Dvanaestoro uhapšenih zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, dosadašnji je bilans rada Višeg javnog tužilaštva u tom gradu – 21 dan nakon pada nadstrešnice na staničnoj zgradi koja je usmrtila 15, a teško povredila dvoje ljudi.
Među uhapšenima 21. novembra je četvoro državnih funkcionera – ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić i članica njegovog kabineta zadužena za železnicu Anita Dimoski.
Pored njih, uhapšena je i dosadašnja direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan.
Njih četvoro se, prema saopštenju Tužilaštva, sumnjiče za "teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa izazivanjem opšte opasnosti".
Uhapšeni i zbog 'nepropisnog izvođenja radova'
Pored četvoro državnih funkcionera, uhapšeno je još osam osoba, čije je inicijale objavilo Tužilaštvo.
Oni se sumnjiče za "teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova".
Mediji prenose da su uhapšeni zaposleni u firmama koje su bile zadužene za projektovanje, radove i nadzor nad rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.
Tužilaštvo je saopštilo i da se za jednom osobom, osumnjičenom za krivična dela u vezi sa nepropisnom gradnjom, još traga.
Za krivična dela, koja se stavljaju na teret za dvanaestoro osumnjičenih, predviđena je kazna od dve do 12 godina zatvora.
Kako je Tužilaštvo navelo u saopštenju, hapšenja su usledila nakon detaljne analize dokumentacije, saslušanja velikog broja građana i veštačenja, kako bi se utvrdio uzrok pada nadstrešnice.
Šta kažu Novosađani?
Novosađanku Vesnu Šijački iznenadila je vest o hapšenju osumnjičenih.
"Nisam to očekivala, mada jesam pretpostavljala da će neko biti žrtvovan. Ne očekujem ništa posebno", dodala je ona.
Hapšenja opisuje kao "predstavu za narod".
Slobodan Mijanović iz Novog Sada smatra da je važno to što je Tužilaštvo odreagovalo.
"Ne mogu da pretpostavim šta će se desiti sa osumnjičenima, ali nadam se da bi to mogao da bude jedan dobar primer. Da se ovakve stvari nikad ne ponove", zaključio je on.
Vesić tvrdi da nije uhapšen, već da se 'dobrovoljno odazvao pozivu'
U danu hapšenja, ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, javnosti se obratio putem društvenih mreža.
Poručio je da nije uhapšen, kako to tvrdi Tužilaštvo, već da se "dobrovoljno odazvao" pozivu policije sa kojom je došao u Novi Sad.
"Uvek ću, kao i do sada, biti na raspolaganju nadležnim organima i dokazaću da ne snosim krivičnu odgovornost za ove tragične događaje", napisao je Vesić.
Vesić, dugogodišnji funkcioner Srpske napredne stranke, ostavku sa mesta ministra građevinarstva podneo je 5. novembra.
Dan pre toga, na vanrednoj konferenciji za novinare, izjavio da sa čela ministarstva odlazi kao "odgovoran čovek", ali da on i njegov kabinet ne mogu da prihvate krivicu za nesreću.
Vesić je naveo da kao ministar "nije doneo nijedan jedini akt koji je mogao da ima uticaj na ishod projekta" rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
Kako je naglasio, svi dokumenti koji su se ticali projekta izdati su pre nego što je on postao ministar.
Prema javno dostupnim podacima, građevinsku dozvolu kojom je obuhvaćena i rekonstrukcija stanice, ministarstvo je izdalo u oktobru 2021. godine.
Od februara 2020. do oktobra 2022. godine ministar građevinarstva bio je Tomislav Momirović, takođe visoki funkcioner SNS-a.
Momirović je potom, postao ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu, a ostavku je podneo 20. novembra. Razlog ostavke nije naveo u pisanom obrazloženju.
Članica Vesićevog kabineta Anita Dimoski, koja je uhapšena 21. novembra, obavljala je tu funkciju od novembra 2020. godine.
Tada je, odlukom Vlade Srbije, imenovana za pomoćnika ministra u Sеktoru za žеlеznicе i intеrmodalni transport.
Od 2015. do 2020. godine bila je zaposlena u "Infrastrukturi železnica Srbije".
Direktorka 'Infrastrukture železnice' podnela ostavku uoči hapšenja
Dan uoči hapšenja, Jelena Tanasković je podnela ostavku na mesto vršiteljke dužnosti direktora "Infrastrukture železnice Srbije".
To javno preduzeće upravlja staničnom zgradom i bilo je investitor radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji su otpočeti 2021. godine.
Tanasković je v.d. direktorka "Infrastrukture železnica" bila od maja 2024.
Dva meseca nakon što je stupila na tu funkciju, rekonstruisana zgrada Železničke stanice je svečano otvorena.
Pre vođenja "Infrastrukture železnica", Tanasković je obavljala više državnih funkcija.
U prošlom sazivu Vlade bila je ministarka poljoprivrede, a pre toga državna sekretarka u dva ministarstva – finansija i ekologije.
Uhapšen i bivši direktor 'Infrastrukture železnica'
Među osumnjičenim državnim funkcionerima, koji su 21. novembra uhapšeni povodom nesreće u Novom Sadu je i Nebojša Šurlan.
On je na čelu "Infrastrukture železnica" bio pre Jelene Tanasković.
Vršilac dužnosti direktora tog preduzeća bio je od maja 2020. do marta 2024, kada je podneo ostavku.
Ostavku je podneo nekoliko dana nakon što je nedeljnik Radar objavio audio snimak razgovora Šurlana i ministra finansija Siniše Malog.
Na objavljenom snimku se čuje da Mali od Šurlana, tada direktora Građevinske direkcije Srbije, traži da obezbedi 100.000 evra kao pomoć za rekonstrukciju stadiona fudbalskog kluba "Crvena zvezda".
Radar je naveo da je razgovor "najverovatnije snimio sam Šurlan".
Na objavu tog razgovora u medijima reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjujući da se "Šurlan ponašao kao najgori bednik".
Šurlan je na čelu Građevinske direkcije Srbije bio od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, sve do 2020.
Kako je na hapšenja reagovao predsednik Srbije?
Nakon što je Tužilaštvo objavilo saopštenje o hapšenju povodom nesreće u Novom Sadu, na društvenim mrežama se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je ocenio da deo opozicije, aktivista i građana, koji proteklih nedelja na protestima traže da se utvrdi odgovornost za nesreću, vrše "pritisak" na Tužilaštvo.
"Tužilaštvo je kod nas donosilo odluke stotinu puta brže nego u najrazvijenijim zemljama Evropske unije kada su se slične stvari događale", naveo je on.
Opoziciju je optužio za "nasilje", nazivajući ih "siledžijama" i "divljacima".
"I ono što nama u državi Srbiji, pristojnim građanima, nevezano za političku orijentaciju ostaje to je da se uzdamo u rad državnih organa i da ne preduzimamo nikakve mere kako bismo na ulici pokazivali ko je brojniji i ko je snažniji, ili bilo šta slično", rekao je Vučić.
Kako je reagovala opozicija?
U danu kada su se dogodila hapšenja zbog nesreće, opozicioni političari bili su ispred zgrade suda i tužilaštva u Novom Sadu.
Tu zgradu blokiraju treći dan zaredom, tražeći da se procesuiraju odgovorni za pogibiju ljudi na Železničkoj stanici.
Tokom blokade suda i tužilaštva u više navrata je došlo do koškanja sa policijom, koja je raspoređena na ulazu.
Opozicioni političari su, dok ih vlast optužuje za "nasilje", policiju optužili za prekomernu upotrebu sile.
Nakon saopštenja Tužilaštva o hapšenju osumnjičenih za nesreću u Novom Sadu, predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš je za RSE ocenio da je "pritisak javnosti dao rezultat".
Međutim, smatra da je to "zakasneli korak".
"Postavlja se pitanje zbog čega to nije urađeno ranije, šta se čekalo", dodao je on.
Prema njegovim rečima, treba videti kako će glasiti optužnica.
Izrazio je bojazan da pravosudni organi neće do kraja ispitati odgovornost za nesreću.
"Vesić i kad je davao ostavku rekao je da nije kriv. To što on izjavljuje pokazuje da čovek nema nikakvu dozu odgovornosti, nego da je to iznuđeno", ocenjuje Ponoš.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić smatra da su hapšenja "pokušaj umirivanja javnosti".
"Ovde nema nezgode, ovo je zločin, ovo su ubistva, ovo je organizovani kriminal sa direktnim učešćem državnih organa, vlade, ministara, javnih preduzeća i naravno onih koji su dogovarali radove na železnici", ocenila je ona za RSE.
Ona je naglasila da će opozicija nastaviti sa svojim akcijama i nakon saopštenja Tužilaštva o hapšenju.
"Hoćemo tačno da znamo šta se dogodilo", naglasila je ona.
Među zahtevima dela opozicije, aktivista i građana koji protestuju su ostavke premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.
Takođe, traže i da se puste uhapšeni nakon masovnog protesta u Novom Sadu 5. novembra, za koje tvrde da su "nepravedno" uhapšeni nakon incidenata sa policijom.
Zahtev je i vanredna kontrola svih ključnih infrastrukturnih projekata kako bi se utvrdilo jesu li bezbedni.
Od vlasti traže i da se objave svi ugovori vezani za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, kao i ugovori za ostale infrastrukturne projekte u kojima je država bila investitor.
Oglasila se i struka
Nakon hapšenja osumnjičenih, oglasila se Inženjerska komora Srbije.
Navode da je nakon nesreće formiran ekspertski tim koji je na raspolaganju Ministarstvu i drugim nadležnim organima.
Kažu da je zadatak tima, kojeg čine građevinski stručnjaci, da se utvrdi uzrok rušenja nadstrešnice, kako bi se ubuduće sprečile tragedije.
Navode i da će, kada Ekspertski tim i Sud časti Komore budu raspolagali činjenicama, javnost biti obaveštena o odgovornosti inženjerske struke.
Radovi na rekonstrukciji Železničke stanice trajali su tri godine, a u tom periodu je zgrada dva puta svečano otvarana.
Rekonstrukcija stanične zgrade deo je kapitalnog projekta - izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Brzu prugu su predstavnici vlasti, predvođeni Srpskom naprednom strankom, opisivali kao jedan od "najvrednijih i najznačajnijih" projekata u ovom delu Evrope.
Radovi su povereni konzorcijumu kineskih firmi CRIC i CCCC - "China Railway International" i "China Communications Construction Company".
Detalji ugovora, koji je sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, nisu javno dostupni.
Nije poznato ni koje su sve firme bile angažovane kao podizvođači radova.
Za stručni nadzor nad rekonstrukcijom Železničke stanice bio je zadužen konzorcijum od šest privatnih firmi, na čelu sa kompanijom u mađarskom vlasništvu "Project Biro Utiber".
Stanica je, u prisustvu premijera Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvi put otvorena u martu 2022, iako tada rekonstrukcija nije bila gotova.
Drugo otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu bilo je u julu 2024 - četiri meseca pre pada nadstrešnice koja je 1. novembra ubila 15, a teško povredila dvoje ljudi.
Tada su predstavnici gradskih, pokrajinskih i republičkih vlasti naglašavali da je stanica urađena "po evropskim standardima".
Nakon nesreće, kineske kompanije koje su bile glavni izvođači radova i predstavnici vlasti tvrdili su da nadstrešnica "nije bila predmet rekonstrukcije".
Na dostupnim fotografijama i video snimcima se, međutim, vide radovi na nadstrešnici, a da je radova bilo potvrdio je i inženjer Zoran Đajić, koji je jedno vreme bio angažovan na projektu.
