Dženana HALIMOVIC, Ljudmila CVETKOVIC, Slobodan KOSTIC, Anamari REPIC
Dan pobjede nad fašizmom u BiH obilježen je po tradiciji - polaganjem vijenaca ispred spomenika palih boraca, koji svjedoče o fašističkim zlodjelima. U znak sjećanja, spomenike danas pohode političari kojima je to, uglavnom, zadatak po službenoj dužnosti, te bivši borci, članovi SUBNOR-a. Za razliku od ratnog perioda kada se ovaj praznik u mnogim dijelovima BiH nije obilježavao, nekadašnji partizani, poput nosioca Partizanske spomenice, Banjalučanina Đoke Maljkovića, danas su zadovoljni načinom obilježavanja ovog istorijskog datuma:„Daleko bolje. I mislim mi u Banjoj Luci možemo biti sasma zadovoljni odnosom vlasti i saradnjom s boračkim organizacijama - a i sa partijama, onim koje su nam bliže i koje nas podržavaju.“
Predsjednik Gradskog odbora SUBNORA iz Banje Luke Rade Džajić vjeruje kako je Dan pobjede nad fašizmom jedan od najvažnijih u historiji čovječanstva:
„Jer četverogodišnja borba koja je vođena, u koju je bilo uključeno posredno i neposredno 60 zemalja, a u 41 državi je vođen rat. Uključeno je bilo oko 110 miliona mobilisanih boraca, milione ih je izginulo. I zbog toga je taj praznik za nas najveći, jer je nakon četiri godine došla sloboda.“
Ipak, partizanski spomenici su nerijetko na meti vandala, poput nacionalnog spomenika BiH - Partizansko groblje u Mostaru. Gradsko vijeće Mostara nikada nije raspravljalo o njegovom razaranju. Predsjednik Odbora za obnovu spomenika, Radmilo Andrić:
„To je sramota. To je bruka jedna kako se odnose ti određeni organi, pa prema tome i policija, prema tome vandalskom činu koji se događa i ponavlja i traje u kontinuitetu već 14 godina. Oni kažu da su to dječije igrarije. Međutim, otiđite tamo pa ćete vidjeti kukaste krstove, vidjet ćete Hitlerov pozdrav, vidjet ćete ustaški znak, vidjet ćete križeve.“
Iako je Parlament BiH još prošle godine usvojio rezoluciju o antifašizmu, u Mostaru i danas postoje ulice s nazivima fašističkih prvaka poput Jure Francetića i Mile Budaka. S druge strane, u Doboju postoji ulica nazvana po vođi četničkog pokreta, đeneralu Draži Mihajloviću, što građanima nimalo ne smeta:
„Ja sam poštivalac lika đenerala Draže. Ne bi mi smetalo da ima dvije tri ulice.“
„Ne znam šta bih vam rekla. Meni lično ne smeta.“
„On je bio antifašista.“
„Nije on bio fašistički sluga. Mnogo su gore bile ustaše. Uglavnom, ja njega podržavam.“.“
Odnos prema tekovini proistekloj iz Drugog svjetskog rata je, nažalost, i dalje podijeljen unutar BiH. Zbog sve popularnijeg trenda osude socijalističkog režima, danas se mnogi trude pokrenuti proces rehabilitacije onih snaga koje su u to doba bile označene kao fašističke, što nije dobar potez, vjeruje profesor istorije, Dobojlija Dušan Drobac:
„Rehabilitacija onih snaga koje su svojevremeno sarađivale s okupatorom nije poželjna i ne bi trebala ikad da bude poželjna, ali politička situacija i okruženje i diktati međunarodne zajednice dozvoljavaju u ovom, hajde da kažem, demokratskom kontekstu da se može svašta raditi, pa između ostaloga i to.“
9. maj je i Dan Evrope, čijem se okrilju se nadaju svi bosanskohercegovački građani. S obzirom da Evropska unija počiva na temeljima antifašizma, ankete su pokazale da je veliki broj Bosanaca i Hercegovaca spreman da se izdigne iznad ideala koje serviraju nacionalisti i podrži ulazak BiH u Evropu:
„Ja mislim da treba ići u Evropu jer drugog izlaza nema. Nadam se dok toliko žure sve druge evropske zemlje tamo, da će donijeti nešto dobro. A mi još toga dobra ne osjećamo.“
„Treba sigurno.“
„Treba.“
„Dobit ćemo to da ne zaostajemo za svijetom, da živimo sa svijetom, da ne budemo uvijek na rubu. I da mogu mladi da se školuju, da putuju itd.“
„Treba. Pa slobodno tržište, veće mogućnosti – to je to.“
* * * * *
Nekoliko hiljada građana okupilo se na beogradskom Trgu republike na mitingu „Srbija u Evropu“.
Organizatori skupa su Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića, Građanski savez Srbije, Socijaldemokratska unija i nekoliko nevladinih organizacija. S ovog mitinga je poručeno:
„Poručujemo našim evropskim prijateljima da je Srbija za Evropu i da mi, građani Srbije, više nikada nećemo dopustiti da nam nesposobna vlast oduzme evropsku budućnost.“
Od transparenata koji se vide, izdvajamo: „Dole Koštunica, dole novi Milošević“, „Sve po spisku“ i „Srbija je u Evropi“.
Nakon mitinga, organizovana je i protestna šetnja istom onom trasom kojom su organizovane šetnje kada je rušen režim Slobodana Miloševića i poručeno je da je tako srušen jedan diktator i da će tako biti srušeni svi oni koji Srbiji pokušavaju da oduzmu evropsku budućnost.
* *
I dok se u čitavom svetu obeležava Dan pobede nad fašizmom, u Srbiji se na različite načine osporava vlastito antifašističko nasleđe. Ne samo da su preko različitih zakona rehabilitovani pokreti i pojedinci koji su u Drugom svetskom ratu otvoreno sarađivali sa nacističkom Nemačkom, nego i različita udruženja neofašista, poput srpskog ogranka „Krvi i časti“, javno proslavljaju jubileje svog postojanja. Istoričar Branka Prpa smatra da je Srbija jedna od retkih zemalja koja odbacuje vrednosti koje se nalaze u temelju savremene Evrope:
„Nažalost, one vrednosti koje je antifašizam u Evropi posle Drugog svetskog rata postavio, mi smo doveli u pitanje na kraju 20. i početkom 21. veka.“
Bez obzira što je Skupština Vojvodine nakon niza incidenata neonacistista – bilo da je reč o šamaranju posetilaca na pojedinim tribinama, crtanju fašističkih simbola na zidovima ili pravljenju spiskova Jevreja koji žive u Srbiji – zatražila od Vlade Srbije da zabrani delovanje ekstremističkih organizacija, odgovora nije bilo. Sve to za Zorana Petakova iz Antifašističke akcije Novog Sada, ukazuje na da najviši državni organi tolerišu rad nefašističkih udruženja:
„Već više od 10 godina postoje te rasističke, nacionalno-socijalističke organizacije koje tu rade, nekoliko tih udruženja. Najpoznatija je ,Krv i čast‘, odnedavno postoji ,Nacionalni stroj‘ i tako dalje. Policija zna za njih, oni znaju za policiju, to je jedna potpuno miroljubiva koegzistencija.“
Poslednja akcija neofašista izvedena je u Beogradu samo dan uoči proslave Dana pobede, kada su pripadnici „Nacionalnog stroja“ ometali jedan skup na kome je zatraženo hitno hapšenje Ratka Mladića:
„Ja sam u ekipi ,Nacionalnog stroja‘. Ovo je čista zapadna propaganda. Čisto okupljanje zapadnih špijuna, s ciljem da zalude našu omladinu da jure naše kao što su jurili Slobu, bukvalno kao psa.“„
Bez obzira što se neka od tih udruženja ne deklarišu otvoreno kao profašistička, pisac Filip David nema dilema oko njihovog ideološkog predznaka:
„Ovde se radi o organizacijama koje su nacističke i fašističke u onom najprizemnijem smislu te reči. One imaju fašističke i nacističke simbole, kukasti krst recimo, pozivaju se na dela Adolfa Hitlera, na ,Mein Kampf‘, na ,Protokole sionskih mudraca‘. To nije ništa skriveno, to je sve javno i tu nema nikakve dileme koji su programi tih organizacija. To nisu neke desne organizacije, pa sad da neko zahteva neki politički linč. Ovde se radi o izrazito nacističkim, fašističkim organizacijama koje ne kriju da su to.“
Sve to, prema mišljenju istoričara Branke Prpe, ukazuje na jednu temeljnu konfuziji i pometnju u kojoj se poslednjih godina našlo čitavo društvo:
„Ja ovo smatram jednim devijantnim trenutkom u srpskoj istoriji i smatram da će taj devijantni trenutak biti popravljen prosto vraćanjem na ono što je ova zemlja već usvojila kao svoj princip, kao svoju političku orijentaciju i kao sistem vrednosti.“
* * * * *
Povodom 9. maja, Dana Evrope, čelnici kosovskih institucija su izjavili da će glavni cilj kosovskih institucija posle rešenja statusa biti integracija u Evropsku uniju. Predstavnici Evropske unije na Kosovu su izjavili da se evropska budućnost celog regiona može desiti samo regionalnom saradnjom.
Posle definisanja statusa Kosova, prioritet institucija će biti realizacija zadataka koji su neophodni za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je premijer Kosova, Agim Čeku. Govoreći na forumu povodom 9. maja, Dana Evrope, Čeku je istakao da je ulazak Kosova u Evropu san koji se može ostvariti:
“Budućnost zemlje grade njeni građani, a cilj treba da bude bolja budućnost za sve. A to zahteva volju, rad i privrženost. Mi na Kosovu budućnost identifikujemo rešenjem statusa i ispunjenjem standarda.”
Prema njegovim rečima, pred Kosovom su istorijske mogućnosti za evropske integracije:
“Sa rešenjem statusa u ovoj godini, svi napori Vlade biće usmereni na ispunjenje zadataka za članstvo u Evropskoj uniji i harmonizaciji politika. Kosovo se nalazi pred istorijskom šansom jer za nekoliko godina i mi možemo postati deo evropske porodice.”
Ček je istakao da to nije san koji se ne može realizovati, te da će ispunjenje standarda olakšati čitav proces integracija. Šef kancelarije Evropske komisije na Kosovu, Đorđo Mamberto (Giorgio) kaže da će Evropska unija pomoći Kosovu na polju razvoja i ekonomske stabilnosti:
“I na Kosovu EU će igrati veoma važnu ulogu kako bi promovisala obnovu i ekonomski razvoj, s ciljem stvaranja uslova za potpunu regionalnu saradnju.”
Aleksander Bajerl (Alexsander), šef austrijske kancelarije koja predsedava Unijom, izjavio je da se evropska integracija javila kao potreba da se prevaziđu neprijateljstva iz prošlosti. Prema njegovim rečima, evropska integracija je odgovor na nemogućnost ljudi da probleme rešavaju razgovorima:
“U ovom regionu, na Kosovu, u Srbiji i Makedoniji, gde je bilo konflikata, potreban je proces evropske integracije kao odgovor na greške iz prošlosti.”
Predstavnici EU su poručili da se samo saradnjom može ostvariti evropska budućnost celog regiona.
