Mađarsko predsedništvo Evropskom unijom (EU) ponovo će pokušati da ubedi države članice da odobre otvaranje jednog klastera sa Srbijom. Međutim, izgledi su mali da Srbija otvori klaster u decembru, iako Mađarska potvrđuje da neće prestati sa angažovanjima.
U novom nacrtu zaključaka o proširenju, koji bi trebalo da budu usvojeni na sastanku ministara EU 17. decembra, samo se ističe da Savet EU "prihvata procenu Komisije da Srbija održava nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3".
Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u nacrt ovih zaključaka.
Klasteri u grupisanje određenih poglavlja po tematici. Klasteri su uvedeni 2020. godine kada je usvojena revidirana metodologija proširenja EU. Postoji sveukupno 6 klastera a unutar njih su tematska poglavlja. Poglavlja u pristupnim pregovorima su ostala neizmenjena i ima ih 35.
Klaster 3 koji Srbija čeka da otvori se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. Ovo je treća godina da Evropska komisija potvrđuje da je Srbija spremna za otvaranje ovog klastera.
Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Dok sankcije predstavljaju ključni razlog zašto Srbija, donedavno lider u procesu EU integracija, nije napredovala u pregovorima o članstvu jer neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Kosovom.
Mađarska koja od jula predsedava Evropskom unijom i određuje agendu, pokrenula je ponovo pitanje mogućeg nastavka pristupnih pregovora između Srbije i EU.
Do sada nije imala uspeha, iako Srbiju kao tačku stavlja praktično na svaku agendu sastanaka koji se odnose na proširenje EU.
Situaciju sa Srbijom dodatno komplikuje stav Holandije, koja je protiv otvaranja klastera 3. Ovaj stav Vlade je podržao i Predstavnički dom Parlamenta te zemlje.
Na zvaničnoj web stranici Predstavničkog doma objavljeno je savetodavno mišljenje ove institucije koja ne podržava otvaranje klastera 3 sa Srbijom.
U obrazloženju Predstavničkog doma se podvlači da postoji značajna zabrinutost u vezi sa vladavinom prava u Srbiji te nedovoljnim napretkom u dijalogu sa Kosovom. Takođe se od Srbije traži da popravi procenat usaglašavanja sa bezbednosnom i spoljnom politikom EU.
Iako Vlada Holandije nije zakonski obavezana da primeni savetodavna mišljenja Predstavničkog doma o pitanjima koja se odnose na proširenje, ona te odluke u većini slučajeva primenjuje, budući da Predstavnički dom igra značajnu ulogu u oblikovanju vladine politike, posebno o pitanjima vezanim za EU.
Ako Mađarska ne uspe da ubedi sve države članice, što je verovatan scenarij, onda je buduća šansa za Srbiju naredna godina.
