Uvek kada se želi napraviti neka mistifikacija potežu se tajne službe, kaže Andreja Mladenović, portparol vladajuće Demokratske stranke Srbije i ističe da tvrdnje o umešanosti srpskih tajnih službi u referendumsku kampanju u Crnoj Gori nisu tačne:
„Nema činjenica, nema argumenata za to, već jednostavno se tako izbaci tvrdnja i najlakše je onda okriviti tajne službe ili neke šire zavere. Zaista sam duboko uveren da, što de tiče Srbije, nema direktnog ni indirektnog mešanja u unutrašnje prilike u Crnoj Gori.“
I predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, u čijoj nadležnosti je kontrola tajnih službi, Milorad Mirčić ističe da je teško poverovati u umešanost srpskih tajnih službi u referendumski proces u Crnoj Gori, jer to, kaže, nije utemeljeno u realnim činjenicama:
„Ako neko radi, onda to radi američka obaveštajna služba, ili engleska, eventualno, obaveštajna služba koja je najprisutnija. A domaće obaveštajne službe, kada je u pitanju i srpska i crnogorska, bukvalno su samo uslužni servis američkim i engleskim.“
S obzirom da je obaveštajno-bezbednosni sektor, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori, u velikoj meri pod kontrolom i u službi određenih političkih opcija, teško je poverovati da nemaju konkretnu ulogu u predreferendumskoj kampanji, naglašava profesor Fakulteta civilne odbrane u Beogradu Zoran Dragišić:
„Imajući u vidu sve ove video snimke koji su se pojavili, deluju tako amaterski urađeni da sam ja gotovo ubeđen da iza toga stoje službe, jer ja ne znam ko u ovoj zemlji drugi može da uradi neku tako sličnu brljotinu. To me jako podseća na početak devedestih godina. Ta stvar bi bila jako smešna da posledice svega toga ne mogu biti vrlo ozbiljne. Ovako, bojim se, jer znamo svi kako se završila afera Špegelj i kako se završilo prikazivanje istine u Sloveniji i bojim se da se nešto slično ne dogodi i u Crnoj Gori.“
Iako se moglo primetiti da su srpske vlasti tokom pripreme referendumskih uslova imale naglašeniju ulogu, sada se veoma malo oglašavaju, posebno povodom hapšenja aktivista Bloka za zajednicu. Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, odgovara na pitanje nije li to možda rezultat tvrdnji iz Podgorice koje su dovele do ovog distanciranja:
„Mogu da kažem iz ličnog primera, nisam se oglašavao jer stvarno nisam imao sve činjenice da bih mogao na pravi način da tu prosvedujem - šta je u pitanju, zašto su ljudi uhapšeni, koji je povod i sve ostalo što je vezano za njihovo hapšenje. I mislim da ipak treba imati određenu dozu opreznosti, jer su sad zaista osetljive sve izjave koje se daju i svi postupci strašno se mere i mislim da uvek postoji ta neka negativna konotacija koja na taj način se protumači u Podgorici, ma kako se iz Beograda neki događaji koji se dese u Crnoj Gori komentarisale.“
Treba dodati i to da su vodeće parlamentarne stranke u Srbiji pre izvesnog vremena dosta glasno, a ponekad i izvan diplomatsko-političkih okvira, prezentovale stav o odnosima Srbije i Crne Gore i događajima u Podgorici. Kako se približava dan referendumskog izjašnjavanja, ta kampanja je utihnula, a Sanja Čeković pojašnjava zbog čega unutar Srpskog pokreta obnove i vladajuće koalicije nema reakcija na događaje u Crnoj Gori:
„Mi iz Srpskog pokreta obnove, i svakako ni ja, u ovom trenutku nemamo niti bilo kakvu kritiku niti pohvalu. Jednostavno, čekamo referendum. Neka ljudi koji žive u Crnoj Gori, da li su Crnogorci, da li su Albanci, da li su muslimani, odluče svoju sudbinu, a mi ćemo to, ako sve bude na zakonom zasnovan način, prihvatiti i kao stranka, a nadam se - i Srbija kao država, ukoliko dođe do jednog ili drugog rešenja.“
„Nema činjenica, nema argumenata za to, već jednostavno se tako izbaci tvrdnja i najlakše je onda okriviti tajne službe ili neke šire zavere. Zaista sam duboko uveren da, što de tiče Srbije, nema direktnog ni indirektnog mešanja u unutrašnje prilike u Crnoj Gori.“
I predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, u čijoj nadležnosti je kontrola tajnih službi, Milorad Mirčić ističe da je teško poverovati u umešanost srpskih tajnih službi u referendumski proces u Crnoj Gori, jer to, kaže, nije utemeljeno u realnim činjenicama:
„Ako neko radi, onda to radi američka obaveštajna služba, ili engleska, eventualno, obaveštajna služba koja je najprisutnija. A domaće obaveštajne službe, kada je u pitanju i srpska i crnogorska, bukvalno su samo uslužni servis američkim i engleskim.“
S obzirom da je obaveštajno-bezbednosni sektor, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori, u velikoj meri pod kontrolom i u službi određenih političkih opcija, teško je poverovati da nemaju konkretnu ulogu u predreferendumskoj kampanji, naglašava profesor Fakulteta civilne odbrane u Beogradu Zoran Dragišić:
„Imajući u vidu sve ove video snimke koji su se pojavili, deluju tako amaterski urađeni da sam ja gotovo ubeđen da iza toga stoje službe, jer ja ne znam ko u ovoj zemlji drugi može da uradi neku tako sličnu brljotinu. To me jako podseća na početak devedestih godina. Ta stvar bi bila jako smešna da posledice svega toga ne mogu biti vrlo ozbiljne. Ovako, bojim se, jer znamo svi kako se završila afera Špegelj i kako se završilo prikazivanje istine u Sloveniji i bojim se da se nešto slično ne dogodi i u Crnoj Gori.“
Iako se moglo primetiti da su srpske vlasti tokom pripreme referendumskih uslova imale naglašeniju ulogu, sada se veoma malo oglašavaju, posebno povodom hapšenja aktivista Bloka za zajednicu. Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, odgovara na pitanje nije li to možda rezultat tvrdnji iz Podgorice koje su dovele do ovog distanciranja:
„Mogu da kažem iz ličnog primera, nisam se oglašavao jer stvarno nisam imao sve činjenice da bih mogao na pravi način da tu prosvedujem - šta je u pitanju, zašto su ljudi uhapšeni, koji je povod i sve ostalo što je vezano za njihovo hapšenje. I mislim da ipak treba imati određenu dozu opreznosti, jer su sad zaista osetljive sve izjave koje se daju i svi postupci strašno se mere i mislim da uvek postoji ta neka negativna konotacija koja na taj način se protumači u Podgorici, ma kako se iz Beograda neki događaji koji se dese u Crnoj Gori komentarisale.“
Treba dodati i to da su vodeće parlamentarne stranke u Srbiji pre izvesnog vremena dosta glasno, a ponekad i izvan diplomatsko-političkih okvira, prezentovale stav o odnosima Srbije i Crne Gore i događajima u Podgorici. Kako se približava dan referendumskog izjašnjavanja, ta kampanja je utihnula, a Sanja Čeković pojašnjava zbog čega unutar Srpskog pokreta obnove i vladajuće koalicije nema reakcija na događaje u Crnoj Gori:
„Mi iz Srpskog pokreta obnove, i svakako ni ja, u ovom trenutku nemamo niti bilo kakvu kritiku niti pohvalu. Jednostavno, čekamo referendum. Neka ljudi koji žive u Crnoj Gori, da li su Crnogorci, da li su Albanci, da li su muslimani, odluče svoju sudbinu, a mi ćemo to, ako sve bude na zakonom zasnovan način, prihvatiti i kao stranka, a nadam se - i Srbija kao država, ukoliko dođe do jednog ili drugog rešenja.“
