaka i njihovih teritorijalnih podjedinaca na Kosovu i Metohiji, ali sadašnji plan ima pun legitimitet."
Tvrda i po svemu sudeći nerealna pozicija zvaničnog Beograda dovodi do toga da međunarodna zajednica, pre svega njeni najveći igrači, kao što je Vašington, stvaraju paralelne srpske sagovornike o statusu Kosova, kaže Jelena Minić:
"Američki zvaničnici, one institucije koje oblikuju američku vanjsku politiku, imaju svoje paralelne pregovarače, što u progresivnijem delu Srpske pravoslavne crkve, što u predstavnicima Srba sa Kosova. Oliver Ivanović u tom smislu je doživeo jednu priličnu evoluciju i za sada zastupa sasvim pragmatične i realne stavove za koje smatram da mogu više da doprinesu Srbima ispod Ibra, nego tvrde nacionalističke struje oko Milana Ivanovića."
Očigledno je, kako kaže naša sagovornica, da će ključna pitanja budućeg života Srba na Kosovu, kao što su povratak, imovinska prava, privatizacija, konstitutivnost srpskog naroda i druga, direktno zavisiti od fleksibilnosti zvaničnog Beograda, odnosno njegove sposobnosti da prihvati, kako realni trenutak međunarodnih odnosa, tako i stavove pragmatičnih predstavnika kosovskih Srba, čiji je interes da se sačuva i iz geta izvuče srpska zajednica na Kosovu.
U međuvremenu su na Kosovu stasali lideri Srba koji imaju realniji pogled na ovaj bolni kompleks. Tako je od nekadašnjeg čuvara mosta, Oliver Ivanović, lider Srpske liste za Kosovo, izrastao u političara koji, prema mnogima, predstavlja ozbiljnijeg sagovornika o Kosovu od svih predsednikovih ljudi. Ivanović je pokušao da popravi srpski predlog decentralizacije, smanjujući broj opština na sedam-osam, smatrajući da je to nešto što njegovi sunarodnici mogu realno dobiti, ali je zato, a i zbog činjenice da je učestvovao na kosovskim izborima, od strane analitičara bliskih vladi u Beogradu, zaradio etiketu trojanskog konja međunarodne zajednice kojim se slabi pozicija Beograda. Šta o takvim kritikama iz Beograda kaže Ivanović:
"Rekao bih da je takvu izjavu mogao dati samo običan konj jer mi ovde možemo samo pomoći da se ono što se tiče nas i našeg opstanka ovde ostvari ili obezbedi na najbolji mogući način. Osnovna primedba od samog početka je da se pregovarački tim sastaje i konsultuje samo na nivou Beograda, da su u pregovaračkom timu zastupljeni uglavnom ljudi sa severa. Kada već neće pregovarački tim da razgovara sa ljudima u Kosovskoj Kamenici, Gnjilanu, Vrbovcu, Vitini, Štrbcima i Gračanici, onda ćemo mi. Mi smo s njima razgovarali i njihove zahteve prosledili beogradskom pregovaračkom timu. Pošto za tri nedelje nismo dobili odgovor, obratili smo se gospodinu Rohanu, a pre nekoliko dana smo razgovarali sa Kontakt grupom u Prištini. Mi idemo postupno i nastojimo da ispoštujemo red koji, pre svega, uvažava naš nacionalni interes, a to je da beogradski tim bude opremljen. Ali, ako oni to ignorišu i tvrdoglavo insistiraju na 13 opština, a svuda dobijaju odgovor tri opštine, bojim se da ćemo platiti skupu cenu."
Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosova, predstavnik tvrde struje, iako apeluje na jedinstvo srpske pregovaračke pozicije, traži ekskomunikaciju Liste Olivera Ivanovića iz pregovaračkog tima:
"Ako predsednik ima svoje predstavnike u pregovaračkom timu i ako usvajaju jedinstvenu platformu, nije mi jasno zašto na drugoj strani imaju predstavnike u takozvanoj Srpskoj listi, koja ima platformu sasvim suprotnu platformi našeg državnog tima."
Jelena Milić iz Foruma za evropske odnose, smatra da su kosovski Srbi napravili fatalnu grešku jer su se suviše dugo oslanjali na zvanični Beograd i tvrdu Koštuničinu struju i odbili učešće u kosovskim institucijama, kako bi se te institucije delegitimisale. To se, kaže, nije dogodilo:
"Mislim da su kosovski Srbi prevareni od strane zvaničnog Beograda time što postoji jedan ogroman prostor za pregovore u slučaju da neko ima političke hrabrosti i državničke zrelosti da kaže da će se možda ipak neka vrsta uslovljene nezavisnosti na Kosovu desiti. U tom slučaju je vrlo bitno pitanje konstitutivnosti srpskog naroda na Kosovu. Dok vi histerično odbijate bilo kakvu mogućnost da se takva opcija dogodi, realnost vas pobija svakim danom i to pitanje ne može da se otvori. Mislim da bi bilo jako dobro da Srbi sa Kosova čim pre otvore pitanje svoje konstutivnosti u slučaju da Kosovo dobije neku vrstu uslovljene nezavisnosti."
Oliver Ivanović primećuje da davanje prednosti srpskim predstavnicima sa severa Kosova u pregovaračkom timu sugeriše da Vladu Srbije, od položaja srpske zajednice na Kosovu, više zanimaju neke druge dobiti:
"Mislim da je nama Srbima sa Kosova i Metohije u prioritetu zaštiti što veći broj Srba. Manje vodimo računa o teritoriji. Nisam siguran da je to uvek prisutno i kod našeg tima."
Dušan Proroković, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, ne slaže se da se pregovori vode pre svega o teritoriji. Dodaje da srpska strana ne sme dozvoliti da pet političara ima šest različitih mišljenja, a o planu decentralizacije kaže:
"Ono što se kao platforma za razgovore o decentralizaciji usvojilo kao srpski stav, usvojeno je jednoglasno u Skupštini Srbije od predstavnika svih stranaka, pa i od predstavnika stranka koji na Kosovu čine Srpsku listu u kosovskom Parlamentu. Ne znam da li se tu radi o neusaglašenim stavovima unutar samih tih stranaka i njihovih teritorijalnih podjedinaca na Kosovu i Metohiji, ali sadašnji plan ima pun legitimitet."
Tvrda i po svemu sudeći nerealna pozicija zvaničnog Beograda dovodi do toga da međunarodna zajednica, pre svega njeni najveći igrači, kao što je Vašington, stvaraju paralelne srpske sagovornike o statusu Kosova, kaže Jelena Minić:
"Američki zvaničnici, one institucije koje oblikuju američku vanjsku politiku, imaju svoje paralelne pregovarače, što u progresivnijem delu Srpske pravoslavne crkve, što u predstavnicima Srba sa Kosova. Oliver Ivanović u tom smislu je doživeo jednu priličnu evoluciju i za sada zastupa sasvim pragmatične i realne stavove za koje smatram da mogu više da doprinesu Srbima ispod Ibra, nego tvrde nacionalističke struje oko Milana Ivanovića."
Očigledno je, kako kaže naša sagovornica, da će ključna pitanja budućeg života Srba na Kosovu, kao što su povratak, imovinska prava, privatizacija, konstitutivnost srpskog naroda i druga, direktno zavisiti od fleksibilnosti zvaničnog Beograda, odnosno njegove sposobnosti da prihvati, kako realni trenutak međunarodnih odnosa, tako i stavove pragmatičnih predstavnika kosovskih Srba, čiji je interes da se sačuva i iz geta izvuče srpska zajednica na Kosovu.
