U više od 300 vazdušnih napada u Siriji nakon svrgavanja predsednika Bašera el Asada, izraelske snage su gađale vojne aerodrome, skladišta oružja, ukljujući hemijsko, istraživačke, kao i centre za elektronsko ratovanje.
Na udaru su bili i sirijski brodovi u blizini lučkog grada Latakije.
Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR), sa sedištem u Londonu, saopštila je da je Izrael "uništio najvažnije vojne lokacije u Siriji, uključujući aerodrome i njihova skladišta, eskadrile aviona, radare, vojne signalne stanice i mnoga skladišta oružja i municije u različitim lokacijama u većini sirijskih provincija".
Izraelski mediji, pozivajući se na visoki bezbednosni izvor, opisali su napade kao najveću operaciju vazduhoplovnih snaga u istoriji ove zemlje.
Cilj ove akcije – u trenutku kada postoji bezbednosni vakum do formiranja novih sirijskih vlasti – jeste sprečavanje da vojna oprema padne u ruke snaga prema čijim namerama je Izrael podozriv.
Izrael je poslao je trupe u tampon zonu na istoku okupirane Golanske visoravni nakon al-Asadovog pada, u onome što je ministar spoljnih poslova Gideon Sar opisao kao "ograničeni i privremeni korak" iz "bezbednosnih razloga".
Golanska visoravan je udaljena oko 60 kilometara jugozapadno od Damaska.
Međutim, pojedini analitičari podsećaju da su izraelske snage ušle sa sličnim obrazloženjem na Zapadnu obalu 1967, ali su i dalje tamo prisutne.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u ponedeljak da će Golanska visoravan, koju je Izrael okupirao 1967. – a anektirao 1981. godine - "zauvek" ostati deo Izraela.
Dodao je da kontrola visoravni "osigurava bezbednost i suverenitet Izraela", nakon što je naredio trupama da pređu u tampon zonu – formiranu 1974. godine - koja odvaja teritoriju pod izraelskom kontrolom od Sirije. U ovoj oblasti patroliraju pripadnici mirovnih snaga UN-a.
Nijedna zemlja nije priznala okupaciju Golanske visoravni, osim SAD 2019. godine.
Za sada nema reakcije nove sirijske Vlade spasa, kojoj je al-Asadov premijer Mohamed Gazi al-Džalali u ponedeljak pristao da preda vlast.
Savet za američko-islamske odnose (CAIR) osudio je zvanični Vašington zbog kontinuirane podrške Izraelu uprkos njegovim napadima u regionu, ističući da "sirijski narod zaslužuje da obnovi svoju zemlju oslobođenu od strane okupacije i nasilja".
Katar, Irak, Saudijska Arabija i Iran osudili su izraelsko zauzimanje teritorije u Siriji u blizini okupirane Golanske visoravni.
Ministarstvo spoljnih poslova Katara saopštilo je u ponedeljak da je izraelski upad "opasan razvoj događaja i eklatantan napad na suverenitet i jedinstvo Sirije, kao i flagrantno kršenje međunarodnog prava".
Invazija ili samoodbrana?
Izrael je naveo u pismu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je zasedao u ponedeljak, da su njegovi napadi "ograničenog opsega i privremeni". Dodao je da ih je izveo kako bi zaštitio svoje stanovništvo na Golanskoj visoravni koja se nalazi odmah do Sirije.
"Izrael nije intervenisao u sukob u Siriji. Naše aktivnosti fokusirane su na našu sigurnost", izjavio je izraelski ambasador pri UN-u Dani Danon.
Izrael tvrdi da nema interes da se meša u unutrašnje sirijske poslove i da je fokusira samo na odbranu svojih građana.
Ministar odbrane Izrael Kac je rekao da će nakon završetka preuzimanja tampon zone Izrael stvoriti "bezbednosnu zonu" izvan nje uništavanjem teške artiljerije širom Sirije i sprečavanjem Irana da krijumčari oružje kroz Siriju u Liban.
Izrael trenutno ne pokušava da promeni granicu ili da se pripremi za invaziju na Siriju, rekla je Karmit Valensi, viša istraživačica Instituta za nacionalne bezbednosne studije, istraživačkog centra u Tel Avivu.
"Trenutno je to taktička operacija, a ne dugoročna strategija, kao odgovor na dinamičnu situaciju u Siriji", dodala je ona.
Uništavanje hemijskog oružja
Šef izraelske diplomatije Sar rekao je u ponedeljak da je armija njegove zemlje pogodila više lokacija sa hemijskim oružjem i raketama dugog dometa kako bi sprečila da padnu u ruke ekstremista.
Sirija je potpisala sertifikat Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCV) o hemijskom oružju 2013. godine, mesec dana nakon napada hemijskim oružjem na predgrađe glavnog grada Damaska, koji je uključivao nervni agens sarin i u kojem je poginulo više od 1.400 ljudi.
Zapadne sile su saopštile da je napad mogla da izvede samo vlada, ali je Asad okrivio opoziciju.
Uprkos tome što su OPCV i UN uništile svih 1.300 tona hemikalija koje je sirijska vlada prijavila, napadi hemijskim oružjem u zemlji su nastavljeni.
Analiza BBC-a iz 2018. godine potvrdila je da je između 2014. i 2018. hemijsko oružje korišćeno u sirijskom građanskom ratu najmanje 106 puta.
Strateška važnost Golanske visoravni
Tokom posete u nedelju vrhu brda Golanske visoravni sa pogledom na Siriju, Netanjahu je rekao da je ulazak izraelskih snaga u tampon zonu neophodan kao "privremeni odbrambeni položaj", jer su sirijske trupe napustile svoje pozicije.
On je dodao da će Izrael zauzeti vrh planine Hermon, čije delove već kontroliše, pokrivene snegom, koji se nalazi u tampon zoni na granici Sirije i Libana, a sa 2.814 metara je najviši vrh na istočnoj obali Sredozemnog mora.
Površina demilitarizovane zone na teritoriji Sirije je oko 400 kvadratnih kilometara.
Duga je 80, a široka između pola i deset kilometara.
Ovu zonu između Golanske visoravni, koju kontroliše Izrael, i Sirije, stvorile su UN nakon rata na Bliskom istoku 1973. Od tada snage UN-a sa oko 1.100 vojnika patroliraju tim područjem.
"Mirovne snage (UNDOF) obavestile su izraelske kolege da bi ove akcije predstavljale kršenje sporazuma o stvaranju demilitarizovane zone iz 1974, te da ne bi trebalo da bude vojnih snaga ili aktivnosti u zoni razdvajanja", saopštio je portparol UN Stefan Dužarik (Stephane Dujarric).
On je dodao da je mirno u tampon zoni i da su pripadnici UNDOF-a ostali na svojim pozicijama. Planirano je da Savet bezbednosti razmotri ovo pitanje na zahtev Rusije.
Izraleski zvaničnik koji je govorio za AP pod uslovom da mu se ne pominje ime, istakao je da su 2014. godine mirovne snage UN pobegle iz tampon zone nakon što su sirijski pobunjenici povezani sa Al Kaidom napali njihove logore.
Na početku građanskog rata u Siriji, Asadove snage su jurile pobunjenike koji su koristili demilitarizovano područje kao utočište, pucajući na pripadnike mirovnih snaga, koji su otimani i maltretirani tokom patroliranja.
Lako naoružane posmatračke misije UN nisu bile u mogućnosti da spreče upad Izraela ili Sirije na ovu teritoriju, navodi BBC.
Nakon što su naoružani ljudi napali snage UN tokom vikenda, Izrael je želeo da osigura da se situacija ne ponovi, rekao je zvaničnik.
Izrael kontroliše dve trećine Golanske visoravni čija je površina 1.150 kilometara. U tom delu živi oko 20.000 jevrejskih doseljenika zajedno sa oko 20.000 Sirijaca, većinom Druza, koji su tu ostali.
U toj oblasti su farme, vinogradi i jedini ski centar u Izraelu.
Neuspešni pregovori o Golanu
Tokom pregovora uz posredovanje Sjedinjenih Država 1999–2000, Izrael i Sirija su razmatrali mirovni sporazum koji bi uključivao povlačenje Izraela sa Golanske visoravni u zamenu za stvaranje sveobuhvatne mirovne strukture, priznanje Izraela i punu normalizaciju odnosa.
Indirektni pregovori između Izraela i Sirije nastavljeni su 2008. godine, preko posrednika turske vlade, ali su obustavljeni nakon ostavke izraelskog premijera Ehuda Olmerta zbog istrage o korupciji protiv njega.
Lider pobunjenika Golani poreklom sa Golana
Pitanje Golanske visoravni može biti dodatno osetljivo za Izrael jer je porodica lidera islamističkog Hajata Tahrira el-Šama (HTS) Abua Mohameda el-Golanija poreklom iz tog kraja odakle je pobegla kada su ga okupirale izraelske snage.
Golani je izjavio da se prvi put susreo sa islamizom tokom druge palestinske intifade protiv Izraela koja je počela 2000, prenosi Volstrit džornal (The Wall Street Journal).
To je jedan od razloga za oprez izraelskih zvaničnika prema novim vlastima u Damasku, iako su iskazali oprezni optimizam nakon Asadovog pada, jednog od ključnih saveznika Irana i Hezbolaha.
Doduše, na početku građanskog rata 2011. Izrael je procenjivao da je Asad bolja varijanta od islamista koji bi mogli da naslede njegov režim, podseća BBC.
Izrael sada nastoji da uspostavi dobre donose sa pobunjeničkim snagama koje su se iznenada našle na čelu Sirije.
"Šaljemo ruku mira svima koji se nalaze izvan naše granice u Siriji", rekao je Netanjahu.
"Pratićemo događaje veoma pažljivo kako bi mogli da uspostavimo susedske i mirne odnose sa novim snagama koje se pojavljuju u Siriji", istakao je izraelski premijer.
Netanjahu je u ponedeljak uveče rekao da je Asadov pad "direktan rezultat teških udaraca koje smo zadali Hamasu, Hezbolahu i Iranu".
Približavanje manjinskim sirijskim zajednicama
Izrael planira da se približi sirijskom stanovništvu Druza, blisko povezanoj verskoj manjini koja takođe živi u Izraelu, Jordanu i Libanu i održava neke veze preko granica.
Dugi niz godina, Izrael je slao hranu, lekove, odeću i drugu pomoć ratom razorenoj južnoj Siriji kroz "Operaciju dobri sused", koja je završena 2018.
Više od 4.000 ranjenih i bolesnih Sirijaca dobilo je lečenje u Izraelu ili u izraelskim poljskim bolnicama, a te nediplomatske veze bi se sada mogle pokazati ključnim.
Prilika ali i opasnost po Izrael
Dramatični Asadov pad predstavlja priliku, ali i opasnost po Izrael, ocenjuje AP.
Nakon što je mesecima vodio ratove na više frontova, Izrael je sada zabrinut da bi se nemiri u Siriji mogli preliti na njegovu teritoriju.
Izrael takođe vidi kraj Assadovog režima kao šansu da onesposobi mrežu koju je formirao Iran za krijumčarenje oružja preko Sirije do libanske militantne šiitske grupe Hezbolah.
Arapske zemlje osuđuju izraelske napade
Mnoge zemlje u regionu osudile izraelske operacije. Egipatsko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Izrael da "koristi vakuum u vlasti... da bi okupirao više sirijskih teritorija i kršenjem međunarodnog prava doveo do svršenog čina".
Saudijska Arabija je posebno kritikovala Izrael zbog, kako je rekao, "odlučnosti da potkopa mogućnosti Sirije da obnovi svoju bezbednost, stabilnost i teritorijalni integritet".
Ovo nije prvi put da je Izrael ove godine ušao u tampon zonu.
Prošlomesečni izveštaj Asošiejted presa koji je ispitivao satelitske snimke otkrio je da je Izrael već u julu radio na građevinskom projektu, verovatno novom putu, duž granice sa Sirijom, i da je u nekim slučajevima ušao u tampon zonu tokom izgradnje.
Nakon izveštaja AP-a, snage UN upozorile su da je izraelska vojska "teško prekršila" sporazum o prekidu vatre sa Sirijom.
Višegodišnje izraelske akcije u Siriji
Izrael je izveo stotine vazdušnih napada u Siriji tokom poslednjih godina, prvenstveno gađajući lokacije povezane sa Iranom i libanskom militantnom grupom Hezbolah, ključnih saveznika Bašara el Asada. Izraelski zvaničnici retko komentarišu ovakve operacije, držeći se politike dvosmislenosti.
Reč je o "kampanji između ratova" u Siriji kao deo šireg sukoba Izraela sa Iranom, navodi Haid Haid, analitičar londonskog Četem hausa (Chatam House).
Čak i pre nego što je termin skovan, izraelska strategija u Siriji bila je usmerena na obuzdavanje grupa koje podržava Iran, posebno Hezbolaha, bez izazivanja rata punog razmera.
U početku je Izrael dao prioritet zaustavljanju prekograničnog protoka iranskog oružja Hezbolahu, posebno onog koje prolazi kroz Siriju. To je uključivalo presretanje pošiljki oružja u tranzitu ili gađanje skladišta u kojima je oružje bilo skladišteno.
Pored traženja alternativnih puteva za one koji su bili izloženi, Iran je intenzivirao svoje napore da skrati razdaljinu transporta u svom lancu snabdevanja oružjem do Hezbolaha.
To je uključivalo razvoj svoje raketne tehnologije u Siriji i njeno korišćenje za snabdevanje svojih filijala.
Slično tome, Iran je proširio svoje uporište blizu izraelske granice u južnoj Siriji kako bi uspostavio novu tačku poluge u svojoj strategiji odvraćanja.
Kao odgovor, Tel Aviv je intenzivirao napade na Siriju, pri čemu se broj udvostručio u nekim godinama, a utrostručio u drugim u poređenju sa 2017.
Cilj je bio da ograniči iransko učvršćivanje na sirijskom tlu i poremeti iranske raketne projekte.
Navodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku 1. aprila ove godine bio je bez presedana.
Ubistvo iranskog brigadnog generala Mohameda Reze Zahedija, među ostalim komandantima Korpusa garde Islamske revolucionarne garde (IRGC), najjasniji je signal do sada odlučnosti Izraela da promeni pravila sukoba – prelazak sa doskorašnjeg sprečavanja isporuke oružja Hezbolahu ili do direktnog eliminisanja iranskog vođstva u Siriji, ističe Haid.
