Izveštaj je rezultat šestomesečne istrage koju je u ime Saveta Evrope sproveo švajcarski poslanik Dik Marti (Dick Marty). On je nastojao da utvrdi da li CIA poseduje tajne centre u Evropi u kojima je držala osumnjičene za terorizam, kao i da li su zemlje domaćini za to znali.
Utvrđeno je da je više evropskih zemalja aktivno učestvovalo ili prećutno tolerisalo operacije CIA-e. U Poljskoj i Rumuniji postojali su tajni centri za ispitivanje osumnjičenih. Nemačka, Turska, Španija i Kipar su označeni kao centri preko kojih se odvijao tajni transport zatvorenika, a da su aerodromi u Irskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Grckoj i Italiji korišćeni kao usputne stanice u preletima aviona CIA-e. Švedska, Bosna i Hercegovina i Makedonija navode se kao zemlje čija je saradnja s CIA-om bila vezana za nekoliko specifičnih slučajeva.
Dik Marti ističe da je ovo samo deo istine i da bi dalja istraga mogla da otkrije umešanost još nekih zemalja:
"Verujem da smo u fazi kada istina izbija na površinu. Kako otkrivamo nove elemente, sve više ljudi je spremno da govori, što je dobro. To svakako ukazuje da još nismo završili istragu."
Holandski poslanik Kotaline Bovetenvekh je član ad hoc komisije Evropskog parlamenta koja ispituje iste navode. Ona ističe da nekoliko zemalja krši evropske konvencije o ljudskim pravima:
"Čak i ako nemamo video zapis kršenja ljudskih prava, to je veoma verovatno. U nekim slučajevima postoje i dokazi, ali evropske vlade se ne oglašavaju, što znači da su odgovorne."
Marti ističe da je sedam zemalja, uključujući Makedoniju, omogućilo predaju osumnjičenih sa svoje teritorije. Međutim, u njegovom izveštaju nema konkretnih dokaza. Nalazi se uglavnom zasnivaju na izveštajima o letovima aviona što bi trebalo da ukaže na, kako ga je nazvao "krug predaje" u kome su transferisani osumnjičeni za terorizam. Marti ističe da ima jakih indicija o postojanju tajnih zatvora CIA za ispitivanje osumnjičenih i da je sada na konkretnim zemljama da to istraže. Međutim, u obe prozvane zemlje, Poljskoj i Rumuniji, to negiraju. Poljski premijer Kazimir Marcinkiević je rekao da su ove tvrdnje neosnovane.
SAD su odbacile navode iz ovog izveštaja kao "prežvakavanje" starih tvrdnji. "Mi ne vidimo nijedan novi čvrsti dokaz. Razočarani smo tonom i sadržajem ovog dokumenta", rekao je portparol Stejt departmenta Šon Mekkormak (Sean Mcormak).
Bela kuća je u prošlosti branila politiku predaje osumnjičenih za terorizam. Državni sekretar Kondoliza Rajs je u decembru izjavila:
"SAD ne trasnportuju zatvorenike iz jedne zemlje u drugu da bi tokom istrage bili mučeni. SAD ne koriste vazdušni prostor niti aerodrom bilo koje zemlje da bi transportovala zatvorenike u države u kojima će biti zlostavljani, ili se veruje da bi bili mučeni."
U svakom slučaju, objavljivanjem ovog izveštaja nisu okončane višemesečne kontroverze. Naprotiv, očekuje se žučna debata o pomenutom pitanju na zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope krajem juna.
Utvrđeno je da je više evropskih zemalja aktivno učestvovalo ili prećutno tolerisalo operacije CIA-e. U Poljskoj i Rumuniji postojali su tajni centri za ispitivanje osumnjičenih. Nemačka, Turska, Španija i Kipar su označeni kao centri preko kojih se odvijao tajni transport zatvorenika, a da su aerodromi u Irskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Grckoj i Italiji korišćeni kao usputne stanice u preletima aviona CIA-e. Švedska, Bosna i Hercegovina i Makedonija navode se kao zemlje čija je saradnja s CIA-om bila vezana za nekoliko specifičnih slučajeva.
Dik Marti ističe da je ovo samo deo istine i da bi dalja istraga mogla da otkrije umešanost još nekih zemalja:
"Verujem da smo u fazi kada istina izbija na površinu. Kako otkrivamo nove elemente, sve više ljudi je spremno da govori, što je dobro. To svakako ukazuje da još nismo završili istragu."
Holandski poslanik Kotaline Bovetenvekh je član ad hoc komisije Evropskog parlamenta koja ispituje iste navode. Ona ističe da nekoliko zemalja krši evropske konvencije o ljudskim pravima:
"Čak i ako nemamo video zapis kršenja ljudskih prava, to je veoma verovatno. U nekim slučajevima postoje i dokazi, ali evropske vlade se ne oglašavaju, što znači da su odgovorne."
Marti ističe da je sedam zemalja, uključujući Makedoniju, omogućilo predaju osumnjičenih sa svoje teritorije. Međutim, u njegovom izveštaju nema konkretnih dokaza. Nalazi se uglavnom zasnivaju na izveštajima o letovima aviona što bi trebalo da ukaže na, kako ga je nazvao "krug predaje" u kome su transferisani osumnjičeni za terorizam. Marti ističe da ima jakih indicija o postojanju tajnih zatvora CIA za ispitivanje osumnjičenih i da je sada na konkretnim zemljama da to istraže. Međutim, u obe prozvane zemlje, Poljskoj i Rumuniji, to negiraju. Poljski premijer Kazimir Marcinkiević je rekao da su ove tvrdnje neosnovane.
SAD su odbacile navode iz ovog izveštaja kao "prežvakavanje" starih tvrdnji. "Mi ne vidimo nijedan novi čvrsti dokaz. Razočarani smo tonom i sadržajem ovog dokumenta", rekao je portparol Stejt departmenta Šon Mekkormak (Sean Mcormak).
Bela kuća je u prošlosti branila politiku predaje osumnjičenih za terorizam. Državni sekretar Kondoliza Rajs je u decembru izjavila:
"SAD ne trasnportuju zatvorenike iz jedne zemlje u drugu da bi tokom istrage bili mučeni. SAD ne koriste vazdušni prostor niti aerodrom bilo koje zemlje da bi transportovala zatvorenike u države u kojima će biti zlostavljani, ili se veruje da bi bili mučeni."
U svakom slučaju, objavljivanjem ovog izveštaja nisu okončane višemesečne kontroverze. Naprotiv, očekuje se žučna debata o pomenutom pitanju na zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope krajem juna.