Dostupni linkovi

Institucije na potezu povodom makedonskih zvaničnika na 'crnoj listi' SAD


Bivši potpredsednik vlade Severne Makedonije Artan Grubi, 20 jul 2022.
Bivši potpredsednik vlade Severne Makedonije Artan Grubi, 20 jul 2022.

Šta će makedonske institucije učiniti dan nakon što su Artan Grubi, bivši potpredsednik makedonske vlade iz opozicione Demokratske unije za integracije (DUI) i Enver Bedžeti, sudija Apelacionog suda, stavljeni na crnu listu američkog Stejt departmenta, pitanje je koje je postavila i američka ambasadorka u Severnoj Makedoniji, Andžela Ageler (Angela Aggeler).

Grubi i Bedžeti su stavljeni na crnu listu zbog umešanosti u značajnu korupciju, političko mešanje i pokušaje podrivanja pravosuđa. Obrazloženje je da su primili mito da bi uticali na sudski postupak u vezi sa krivičnom presudom bivšem direktoru Uprave za bezbednost i kontraobaveštajnu delatnost (UBK) Saši Mijalkovu za slučaj "Target" koji je pokrenulo Specijalno javno tužilaštvo (SPO) u vezi s masovnim prisluškivanjem za vreme prethodne vlasti VMRO-DPMNE.

"Ono što se dalje dešava zavisi od institucija koje sprovode zakon i pravosudnog sistema", rekla je Ageler na konferenciji za novinare 10. decembra.

Predsednica Severne Makedonije Gordana Šiljanovska-Davkova pozvala je javno tužilaštvo da postupi po navodima u javnosti u vezi s slučajevima Grubija i Bedžetija.

"Postoje načini u međunarodnom pravu i u međusobnim odnosima da se dođe do tih dokaza i pokrene postupak jer inače ne reagujemo kada moramo da reagujemo i tako tolerišemo bezakonje. Očekujem da Sud, javni tužilac počnu da postupaju. Uvek govorim da za sve važi pretpostavka nevinosti, ali zato smatram da je u redu da nadležni organi postupe", rekla je Šiljanovska-Davkova.

Prema njenim rečima, treba poći od konkretnog slučaja i videti "zaista kako su se svi u pravosudnom sistemu našli na određenim pozicijama".

Premijer Hristijan Mickoski rekao je 10. decembra da je stavljanje Grubija i Bedžetija na crnu listu samo potvrda strateških partnera onoga što je njegova stranka govorila dok je bila u opoziciji o umešanosti u korupciju.

"Mogu samo da kažem da će u periodu koji sledi u javnost izaći još mnogo potvrda svega za šta smo sumnjali i javnost će biti upoznata sa tim", rekao je Mickoski.

Epidemija korupcije u Severnoj Makedoniji

Ambasadorka Ageler je rekla da ova akcija jasno daje do znanja da će SAD koristiti sva sredstva kojima raspolažu da pozovu na odgovornost pojedince čije kriminalne aktivnosti podrivaju bezbednost, stabilnost i vrednosti upravljanja Severnom Makedonijom.

Ona je rekla i da građani žele da vide akciju protiv korupcije.

"Korupciju, u bilo kom obliku, ne treba da se toleriše u ovoj zemlji. Oni koji podrivaju vladavinu prava radi lične koristi i na račun naroda Severne Makedonije treba da shvate da korupcija ima posledice. Dakle, pošto SAD nastavljaju da pozivaju da korumpirani akteri odgovaraju, nadam se da će pravosuđe i strukture za sprovođenje zakona u ovoj zemlji učiniti isto", rekla je Ageler.

Uloga Bedžetija

Za apelacionog sudiju Bedžetija javnost je čula prošle godine, kada je na sednici Sudskog saveta otkriveno da je on, kao sudija izvestilac, ukupno devet meseci držao u fioci predmet SJO o masovnom prisluškivanju u UBK pod nazivom "Target-Tvrđava".

Čuvanje slučaja u fioci, uz kontroverzne izmene Krivičnog zakonika, omogućilo je da zastari presuda u najvećoj aferi prisluškivanja, posle čega je načelnik Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne poslove Sašo Mijalko izbegao kaznu od 12 godina zatvora.

U suprotnom, da je proces u Apelacionom sudu sproveden na vreme pre usvajanja izmena Krivičnog zakonika, postojala je šansa da slučaj postane pravosnažan.

Sudsko veće je prošle godine utvrdio da Bedžeti, kao sudija koji je prijavio slučaj, mesecima neopravdano nije rešavao slučaj masovnog prisluškivanja, iako je u međuvremenu rešavao nove predmete koji su mu dodeljeni.

Veće mu je posle utvrđivanja propusta izreklo samo disciplinsku meru, kojom je šest meseci primao 20 odsto manju platu.

Na sednici Sudskog veća na kojoj se očekivalo da će biti smenjen Bedžeti, smenjena je dotadašnja predsednica veća Vesna Dameva. Njeno razrešenje je bilo nezakonito, utvrdio je Upravni sud prošle godine.

Prema onome što je javnosti poznato o Bedžetiju, reč je o sudiji koji je počeo da radi kao sekretar u opštini Bogovinje. Prvi put je za sudiju izabran 2010. godine u Krivičnom sudu u Skoplju, posle čega je za dve godine, 2012. godine, dok je na vlasti bila koalicija VMRO-DPMNE s DUI, došao do mesta sudije u Apelacionom sudu u Skoplju. Njegovo ime se pominjalo u javnosti kao jednog od poznatih roditelja čija su deca upisala Akademiju za sudije i tužioce.

Brojne optužbe na račun Grubija

VMRO-DPMNE je dok je bio u opoziciji Grubija povezivao s korupcijskim skandalima, iako je ranije bio u koaliciji sa njegovom strankom DUI i blisko sarađivao s njim.

Ta stranka je Grubija optužila za nezakonite odluke da se omogući onlajn kockanje, da je njegov brat kupio radnju u centru Skoplja po nerealno niskoj ceni dok je Grubi bio potpredsednik vlade. VMRO-DPMNE je ukazao na moguću trgovinu uticajem Grubija, a takođe je optužio Grubija da je na poklon dobio automobil marke Audi jer je pomogao jednoj kompaniji da po povoljnoj ceni kupi hotel na Popovoj Šapki.

Grubi je negirao optužbe.

Radio Slobodna Evropa javio je da su državni službenici iz DUI-ja preko Ministarstva na čijem je čelu Grubi dobili državni novac namenjen određenim nevladinim organizacijama.

Slučaj 'Target-Tvrđava'

Slučaj "Target-Tvrđava" bio je među glavnim Specijalnog javnog tužilaštva (SPO) koje je trebalo da utvrdi masovno nelegalno prisluškivanje u Severnoj Makedoniji. U optužnici je navedeno da je targetirano preko 5.000 brojeva telefona, a prisluškivanjem je obuhvaćeno preko 20.000 građana.

Slučaj se prvobitno odnosio na nelegalno prisluškivanje i uništavanje opreme u UBK za praćenje komunikacija, ali je sada, sa zastarelošću, ostao praktično samo deo u vezi s uništavanjem opreme.

Za slučaj je doneta prvostepena presuda kojom je u februaru 2021. za 11 okrivljenih određeno ukupno 55 godina zatvora i 10 godina uslovne kazne.

Među njima su bili i Mijalkov, koji je dobio 12 godina zatvora, kao i bivši radnici UBK koji su u bekstvu Goran Grujevski i Nikola Boškovski, koji su dobili po 15 godina.

Međutim, Apelacioni sud u Skoplju je u decembru 2022. ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno suđenje. U septembru 2023. godine, poslanici prethodnog saziva parlamenta Severne Makedonije usvojili su izmene Krivičnog zakonika koje su podrazumevale smanjenje kazni za zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja i za kriminalno udruživanje.

To je donelo zastarelost brojnih dela, među kojima i Mijalkova i još pet osoba koji su procesuirani u slučaju prisluškivanja.

Proces je nastavljen samo za uništavanje opreme. Očekuje se zakazivanje datuma izricanja nove prvostepene presude.

Nedavno su se na američkoj "crnoj listi" našli bivši specijalni javni tužilac Katica Janeva i aktuelni gradonačelnik opštine Karpoš Stevčo Jakimovski. Prošle godine na listu su stavljeni bivši potpredsednik Vlade za ekonomska pitanja Kočo Angjušev, biznismen Orce Kamčev, biznismen Sergej Samsonenko i gradonačelnik Struge Ramiz Merko. Na ovoj listi pridružili su se bivšem premijeru Nikoli Gruevskom i bivšem direktoru UBK-a Saši Mijalkovu.

XS
SM
MD
LG