Valentinas MITE, Srdan KUSOVAC
Vladimir Vladimirovič Putin, na čelu je Ruske Federacije od 31. decembra 1999. Prve četiri godine potrošio je da učvrsti vlast i ekonomski uzdigne zemlju. 7. maj 2004 – dan kada je Vladimir Putin počeo drugi mandat predsednika Ruske Federacije. Predsednik u obraćanju naciji kaže da mu je glavni zadatak u naredne četiri godine okrenuti akumulirani potencijal u novi impuls za razvoj“.Dve godine kasnije, 2006, jasno je da je ruski predsednik svakako ispunio glavni cilj. Njegova zemlja je, zahvaljujući pre svega visokim cenama energenata, svog glavnog izvoznog artikla, ekonomski jača nego što je ikada bila. Ali, od kada je tog 7. maja 2004. položio zakletvu malo ko je od ozbiljnih analitičara uopšte razmišljao o ekonomiji. Hoće li Vladimir Putin učiniti nešto da u Kremlju ostane i nakon 2008. bilo je i ostalo najvažnije pitanje na koje moskovski politikolozi pokušavaju da pronađu odgovor. Pitanje je utoliko ozbiljnije kada se ima u vidu da je Rusija zemlja sa dobro ukorenjenim običajem postojanja jakih vođa.
Sam Vladimir Vladimirovič je avgusta prošle godine naizgled odbacio ideju da još četiri godine provede u Kremlju:
„Možda bih ja to i želeo ali Ustav to ne dopušta. Mislim da je ono što je danas najvažnije u Rusiji stabilnost koja može biti osigurana jedino poštovanjem zakona.“
Ideja o trećem mandatu sadašnjeg predsednika ponovo je aktuelna. Više od polovine građana odgovorilo je u istraživanju centra Juri Levada da bi na eventualnu promenu Ustava koja bi omogućila ostanak Vladimira Vladimiroviča još četiri godine na čelu države reagovalo "uglavnom pozitivno" do "veoma pozitivno". Protiv te ideje je 29% anketiranih.
Istraživač ovog centra Leonid Sedov kaže Radiju Slobodna Evropa da procenat onih koji podržavaju promenu Ustava raste od jeseni:
„Prema istraživanju sprovedenom u maju 59% je za to. Prošli put je za to bilo 44%“.
Takav amandman morali bi da potvrde oba doma parlamenta kao i regionalne skupštine gde to ne bi tako lako prošlo. Još bi teže bilo uveriti u valjanost takvog poteza Zapad koji je već dovoljno kritičan u vezi sa načinom na koji Putin vlada. Kada je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenka omogućio sebi još jedan predsednički mandat menjanjem Ustava doživeo je sveopštu osudu Zapada. Naravno, Belorusija i Rusija nisu isto.
Georgij Satarov, čelnik jedne od moskovskih nevladinih organizacija podseća u izjavi Radiju Slobodna Evropa da dobri običaji poštovanja pravnih principa nalažu da se eventualna promena Ustava odnosi na narednog, a ne na trenutnog predsednika. Ipak, kaže on, problem je moguće rešiti, ako se Vladimir Putin na to bude odlučio:
„Treba vam samo jednostavna promena jednog člana Ustava koji ne dopušta predsedniku više od dva uzastopna mandata. Tehnički, to može biti urađeno i na referendumu ili na druge načine.“
Ideju o tome kao bi moglo izgledati rešenje, ako Vladimir Putin odluči da još vlada ali i da ne menja Ustav dao je nedavno Boris Grizlov, predsednik Donjeg doma parlamenta – Dume, inače politički bliske ruskom predsedniku:
„Postoji Ustav koji ne dopušta jednoj osobi da bude predsednik više od dva mandata uzastopno. Što se tiče sadašnjeg predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina, on, po Ustavu, može biti i treći put predsednik, ali ne sada.“
Ovakva izjava pothranila je spekulacije da bi Vladimir Putin mogao odlučiti da poštuje Ustav, ali da ostane predsednik. Jedna varijanta je da bi četiri godine, od 2008, kada mu istekne drugi mandat, do sledećih izbora 2012. pauzirao, a u Kremlju bi sedeo neki od njegovih vernih pristalica poput prvog vicepremijera Dmitrija Medvedeva ili ministra odbrane Sergeja Ivanova. Oni realističniji u Moskvi tipuju da bi Putin mogao jednostavno odstupiti nekoliko meseci pre kraja mandata, napraviti tako diskontinuitet, a onda ponovo biti predsednik.
