BARDOS: Koštuničina izjava da nije bilo reči o referendumu u Republici Srpskoj može se delimično tumačiti kao njegovo nastojanje da smiri situaciju nakon izjava premijera Dodika o pravu Republike Srpske na referendum i kritika na račun Beograda da možda čak on stoji iza svega toga. Istovremeno, Koštunica je iskoristio ovu priliku i da potvrdi da Srbija podržava Dejtonski sporazum, sada faktički kao nezavisna država.
RSE: Međutim, Koštunica se odlučio da poseti prvo Banjaluku, nakon što je Srbija postala nezavisna država, a ne Podgoricu ili Sarajevo, koji je glavni grad BiH. Istovremeno, po prvi put nakon rata jedan srpski političar u BiH, koji se pri tom smatra umerenim, mislim na premijera Dodika, pokreće pitanje eventualnog referenduma o osamostaljivanju Republike Srpske, što je izazvalo podozrenje pa i žestoke reakcije u prave namere Beograda i Banjaluke.
BARDOS: Najpre, dovođenje u pitanje opstanka teritorijalnog integriteta BiH je kontraproduktivno, mislim pre svega po premijera Dodika, kao što je kontraproduktivno i to što političari iz Federacije traže ukidanje Republike Srpske, čime zapravo obe strane podstiču jedna drugu da svaki put daju radikalnije izjave, što ne pomaže rešavanju situacije u BiH. Dodikovu izjavu treba posmatrati i u kontekstu nedavnog referenduma u Crnoj Gori o nezavisnosti, pregovora o statusu Kosova, sada je i Srbija postala nezavisna, kao i, ponavljam, napetosti na političkoj sceni BiH. Sve to što rađa veliku neizvesnost šta će se događati u budućnosti na Zapadnom Balkanu. Mislim da će u narednih nekoliko meseci, imajući u vidu i predstojeće izbore u BiH, ova i slična pitanja i dalje biti potezana.
RSE: Kažete da su Dodikove izjave kontraproduktivne. Međutim, on je racionalan političar. Šta je u pozadini? Da li to može tumačiti, ne toliko kao pokušaj da se Republici Srpskoj zaista omogući pravo na osamostaljivanje, već kao pomoć Beogradu da u pregovorima o statusu Kosova potegne kao kontraargument ovaj BiH entitet i tako pokuša da dobije neke kompenzacije u slučaju sve izvesnije nezavisnosti Kosova?
BARDOS: Ja bih Dodikovu izjavu posmatrao pre svega u kontekstu unutrašnjih prilika u Bosni i Hercegovini. On verovatno reaguje na sve učestalije izjave političara iz Sarajeva koji traže ukidanje Republike Srpske. To znači, ako vi budete insistirali na tome, onda će Srbi tražiti pravo na samoopredeljenje. Zbog toga Dodikove izjave ne bih tumačio kao strategiju Beograda koji stoji iza toga. Naravno, da postoji mogućnost prelivanja krize u regionu, imajući u vidu pomenuta pitanja i zato ponavljam da će i ubuduće biti mnogo neizvesnosti na Zapadnom Balkanu.
RSE: Kako komentarišete činjenicu da Skupština Srbije nije u ponedeljak proglasila nezavisnost, već je samo konstatovala da je naslednik državne zajednice? Pojedini ministri su isticali da je Srbija suverena država već skoro dva veka i zato nema potrebe da se ona obnavlja.
BARDOS: To zavisi od međunarodno pravnog tumačenja. S obzirom da je Srbija međunarodno pravni naslednik državne zajednice, nisam siguran da li je bilo potrebno da Srbija proglasi nezavisnost. Prema međunarodnom pravu dovoljno je da se oglasi sledbenikom prethodne zajednice.
RSE: Mislim na politički ugao. Mnogi su izbegavanje Koštunice da proglasi nezavisnost Srbije tumačili kao njegovo nastojanje da umanji štetu po Beograd nezavisnošću Crne Gore, koja je odlukom na referendumu, faktički dovela i Srbiju u situaciju da postane nezavisna država.
BARDOS: Očigledno je da su mnogi u Srbiji nezadovoljni nezavisnošću Crne Gore i time da je zapravo ona dovela Srbiju u situaciju da postane nezavisna. Zato političari u Beogradu nastoje da umanje psihološku i političku štetu koja je time naneta.
RSE: Srbi sa severa Kosova odlučili su u ponedeljak da prekinu sve veze sa kosovskim institucijama, zbog incidenata u kojima su Srbi bili žrtve, optužujući vlasti u Prištini kao i međunarodnu zajednicu da ne čini dovoljno u njihovoj zaštiti. Mada su predstavnici Srba izjavili da njihova odluka nije u funkciji finalnih pregovora o statusu Kosova, mnogi procenjuju da ovim i sličnim potezima Srbi nastoje da u najmanju ruku obezbede visok stepen autonomije za sever Kosova, ako ne i njegovo odvajanje i kasnije pripajanje Srbiji.
BARDOS: Tu ima svega pomalo. Rekao bih da su legitimna strahovanja i pritužbe Srba na zaštitu koju su im dosada obezbedile međunarodne snage. Bezbednosna situacija po Srbe i ostale manjine je nepovoljna. To pokazuje i nedavni izveštaj Amnesti Internešenela o velikim problemima u pravosudnom sistemu Kosova. Vinovnike incidenata u kojima su žrtve manjine pre svega Srbi, sudovi ne procesuiraju. Drugi aspekt je politički. Tu svakako ima manevrisanja, odnosno pokušaja da se međunarodna zajednica dovede pred svršeni čin imajući u vidu situaciju na terenu. Slična je i pozicija Albanaca u Preševskoj dolini koji traže autonomiju u cilju pritiska na Beograd da bi učinio veće ustupke u pregovorima o Kosovu, i tako dalje. To je deo šire političke igre u regionu.
RSE: U kojoj meri je realno da Srbi na severu Kosova dobiju neku vrstu autonomije pa čak se i pripoje Srbiji, imajuću u vidu da će nakon odlaska Crne Gore i sve izvesnije nezavisnosti Kosova, Srbija biti najveći gubitnik u procesu raspada bivše Jugoslavije? To može dodatno pomoći radikalnim snagama da dođu na vlast u Beogradu. Da li će međunarodna zajednica nekim koncesijama pokušati da umanji nezadovoljstvo i frustraciju Srba?
BARDOS: Imajući u vidu nedavne izjave zvaničnika u Vašingtonu i Briselu, mislim da je isključena mogućnost podele Kosova. Međutim, moguće je tražiti rešenja u procesu decentralizacije. Koji tip decentralizacije primeniti, kakva će biti ovlašćenja opština, da li će moći da se udružuju? Brisel i Vašington pažljivo osluškuju argumente i mislim da postoji širok manevarski prostor da se u procesu decentralizacije i davanja autonomije nađu rešenja za nealbanska manjine.
RSE: To znači da će Kosovo, kako mnogi nagoveštavaju u međunarodnoj zajednici, u ovoj fazi dobiti uslovnu nezavisnost, a kasnije i potpunu.
BARDOS: Niko u međunarodnoj zajednici neće to zvanično da kaže dok traju pregovori, kakav će biti finalni status Kosova. Međutim, nezvanično, u Kontakt grupi se govori o uslovnoj nezavisnosti kao rešenju.
RSE: Da li će se trenutno relativno hladni pa i zategnuti odnosi između Beograda i Podgorica, nakon proglašenja crnogorske nezavisnosti i odbijanja Koštuničine vlade da čestita tamošnjim vlastima, vremenom ipak poboljšati?
BARDOS: Ja mislim da će tenzije vremenom splasnuti. Mislim da je ovde ključ u razvoju događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Crne Gore, kakve će poteze vući najvažnije političke snage. Crna Gora je multietnička država sa 40 odsto Crnogoraca, 30 procenata Srba, ostatak čine muslimani, Albanci i Hrvati. Postoji više scenarija. Jedan je - ako se Srbi vremenom budu sve više osećali Crnogorcima, odnosno tragali za svojim identitetom kao građana nezavisne Crne Gore. Druga je situacija - ako se Srbi i dalje budu čvrsto držali svog nacionalnog identiteta, i politički i emocionalno, onda će politička scena Crne Gore sve više podseati na bosanskohercegovačku ili u Makedoniji. A veoma je dobro poznato kako je teška politička situacija u ovim zemljama.
RSE: Od koga to najviše zavisi, crnogorskog rukovodstva ili pozicije Beograda koji može da podstiče prosrpske snage u Crnoj Gori ili da bude neutralan?
BARDOS: Delimično zavisi i od Beograda, ali, ponavljam, ključno je kako će se ponašati najvažniji politički akteri u Crnoj Gori, i u vlasti i u opoziciji, kao i pojedini segmenti crnogorske populacije. Srbija ima mnoštvo problema na drugoj strani, odnosno u samoj zemlji, sa kojima će morati da se suočava u narednih četiri-pet godina, tako da bi joj bilo previše da se meša i u crnogorske prilike.
RSE: Kakve odnose između Srbije i Crne Gore očekujete u narednom periodu?
BARDOS: Rekao bih korektne. Ohrabrujući je signal poseta predsednika Tadića Podgorici i njegova spremnost na saradnju sa crnogorskim vlastima u svim pitanjima. I izjave zvaničnika u Podgorici nakon referenduma da žele da sačuvanju bliske odnose sa Srbijom, takođe bude optimizam. To sve daje nadu da će vremenom odnosi između dve zemlje biti sve harmoničniji.
RSE: Međutim, Koštunica se odlučio da poseti prvo Banjaluku, nakon što je Srbija postala nezavisna država, a ne Podgoricu ili Sarajevo, koji je glavni grad BiH. Istovremeno, po prvi put nakon rata jedan srpski političar u BiH, koji se pri tom smatra umerenim, mislim na premijera Dodika, pokreće pitanje eventualnog referenduma o osamostaljivanju Republike Srpske, što je izazvalo podozrenje pa i žestoke reakcije u prave namere Beograda i Banjaluke.
BARDOS: Najpre, dovođenje u pitanje opstanka teritorijalnog integriteta BiH je kontraproduktivno, mislim pre svega po premijera Dodika, kao što je kontraproduktivno i to što političari iz Federacije traže ukidanje Republike Srpske, čime zapravo obe strane podstiču jedna drugu da svaki put daju radikalnije izjave, što ne pomaže rešavanju situacije u BiH. Dodikovu izjavu treba posmatrati i u kontekstu nedavnog referenduma u Crnoj Gori o nezavisnosti, pregovora o statusu Kosova, sada je i Srbija postala nezavisna, kao i, ponavljam, napetosti na političkoj sceni BiH. Sve to što rađa veliku neizvesnost šta će se događati u budućnosti na Zapadnom Balkanu. Mislim da će u narednih nekoliko meseci, imajući u vidu i predstojeće izbore u BiH, ova i slična pitanja i dalje biti potezana.
RSE: Kažete da su Dodikove izjave kontraproduktivne. Međutim, on je racionalan političar. Šta je u pozadini? Da li to može tumačiti, ne toliko kao pokušaj da se Republici Srpskoj zaista omogući pravo na osamostaljivanje, već kao pomoć Beogradu da u pregovorima o statusu Kosova potegne kao kontraargument ovaj BiH entitet i tako pokuša da dobije neke kompenzacije u slučaju sve izvesnije nezavisnosti Kosova?
BARDOS: Ja bih Dodikovu izjavu posmatrao pre svega u kontekstu unutrašnjih prilika u Bosni i Hercegovini. On verovatno reaguje na sve učestalije izjave političara iz Sarajeva koji traže ukidanje Republike Srpske. To znači, ako vi budete insistirali na tome, onda će Srbi tražiti pravo na samoopredeljenje. Zbog toga Dodikove izjave ne bih tumačio kao strategiju Beograda koji stoji iza toga. Naravno, da postoji mogućnost prelivanja krize u regionu, imajući u vidu pomenuta pitanja i zato ponavljam da će i ubuduće biti mnogo neizvesnosti na Zapadnom Balkanu.
RSE: Kako komentarišete činjenicu da Skupština Srbije nije u ponedeljak proglasila nezavisnost, već je samo konstatovala da je naslednik državne zajednice? Pojedini ministri su isticali da je Srbija suverena država već skoro dva veka i zato nema potrebe da se ona obnavlja.
BARDOS: To zavisi od međunarodno pravnog tumačenja. S obzirom da je Srbija međunarodno pravni naslednik državne zajednice, nisam siguran da li je bilo potrebno da Srbija proglasi nezavisnost. Prema međunarodnom pravu dovoljno je da se oglasi sledbenikom prethodne zajednice.
RSE: Mislim na politički ugao. Mnogi su izbegavanje Koštunice da proglasi nezavisnost Srbije tumačili kao njegovo nastojanje da umanji štetu po Beograd nezavisnošću Crne Gore, koja je odlukom na referendumu, faktički dovela i Srbiju u situaciju da postane nezavisna država.
BARDOS: Očigledno je da su mnogi u Srbiji nezadovoljni nezavisnošću Crne Gore i time da je zapravo ona dovela Srbiju u situaciju da postane nezavisna. Zato političari u Beogradu nastoje da umanje psihološku i političku štetu koja je time naneta.
RSE: Srbi sa severa Kosova odlučili su u ponedeljak da prekinu sve veze sa kosovskim institucijama, zbog incidenata u kojima su Srbi bili žrtve, optužujući vlasti u Prištini kao i međunarodnu zajednicu da ne čini dovoljno u njihovoj zaštiti. Mada su predstavnici Srba izjavili da njihova odluka nije u funkciji finalnih pregovora o statusu Kosova, mnogi procenjuju da ovim i sličnim potezima Srbi nastoje da u najmanju ruku obezbede visok stepen autonomije za sever Kosova, ako ne i njegovo odvajanje i kasnije pripajanje Srbiji.
BARDOS: Tu ima svega pomalo. Rekao bih da su legitimna strahovanja i pritužbe Srba na zaštitu koju su im dosada obezbedile međunarodne snage. Bezbednosna situacija po Srbe i ostale manjine je nepovoljna. To pokazuje i nedavni izveštaj Amnesti Internešenela o velikim problemima u pravosudnom sistemu Kosova. Vinovnike incidenata u kojima su žrtve manjine pre svega Srbi, sudovi ne procesuiraju. Drugi aspekt je politički. Tu svakako ima manevrisanja, odnosno pokušaja da se međunarodna zajednica dovede pred svršeni čin imajući u vidu situaciju na terenu. Slična je i pozicija Albanaca u Preševskoj dolini koji traže autonomiju u cilju pritiska na Beograd da bi učinio veće ustupke u pregovorima o Kosovu, i tako dalje. To je deo šire političke igre u regionu.
RSE: U kojoj meri je realno da Srbi na severu Kosova dobiju neku vrstu autonomije pa čak se i pripoje Srbiji, imajuću u vidu da će nakon odlaska Crne Gore i sve izvesnije nezavisnosti Kosova, Srbija biti najveći gubitnik u procesu raspada bivše Jugoslavije? To može dodatno pomoći radikalnim snagama da dođu na vlast u Beogradu. Da li će međunarodna zajednica nekim koncesijama pokušati da umanji nezadovoljstvo i frustraciju Srba?
BARDOS: Imajući u vidu nedavne izjave zvaničnika u Vašingtonu i Briselu, mislim da je isključena mogućnost podele Kosova. Međutim, moguće je tražiti rešenja u procesu decentralizacije. Koji tip decentralizacije primeniti, kakva će biti ovlašćenja opština, da li će moći da se udružuju? Brisel i Vašington pažljivo osluškuju argumente i mislim da postoji širok manevarski prostor da se u procesu decentralizacije i davanja autonomije nađu rešenja za nealbanska manjine.
RSE: To znači da će Kosovo, kako mnogi nagoveštavaju u međunarodnoj zajednici, u ovoj fazi dobiti uslovnu nezavisnost, a kasnije i potpunu.
BARDOS: Niko u međunarodnoj zajednici neće to zvanično da kaže dok traju pregovori, kakav će biti finalni status Kosova. Međutim, nezvanično, u Kontakt grupi se govori o uslovnoj nezavisnosti kao rešenju.
RSE: Da li će se trenutno relativno hladni pa i zategnuti odnosi između Beograda i Podgorica, nakon proglašenja crnogorske nezavisnosti i odbijanja Koštuničine vlade da čestita tamošnjim vlastima, vremenom ipak poboljšati?
BARDOS: Ja mislim da će tenzije vremenom splasnuti. Mislim da je ovde ključ u razvoju događaja na unutrašnjoj političkoj sceni Crne Gore, kakve će poteze vući najvažnije političke snage. Crna Gora je multietnička država sa 40 odsto Crnogoraca, 30 procenata Srba, ostatak čine muslimani, Albanci i Hrvati. Postoji više scenarija. Jedan je - ako se Srbi vremenom budu sve više osećali Crnogorcima, odnosno tragali za svojim identitetom kao građana nezavisne Crne Gore. Druga je situacija - ako se Srbi i dalje budu čvrsto držali svog nacionalnog identiteta, i politički i emocionalno, onda će politička scena Crne Gore sve više podseati na bosanskohercegovačku ili u Makedoniji. A veoma je dobro poznato kako je teška politička situacija u ovim zemljama.
RSE: Od koga to najviše zavisi, crnogorskog rukovodstva ili pozicije Beograda koji može da podstiče prosrpske snage u Crnoj Gori ili da bude neutralan?
BARDOS: Delimično zavisi i od Beograda, ali, ponavljam, ključno je kako će se ponašati najvažniji politički akteri u Crnoj Gori, i u vlasti i u opoziciji, kao i pojedini segmenti crnogorske populacije. Srbija ima mnoštvo problema na drugoj strani, odnosno u samoj zemlji, sa kojima će morati da se suočava u narednih četiri-pet godina, tako da bi joj bilo previše da se meša i u crnogorske prilike.
RSE: Kakve odnose između Srbije i Crne Gore očekujete u narednom periodu?
BARDOS: Rekao bih korektne. Ohrabrujući je signal poseta predsednika Tadića Podgorici i njegova spremnost na saradnju sa crnogorskim vlastima u svim pitanjima. I izjave zvaničnika u Podgorici nakon referenduma da žele da sačuvanju bliske odnose sa Srbijom, takođe bude optimizam. To sve daje nadu da će vremenom odnosi između dve zemlje biti sve harmoničniji.
