U javno dostupnim dokumentima državnih institucija u Srbiji nije moguće pronaći da Železnička stanica u Novom Sadu, gde je nakon pada nadstrešnice 1. novembra poginulo 14 ljudi, ima upotrebnu dozvolu.
Upotrebna dozvola se, prema zakonu, izdaje nakon što se obavi tehnički pregled i utvrdi da je objekat bezbedan za upotrebu.
Iz "Infrastruktura železnica Srbije", koja je investitor rekonstrukcije železničke pruge na severu Srbije i Železničke stanice u Novom Sadu, nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li objekat ima upotrebnu dozvolu.
Odgovor RSE nije dobio ni od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje dozvolu izdaje.
Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Goran Vojvodić kaže da nema odgovor na pitanje zašto nije moguće pronaći upotrebnu dozvolu.
"Bez upotrebne dozvole možemo reći da objekat i ne postoji i ne može se koristiti, on je i dalje u nadležnosti izvođača (radova)", kaže Vojvodić.
Zgrada glavne Železničke stanice u Novom Sadu je, nakon trogodišnje rekonstrukcije, otvorena u julu 2024.
Koja dokumenta su javno dostupna?
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), "Infrastruktura železnice Srbije" dobila je građevinsku dozvolu u oktobru 2021. za izvođenje radova na izgradnji pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, a u okviru tog projekta i za rekonstrukciju zgrade Železničke stanice.
U dokumentu se navodi da će se raditi "rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja" stanične zgrade u Novom Sadu.
Građevinskom dozvolom je obuhvaćeno 25 projekata izgradnje pruge i stanica u više mesta i gradova u Srbiji.
- Među kompanijama koje su radile nadzor obnove pruge na severu Srbije i tri iz Mađarske
- Šta stoji u dokumentima Srbije i firme iz Kine o rekonstrukciji stanice u Novom Sadu?
Na sajtu APR-a može se pronaći i dokument kojim se, između ostalog, potvrđuje izvođenje radova na dogradnji objekta stanice u Novom Sadu.
Ovaj Potvrda Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdata preduzeću "Infrastrukture železnice Srbije" nosi datum 16. oktobar 2024, a u dokumentu se navodi i da je "datum planiranog početka izvođenja radova 15.10.2024. godine".
To je tri meseca nakon što je svečano otvorena rekonstruisana zgrada Železničke stanice.
Građevinska dozvola i spomenuta potvrda je dobijena, između ostalog, na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, ali i posebnog Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Ovim posebnim zakonom je definisano da "u slučaju da investitor vrši prijavu radova za deo objekta kada se radovi izvode fazno, nadležni organ će izdati upotrebnu dozvolu samo za taj deo, odnosno fazu objekta".
To znači da se upotrebna dozvola može izdati i za deo projekta, a ne samo za ceo infrastrukturni projekat izgradnje železničke pruge.
U javno dostupnoj bazi katastra nepokretnosti, gde se beleže podaci o zgradama, zemljištu i njihovim vlasnicima, nema mnogo detalja o železničkoj stanici u Novom Sadu.
Navodi se da zgrada ima 4.569 kvadrata i da je sagrađena na gradskom građevinskom zemljištu.
Zgrada je u državnom vlasništvu, odnosno svojina je Republike Srbije, a pravo korišćenja imaju preduzeća "Železnice Srbije" i "Infrastrukture železnica Srbije".
Zašto je važna upotrebna dozvola?
Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Goran Vojvodić objašnjava da investitor dobija upotrebnu dozvolu nakon što se izvrši tehnički prijem.
"Svi članovi komisije iz tehničkog prijema treba da konstatuju da ono što je izgrađeno jednako onom što je projektovano i za šta su dobijene relevantne dozvole, tek tada se može dobiti potvrda o ispunjenosti tehničkih uslova, a onda i upotrebna dozvola", navodi.
Tehničku kontrolu, prema njegovim rečima, vrše nezavisni inženjeri ili preduzeća koja imaju odgovarajuću licencu.
Vojvodić objašnjava da je upotrebna dozvola "grand finale" kompletne aktivnosti na izgradnji objekta, a zakon predviđa niz koraka u izgradnji da bi se došlo do dozvole da se objekat upotrebljava.
Vojvodić ističe da u Srbiji postoji veliki broj objekata koji nemaju upotrebnu dozvolu, ali, prema njegovim navodima, reč je o objektima koji su nelegalno građeni. Ipak, kako navodi, to ne bi smeo da bude slučaj sa projektima koji se izvode u skladu sa zakonom.
On smatra da je neobična odluka što je ceo infrastrukturni projekat izgradnje železnice, koji obuhvata i izgradnju staničnih zgrada, podveden pod jednu građevinsku dozvolu i na taj način je moglo doći do toga da "saobraćajni inženjer bude glavni projektant".
Kako je otvorena Železnička stanica?
"Posle skoro 60 godina obnovili smo ovu stanicu", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić okupljenima ispred stanične zgrade u Novom Sadu u martu 2022. godine - gde je iz Beograda brzim vozom "Soko" stigao u pratnji mađarskog premijera Viktora Orbana.
Izgradnju brze pruge od Beograda do Budimpešte, koja je otpočela u avgustu 2017, državni zvaničnici su opisivali kao jedan od najvrednijih i najznačajnijih projekata u ovom delu Evrope.
Radovi na stanici u Novom Sadu počeli su 2021. godine.
Ipak, kada je u martu 2022. puštena u saobraćaj pruga od Beograda do Novog Sada, stanična zgrada u Novom Sadu nije bila kompletno rekonstruisana.
U videu na Jutjub kanalu "Infrastrukture železnica", navodi se da je, pre otvaranja ovog dela pruge, "uspešno završena" prva faza rekonstrukcije stanice.
Realizacija prve faze je, dodaje se, bila neophodna kako bi brzi voz mogao da saobraća i uđe u stanicu.
Druga faza rekonstrukcije je otpočela nakon što je brza pruga od Beograda do Novog Sada puštena u saobraćaj.
Delovi zgrade su, dok su trajali radovi u drugoj fazi, bili privremeno zatvarani. Putnici su koristili mali hol sa nekoliko šaltera i pomoćnim prostorijama, a na perone izlazili iz pothodnika koji je povezan sa stanicom.
U martu 2024. na Jutjub kanalu "Infrastrukture železnica" objavljen je video u kojem se opisuje da se radovi u drugoj fazi "intenzivno odvijaju".
Rađena je, između ostalog, zamena kompletne stolarije u zgradi i uređene su šalterske prostorije.
"U staničnom vestibilu je izgrađena galerija i u toku je postavljanje staklene ograde, a izvode se i radovi na zameni mermernih površina na kompletnom vestibilu", dodaje se, pored ostalog, u videu objavljenom u martu.
Stanica je svečano otvorena 5. jula 2024, u prisustvu gradskih, pokrajinskih i republičkih zvaničnika.
Kako je tada navedeno u saopštenju Pokrajinske vlade, predsednica Maja Gojković je izrazila zadovoljstvo što će "od danas građani Novog Sada i svi putnici, koji dolaze i odlaze iz našeg grada, moći da u ovom savremenom delu železničke stanice na najmoderniji, bezbedan i najefikasniji način obezbede sebi kartu".
Istraga i ostavka ministra
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu do 5. novembra saslušalo je 48 osoba, među kojima i ministra građevinarstva Srbije Gorana Vesića, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, odgovorne u "Železnicama Srbije" i "Infrastrukturi železnica Srbije" i odgovorne za izvođenje radova zbog nesreće od 1. novembra.
U obrušavanju nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra poginulo je 14 ljudi, troje ljudi je povređeno i u veoma teškom stanju.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić je 5. novembra na svom X profilu objavio da je podneo ostavku na funkciju ministra.
On je na vanrednoj konferenciji za novinare 4. novembra najavio svoju ostavku, ali i rekao da ne prihvata krivicu za nesreću jer, kako je rekao, "ni ja, ni ljudi koji rade sa mnom nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila".
Vesić je rekao da je u njegovom mandatu urađen samo konačan projekat za izvođenje radova na Železničkoj stanici koji, kako je naveo, ne odobrava njegovo ministarstvo.
Uzroci obrušavanja betonske nadstrešnice još nisu poznati.
Facebook Forum