Ljudmila CVETKOVIC, Anamari REPIC, Maja BJELAJAC
U okruženju premijera Srbije Vojislava Koštunice i njegovoj stranci odbacuju da bi prekid pregovora s Evropskom unijom usled neispunjavanja premijerevog obećanja o izručenju Ratka Mladića Hagu moglo imati loše posledice po ostale političke procese. Tako Dušan Proroković, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, ne veruje da prekid pregovora o pridruživanju EU može da utiče na tok pregovora o statusu Kosova:«Mislim da je pitanje Haškog tribunala pitanje počinjenih zločina na prostorima bivše SFRJ u ovom trenutku mnogo više opterećujuće za albansku političku elitu nego za srpsku. Srpska politička elita ima samo još jedan korak. Postoje svi politički i ostali preduslovi da se on ostvari kako bi se zatvorilo pitanje Haškog tribunala. Albansku političku elitu tek čeka otvranje procesa za zločine. Mislim da ni sami Albanci neće stavljati to pitanje na dnevni red, niti će koristiti kao argument u nekim predstojećim pregovorima.»
Međutim, predsednik Srbije Boris Tadić je upravo status Kosova i crnogorski referendum apostrofirao kao političke procese na koje će uticati prekid pregovora sa Unijom. «Neuspeh Vlade da ispuni svoje obaveze slabi našu pregovaračku poziciju u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije i ide na ruku pristalicama rušenja državne zajednice jer udaljava zajedničku evropsku perspektivu», saopštio je Tadić. Đorđe Todorović, portparol Tadićeve Demokratske stranke:
«Zajednička država nekim građanima Crne Gore može izgledati manje privlačna i manje atraktivna. Na taj način će, jednostavno, slika o Srbiji u svetu biti ponovo loša i gora nego što smo je stvarali ovih godina.»
Sve što se dešava u Srbiji utiče na odluku građana Crne Gore o izjašnjenju na referendumu o nezavisnosti, kaže Goran Svilanović, bivši šef diplomatije i funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. To što Mladić nije u Hagu tehnički nema direktne veze sa Kosovom, niti sa sporazumom o slobodnoj trgovini, kao ni sa olakšavanjem viznog režima. Međutim, politički, nesaradnja sa Sudom u Hagu i zaustavljanje evropskih pregovora čine ukupni politički položaj zemlje veoma lošim i utoliko to onda utiče na neke druge procese koji nisu direktno povezani, kaže Svilanović:
«Naravno da otežan položaj zemlje se odražava u izvesnoj meri na ove druge procese, pa i na proces pregovora o Kosovu, ali to nije nikakva direktna veza, nego je prosto lakše koristiti neke argumente protiv Srbije ili protiv srpskih političara. Uz sve te argumente, može se dodati da to je zemlja koja ne ispunjava svoje međunarodne obaveze. I to nema direktnih političkih veza, ni nekih tehničkih veza, ali ukupan loš politički položaj zemlje itekako se odražava na razgovore i o Kosovu.»
Odluka Evropske unije za opoziciju u Crnoj Gori, koja se zalaže za opstanak Državne zajednice, predstavlja kratkoročni problem i neće uticati na vođenje kampanje ovog bloka. Na drugoj strani, suverenistički blok je poručio građanima da imaju šansu da prekinu blokadu u pregovorima referendumskom odlukom 21.maja.
* * * * *
Odlaganje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom uticaće na jačanje kosovske strane u pregovaračkom procesu, smatraju kosovski politički analitičari. Ipak, ističu uticaj neće biti direktan, pošto je status važno dugoročno pitanje.
Nesaradnja Srbije sa međunarodnom zajednicom uticaće na jačanje kosovske strane u procesu rešavanja konačnog statusa Kosova. To je za naš program izjavio politički analitičar Skeljzen Maljići. Prema njegovim rečima, politika koju Srbija vodi u ovom periodu šteti njenim unutrašnjim pirlikama ali pomaže albanskoj strani:
“Sigurno je da se u procesu pregovora smanjuju mogućnosti da Srbija ima uticaja jer ona ne sarađuje sa međunarodnom zajednicom u ključnim pitanjima kao što je predaja ratnih zločinaca. To je politika koja nanosi štetu Srbiji i u neku ruku pomaže procesu i albanskoj strani da bude uspešnija i verujem da ovo ide u prilog Kosovu.”
Prema njegovim rečima, i u drugim pitanjima Srbija vodi politiku opstrukcije, kao što je naređenje Beograda dato kosovskim Srbima da ne sarađuju i da ne primaju kosovske plate. Sve to, kaže Maljići, smanjuje uticaj Srbije u procesu definisanja statusa Kosova.
Sa druge strane, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini Enver Hasani kaže da su status Kosova i odnos Srbije i Haga različita pitanja. Hasani ističe da nesaradnja Srbije sa Hagom može trenutno da nanese štetu imidžu Srbije u Evropskoj uniji, te da njena pregovaračka pozicija može oslabiti samo trenutno:
“Verujem da će se pregovori nastaviti i tu neće biti osvete Srbiji zbog nesaradnje. Ne verujem da će to direktno uticati na slabljenje pregovaračke pozicije Srbije i ova dva pitanja treba odvojiti.”
Prema Hasanijevim rečima, predaja Mladića i drugih optuženih za ratne zločine je kratkoročno pitanje, dok su albansko-srpski dijalog o budućem statusu i rešavanje problema na Kosovu dugoročna pitanja koja su jasno naznačena u agendi Evropske unije. Komentarišući izjave pojedinih međunarodnih zvaničnika da Srbija mora izabrati Kosovo ili Evropsku uniju, profesor Hasani kaže da su takve metafore preuveličane i stvaraju iluzije kod albanske strane:
“Ne verujem da je odustajanje od suvereniteta nad Kosovom dato kao uslov Državnoj zajednici za članstvo u Uniji. Pitanje statusa Kosova je komplikovanije od predaje ratnih zločinaca i mnogo složenije od članstva Srbije i Crne Gore u Evropskoj uniji.”
Politički analitičar Skeljzen Maljići kaže da se posle odbijanja srpske vlade da ispuni svoje obaveze prema Haškom sudu može očekivati promena odnosa međunarodne zajednice prema Srbiji:
“Neprihvatanje Srbije da preda Mladića utiče na stav međunarodne zajednice, ne samo EU, već i SAD prema Srbiji. Stoga se može očekivati, možda ne uvođenje sankcija kakve su bile u prošlosti, već neka vrsta rezerve prema Srbiji.”
* * * * *
U Republici Srpskoj ističu da potez Brisela treba ozbiljno shvatiti, tim prije što je uslov za dalje evropske integracije Bosne i Hercegovine izručenje Radovana Karadžića, a za to su odgovorne vlasti u Banjaluci.
Odluku Evropske unije o suspenziji pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, predsjednik RS-a Dragan Čavić shvatio je kao opomenu koja potvrđuje da, kako je naglasio, niko nema manevarski prostor da ne izvršava obaveze prema Haškom tribunalu. Koliko je kazna Srbiji i Crnoj Gori ozbiljno shvaćena u RS-u, za Radio Slobodna Evropa komentarišu domaći političari i analitičari. Slobodan Popović, iz Socijaldemokratske partije BiH, kaže da za neminovnost pune saradnje s Haškim tribunalom nema bolje poruke od ove upućene iz Brisela:
„Dakle, očito je da je potrošeno vrijeme, da je pješčani sat iscurio za Srbiju i Crnu Goru i da je to poruka svima onima koji imaju obaveze prema Haškom tribunalu - da te svoje obaveze moraju zaista izvršiti jer mogu da dođu u sličnu ili u istu situaciju.“
Popović smatra da pregovore o stabilizaciji i pridruživanju u BiH mogu više ugroziti zastoji u reformskim procesima koji se tiču policije, visokog obrazovanja i javnog servisa, nego problem saradnje s Tribunalom. On ipak upozorava da se problem haških optuženika ne smije zanemariti:
„Vjerovatno će pritisak prema BiH se pojačati onog momenta kad se Ratko Mladić isporuči Haškom tribunalu, jer je očito da je u ovom momentu u većem fokusu interesa Ratko Mladić od Radovana Karadžića, iako ništa nije nemoguće. Moguće da se to okrene naopako, pa da onda Radovan Karadžić bude problem, da mi svi u BiH postanemo taoci Radovana Karadžića.“
Neusvajanje ustavne reforme u BiH prije bi moglo dovesti do produžetka pregovora oko zaključivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nego nesaradnja s Tribunalom u Hagu - mišljenje je analitičara Aleksandra Trifunovića:
„Mislim da će situacija o saradnji ili nesaradnji s Haškim tribunalom samo dodatno doprinijeti jednoj izolovanosti BiH. A ako jedna susjedna zemlja, kao što je Srbija u ovom trenutku, već ima najavljene i prekide pregovora i sankcije Sjedinjenih Američkih Država i, znači, prekid dosadašnjih donacija, logično je da će jedna politička nestabilnost, prije svega, biti proizvod sve te situacije i samim tim sankcije koje nam slijede bojim se da sigurno neće popraviti političku situaciju u BiH.“
Tarik Sadović, iz Stranke demokratske akcije, smatra da se Čavićeva opomena na saradnju s Haškim tribunalom vjerovatno odnosi na komentare zvaničnika iz Srbije, prema kojima se većina Mladićevih pomagača nalazi u RS-u:
„Reakcija predsjednika Čavića mislim da je, prije svega, vezana za tu izjavu, pa se on boji za posljedice nehapšenja dvojice najtraženijih optuženika za ratne zločine - dakle, vezana je za njegov strah da bi posljedice mogla imati RS. Nažalost, ovdje se izgleda neki ljudi samo češu gdje njih svrbi - i u tom smislu se da staviti ta izjava predsjednika RS-a.“
Sadović smatra da u ovom trenutku ne postoji realna mogućnost suspenzije pregovora BiH sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju jer, kako navodi, i međunarodne i domaće institucije tvrde da se dvojica najtraženijih haških optuženika ne nalaze na prostoru BiH.
