"Dijalog ne rešava probleme Srba na Kosovu" i "Srbi treba da prihvate realnost i nezavisno Kosovo", ovako Petra iz Leposavića i Ljeona (Leona) iz Prištine, obe studentkinje, vide dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, koji se više od decenije vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.
Prema Petrinoj oceni, u okviru dijaloga se ne pokreću teme koje su važne za srpsku zajednicu na Kosovu, dok Ljeona smatra da je u okviru ovog procesa nemoguće vratiti prošlost, te da treba prihvatiti sadašnjost.
Ove devetnaestogodišnjakinje će se u budućnosti baviti sličnim zanimanjima jer su obe upisale Filološki fakultet, Petra na Univerzitetu u Beogradu a Ljeona u Prištini. Ipak, različito gledaju na budućnost dijaloga i njegov ishod.
"Uvek se pregovara o nekim stvarima koje nisu važne za nas (srpsku zajednicu). Nije jasno ni šta se tačno dogovara a ono što uliva nepoverenje je i što nema zajedničkih sastanaka, da neke odluke donose zajedno. Čini mi se da dogovora nema, niti da će se do njega doći", kaže Petra za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Vlada Kosova je tokom 2024. godine donela nekoliko odluka kako bi utvrdila svoju vlast u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo, odbijajući da se o tome pregovara u okviru dijaloga. Neke od tih odluka su ukidanje srpskog dinara i ukidanje institucija koje rade u sistemu Srbije.
"Naš narod je ginuo, njihov narod je ginuo. Jel možemo samo da se pomirimo? Treba postići dogovor a prošlost ostaviti u prošlosti", kaže Ljeona. Ona veruje i da Srbija želi da "otcepi" sever Kosova, te da stalne tenzije u tom delu negativno utiču na lokalno srpsko stanovništvo i negovu integraciju.
Srbi na severu Kosova su novembra 2022. napustili sve kosovske institucije zbog odluke kosovskih vlasti da ukine registarske oznake koje za gradove na Kosovu izdaju organi Srbije.
'Kompromisno rešenje uz poštovanje naših interesa'
Dvadesetšestogodišnji Rezart iz Prištine smatra da Kosovo i Srbija kroz dijalog treba da reše nesuglasice, te da pronađu kompromisno rešenje.
Ipak, napominje da podržava stavove Vlade Kosova u okviru dijaloga jer "moramo zaštititi naša prava bez obzira na sve".
"Naravno, to ne znači da ne treba da živimo u miru sa drugim manjinskim zajednicama. Ako ostanemo jaki (u svojim stavovima), možda se može naći neko neutralno, kompromisno rešenje", kaže on.
Za studentkinju Milu (18) sa teritorije opštine Gračanica proces dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je "od početka bio osuđen na neuspeh".
Kao razlog za ovakav stav navodi da politički lideri obe strane nikada nisu bili spremni na istinski kompromis, zbog čega izražava i uverenje da u skorijoj budućnosti neće doći do pomirenja.
"Jedino gde se dijalog zaista oslikava jeste u procesima civilnog društva, kroz neformalne aktivnosti, što nije dovoljno za potpuni progres i finalnu odluku koja bi bila povoljna za sve učesnike dijaloga", ocenjuje Mila.
Inače, pogled mladih na dijalog bila je tema i panel diskusije u Prištini 18. decembra, koju su organizovale nevladine organizacije Nova društvena inicijativa i Institut za društvenu politiku Musine Kokalari.
U fokusu ovog panela bila je percepciju mladih generacija o dijalogu i njegov uticaj na njihove živote.
Šta za mlade znači normalizacija odnosa?
Aljba (Alba) Jakupi iz Akademije za dijalog smatra da bi normalizacija odnosa trebala da znači suživot Srba i Albanaca na Kosovu, te da mladi pristupaju rešavanju zajedničkih problema i dele mogućnosti.
"Nema zainteresovanih mladih ljudi iz različitih zajednica da se sreću, da budu deo druge zajednice. Ideja o onim drugima dolazi iz medija ili treće ruke. Nismo direktno u kontaktu da možemo sami da donosimo zaključke", navela je ona.
Nikolina Klajić, studentkinja međunarodnih odnosa, tokom diskusije je istakla da je između mladih Srba i Albanaca velika prepreka jezik, te da je neophodno njegovo učenje kako bi se "bolje razumeli".
"Imamo sličnu kulturu, razlikuje nas jezik ali to su sitnice na koje se mnogo više fokusiramo", navela je ona.
Ljaberion (Laberion) Nitaj, koji je diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Prištini, naveo je da mladi "trpe posledice nedostatka normalizacije zbog politike".
"Mi, kao mladi, treba da prevaziđemo te izazove, da mi sami preuzmemo inicijativu", rekao je on.
Aleksandar Šljuka, koji inače dolazi iz Beograda a radi na Kosovu u okviru civilnog sektora, napomenuo je da mladi u Srbiji normalizaciju odnosa povezuju sa statusom Kosova i političkim dijalogom Prištine i Beograda.
"Političke elite normalizaciju fokusiraju na politička pitanja, da oduzmu tu percepciju da normalizacija znači normalizacija dva društva", rekao je on na panel diskusiji o pogledu mladih na dijalog.
Učesnici panela su izneli i kritike na račun uloge EU u dijalogu, odnosno ocenili da se u fokus ne treba stavljati samo politički dijalog već i život običnih ljudi, te da je neophodna veća transparentnost.
Kosovo i Srbija su dijalog o normalizaciji odnosa započeli 2011. a dve godine kasnije je u okviru dijaloga na političkom nivou potpisan i prvi Sporazum.
Međutim, tokom proteklih godina strane su često prebacivale odgovornost pa je februara 2023. Evropska unija predložila Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa koji su strane prihvatile, te usvojile Aneks za njegovu implementaciju. Ipak, na terenu ponovo nema pomaka.
