Predstojeća poseta delegacije Međunarodnog Crvenog krsta je jedna od mnogih otkako su američke vlasti formirale pritvorski centar Gvantanamo pre četiri godine. Istovremeno, predstavnici UN zaduženi za istraživanje navoda o torturi ne žele da uđu u ovaj kamp jer im nije omogućen neograničen pristup zatvorenicima.
S druge strane, Međunarodni Crveni krst ima pristup zatvorima u celom svetu zato što je potpisao sporazum sa vladama da ne objavljuje nalaze. Antonela Notari, portparol ove organizacije, kaže da tokom predstojeće posete Gvantanamu tim u kome će biti i lekar i prevodilac na arapski neće istraživati samoubistvo dva Saudijca i jednog jemenskog državljanina, ali će o tome razgovarati sa zatvorenicima, imajući u vidu i da je to prvi smrtni slučaj:
"O tome će očigledno biti reči. Sami zatvorenici žele da razgovoraju o ovom slučaju."
Portparol Stejt Departmenta Šon Mekkormak (Sean Mćormack) je rekao da SAD razmatraju s vladama Saudijske Arabije i Jemena povratak tela samoubica iz Gvantanama, dodajući da se u međuvremenu prema njima primenjuju odgovarajući verski običaji, o čemu Vašington obaveštava islamski svet.
Samoubistva trojice zatvorenika vešanjem u svojim ćelijama u prošlu subotu, desila su se u trenutku kada raste međunarodni pritisak na SAD da zatvore ovaj kontroverzni kamp u kome drže 460 zatvorenika pod sumnjom za veze sa Al Kaidom i Talibanima. Prošlog meseca to su zatražili Komitet UN za borbu protiv torture i britanski tužilac. I dok oni koji upozoravaju Belu kuću da su ova samoubistva pokazatelj očajnog stanja u kome se nalaze zatvorenici, izjava zamenice pomoćnice ministra SAD za javnu diplomatiju Kolin Grafi (Colleen Graffy) da je reč o dobrom propagandnom potezu kako bi organizacije za ljudska prava i medijski komentatori ponovno mogli da napadau Vašington, izazvala je dodatne kritike. Zbog toga se i Bela kuća distancirala od stava svog zvaničnika. Portparol Stejt Departmenta Šon Mekkormak:
"Ja to ne bih okarakterisao kao propagandni potez. Predsednik Buš je kazao da je veoma zabrinut zbog tog događaja. I mi smo veoma zabrinuti kad god neko sebi oduzme život."
Buš je izjavio u subotu da SAD nemaju nameru da budu svetski tamničari. Naprotiv, iščekuju vreme kada će kamp u Gvantanamu biti zatvoren:
"No, činjenica je da se u njemu trenutno nalaze jako opasni ljudi koji ne predstavljaju pretnju samo za američke državljane već i druge ljude širom sveta."
Međutim, problem je i što je zatvorenicima do sada bilo uskraćivano pravo na suđenje. Američki Vrhovni sud treba ovog meseca da odluči da li će im biti omogućen proces pred vojnim sudom. U međuvremenu, više desetina zatvorenika vraćeno je u njihove matične zemlje, ali je proces usporen zbog nepostojanja sporazuma sa njima da zatvorenici neće biti mučeni niti im omogućen povratak terorističkim aktivnostima.
Austrijski ministar inostranih poslova Ursula Plašnik, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, rekla je da će evropska dvadesetpetorka postaviti pitanje zatvaranja kampa u Gvantanamu tokom predstojećeg samita sa predsednikom Bušom sledeće sedmice u Beču.
S druge strane, Međunarodni Crveni krst ima pristup zatvorima u celom svetu zato što je potpisao sporazum sa vladama da ne objavljuje nalaze. Antonela Notari, portparol ove organizacije, kaže da tokom predstojeće posete Gvantanamu tim u kome će biti i lekar i prevodilac na arapski neće istraživati samoubistvo dva Saudijca i jednog jemenskog državljanina, ali će o tome razgovarati sa zatvorenicima, imajući u vidu i da je to prvi smrtni slučaj:
"O tome će očigledno biti reči. Sami zatvorenici žele da razgovoraju o ovom slučaju."
Portparol Stejt Departmenta Šon Mekkormak (Sean Mćormack) je rekao da SAD razmatraju s vladama Saudijske Arabije i Jemena povratak tela samoubica iz Gvantanama, dodajući da se u međuvremenu prema njima primenjuju odgovarajući verski običaji, o čemu Vašington obaveštava islamski svet.
Samoubistva trojice zatvorenika vešanjem u svojim ćelijama u prošlu subotu, desila su se u trenutku kada raste međunarodni pritisak na SAD da zatvore ovaj kontroverzni kamp u kome drže 460 zatvorenika pod sumnjom za veze sa Al Kaidom i Talibanima. Prošlog meseca to su zatražili Komitet UN za borbu protiv torture i britanski tužilac. I dok oni koji upozoravaju Belu kuću da su ova samoubistva pokazatelj očajnog stanja u kome se nalaze zatvorenici, izjava zamenice pomoćnice ministra SAD za javnu diplomatiju Kolin Grafi (Colleen Graffy) da je reč o dobrom propagandnom potezu kako bi organizacije za ljudska prava i medijski komentatori ponovno mogli da napadau Vašington, izazvala je dodatne kritike. Zbog toga se i Bela kuća distancirala od stava svog zvaničnika. Portparol Stejt Departmenta Šon Mekkormak:
"Ja to ne bih okarakterisao kao propagandni potez. Predsednik Buš je kazao da je veoma zabrinut zbog tog događaja. I mi smo veoma zabrinuti kad god neko sebi oduzme život."
Buš je izjavio u subotu da SAD nemaju nameru da budu svetski tamničari. Naprotiv, iščekuju vreme kada će kamp u Gvantanamu biti zatvoren:
"No, činjenica je da se u njemu trenutno nalaze jako opasni ljudi koji ne predstavljaju pretnju samo za američke državljane već i druge ljude širom sveta."
Međutim, problem je i što je zatvorenicima do sada bilo uskraćivano pravo na suđenje. Američki Vrhovni sud treba ovog meseca da odluči da li će im biti omogućen proces pred vojnim sudom. U međuvremenu, više desetina zatvorenika vraćeno je u njihove matične zemlje, ali je proces usporen zbog nepostojanja sporazuma sa njima da zatvorenici neće biti mučeni niti im omogućen povratak terorističkim aktivnostima.
Austrijski ministar inostranih poslova Ursula Plašnik, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, rekla je da će evropska dvadesetpetorka postaviti pitanje zatvaranja kampa u Gvantanamu tokom predstojećeg samita sa predsednikom Bušom sledeće sedmice u Beču.
