Mesec i po dana od kada je dobio poziv, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se do 21. oktobra nije javno izjasnio da li će učestvovati na Samitu BRIKS-a, čiji je domaćin ruski predsednik.
Razgovor sa Vladimirom Putinom, međutim, nije izostao - telefonski, dva dana uoči skupa u ruskom Kazanju.
"Teško je poverovati da je razgovarao sa domaćinom Samita, a da mu nije rekao da li će doći ili ne", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši diplomata iz Beograda Srećko Đukić.
Kabinet predsednika do objave teksta nije odgovorio na pitanje RSE da li Vučić ide u Kazanj.
"On drži svoje opcije otvorenim onoliko dugo koliko smatra da je korisno", ističe za RSE Tobi Vogel iz međunarodnog nevladinog Centra za politiku demokratizacije iz Brisela.
Dodaje i da Vučić koristi predstojeći Samit BRIKS-a da stekne dodatnu prednost u svojoj igri "geopolitičke arbitraže".
"On poručuje svojim glavnim partnerima na Zapadu – SAD, EU, Berlinu, Parizu – da moraju još više da ga podrže, jer bi inače mogao biti prinuđen da preusmeri savezništvo ka Rusiji. Želi da minimizira pritisak sa Zapada", dodaje Vogel.
BRIKS, uz Rusiju, okuplja i predstavnike Kine, Indije, Brazila i Južnoafričke republike, a Putin ovu organizaciju koristi za geopolitičko pozicioniranje u odmeravanju snaga sa Zapadom pod čijim je sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.
Srbija se uprkos pozivima Brisela ovim sankcijama ne priključuje iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a Vučić je posle razgovora sa Putinom poručio da se nada da ih neće ni uvoditi.
O čemu su razgovarali Vučić i Putin?
"Dobar, otvoren, dug, sadržajan i prijateljski", tako je predsednik Srbije opisao razgovor sa Putinom, dodajući da sa ruskim predsednikom nije razgovarao "gotovo dve i po godine".
Zvanično, Vučić je poslednji put sa Putinom telefonom razgovarao 29. maja 2022, tri meseca posle početka ruske invazije na Ukrajinu.
Jedna stolica je odmah zamenjena drugom, pa trećombivši diplomata iz Beograda Srećko Đukić
"Izrazio sam nadu, baš kao i pre dve i po godine, da Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji", rekao je Vučić 20. oktobra na svom Instagram profilu.
Dodao je i da očekuje zamerke na njegov razgovor sa Putinom, ali da je Srbija "suverena zemlja koja sama donosi svoje odluke".
Vučić je rekao i da je Putinu zahvalio za ono "što je učinio da Rusija i ove zime obezbedi dovoljne količine gasa za Srbiju".
Srbija je rusku invaziju na Ukrajinu dočekala u potpunosti zavisna od gasa iz Rusije, a trogodišnji gasni aranžman ističe 2025. godine.
"Ta zahvalnost Rusiji je svakodnevna, a ne čujemo da li se Rusija zahvaljuje Srbiji. Neuvođenjem sankcija Rusiji trpimo mi, a ne Rusija", kaže bivši diplomata Srećko Đukić.
"Rusija bi trebalo da nam se zahvaljuje i za to što joj kupujemo gas", dodaje Đukić.
Ono što Vučić nije rekao, saopšteno je iz Kremlja. Uz navode da su se dvojica predsednika saglasili da "nastave da održavaju lične kontakte", iz Moskve kažu da je razgovor "bio fokusiran i na situaciju oko Ukrajine".
Dodaju i da je Putin je "izneo svoju ocenu napretka specijalne vojne operacije", kako Rusija naziva agresiju na Ukrajinu.
"(Vučić) neće preduzeti ništa da se suštinski distancira od Kremlja i njegovog neoimperijalističkog koncepta 'ruskog sveta', koji je okvir za (Vučićev) koncept 'srpskog sveta'", ocenjuje spoljnopolitički analitičar Tobi Vogel.
Za razliku od Vučića, koji od početka invazije na Ukrajinu februara 2022, nije bio u Rusiji, pojedini njegovi saradnici i visoki zvaničnici Srbije održavaju bliske veze sa Moskvom.
Najčešći gost Rusije je potpredsednik Vlade i nekadašnji šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin koji je zbog veza sa Moskvom pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.
Sledi ga još jedan zvaničnik sa američke crne liste, ministar bez portfelja Nenad Popović, ali i predstavnici vlasti iz redova socijalista Ivica Dačić i Dušan Bajatović.
Od početka 2024. godine, skoro svakog meseca je neko od njih bio u Rusiji.
Posle Putina, 'odličan sastanak' sa zvaničnicima SAD i EU
Predsednik Srbije se u istom danu telefonskog razgovora sa Putinom sastao sa visokim evropskim i američkim zvaničnicima.
"Jedna stolica je odmah zamenjena drugom, pa trećom. Politika ne može biti mnogograna i mnogovektorna kad je u pitanju jedna mala zemlja. Ona se mora koncentrisati na svoje strateške prioritete", navodi Srećko Đukić.
Opredeljenost Srbije ka EU i reformama - to je Vučić podvukao na sastanku sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Džejmsom O'Brajanom (James o'Brien) i direktorkom za Evropu u Evropskoj službi za spoljne poslove Angelinom Ajhorst (Angelina Eichhorst) u Beogradu.
U izjavi za Radio televiziju Srbije, O'Brajan nije komentarisao Vučićev razgovor sa Putinom, ali je izrazio zadovoljstvo što Srbija "daje podršku Ukrajini i njenom predsedniku (Volodimiru) Zelenskom".
Poslednji susret Vučića i Zelenskog bio je 10. oktobra u Dubrovniku na Samitu o Ukrajini, gde se Srbija saglasila sa Deklaracijom koja osuđuje rusku agresiju.
Dokumentom se, pored ostalog, podržava teritorijalni integritet Ukrajine, iskazuje podrška za mirovni plan Zelenskog, te naglašava da je uslov za mir povlačenje ruskih trupa. Sankcije se eksplicitno ne pominju.
"Vučić je, uz pomoć svojih zapadnih pomagača, uspeo da ukloni referencu na sankcije protiv Rusije iz dubrovačke deklaracije", ističe Tobi Vogel.
"Dakle, bio je dosledan – Srbija će prodavati oružje Zapadu, za koje zna da će završiti u Ukrajini, ali i nastaviti da radi ono što je važno za Putina".
Na prvom mestu je, prema rečima Vogela, neuvođenje sankcija.
Ocenjuje i da vlast u Srbiji "podržava" ruski narativ da je današnji sukob između Kremlja i Zapada "na neki način povezan sa 'fašizmom'".
Kako je u Beogradu obeleženo oslobođenje?
Zvaničan povod za razgovor Putina i Vučiča bilo je obeležavanje 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
Ceremoniji u glavnom gradu Srbije prisustvovali su, pored ostalih, zamenik predsednika Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov i zamenik predsednika Državne dume Pjotr Tolstoj, obojica pod zapadnim sankcijama nakon invazije na Ukrajinu.
"To, naravno, Beogradu ništa ne smeta. I tu se ogleda i soft politika Zapada koja kroz prste sve gleda zvaničnim vlastima u Beogradu", navodi bivši diplomata Srećko Đukić.
Na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda, Pjotr Tolstoj je poručio da se "sada vodi druga borba".
"Danas se borimo da bi naša deca i nova pokoljenja živela onako kako bi oni želeli i u toj borbi protiv nas učestvuju zemlje članice NATO bloka", rekao je Tolstoj referišući na rat u Ukrajini iako ga nije eksplicitno spomenuo.
Iz Vlade Srbije nije odgovoreno na pitanje RSE da li stoje iza poruka ruskih zvaničnika u Beogradu.
Zvaničnici sa crne liste SAD predvodili 'Besmrtni puk'
Svečanoj akademiji, prethodio je i marš "Besmrtnog puka", manifestacije koja je potekla iz Rusije za vreme Putinove vlasti.
Šetnju u kojoj potomci nose slike predaka poginulih u ratovima, kritičari smatraju revizijom istorije jer se pored antifašističke borbe, poslednjih godina insistira na porukama koje veličaju rusku invaziju.
Transparent "Besmrtni puk - Srbija" u Beogradu su nosili potpredsenik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i ministar bez portfelja Nenad Popović, obojica pod sankcijama SAD.
Vulin je izjavio da je "srpski narod jedini u Evropi koji, zahvaljujući predsedniku države Aleksandru Vučiću, nije i neće uvesti sankcije Rusiji".
"Kao i danas, Srbi i Rusi vekovima su stajali rame uz rame u borbi protiv zajedničkih neprijatelja", rekao je Popović.
Marš u Beogradu predvodili su članovi srpskog ogranka ruskog motokluba "Noćni vukovi".
"Noćni vukovi" iz Rusije su na crnoj listi Sjedinjenih Država zbog učešća u ruskoj aneksiji ukrajinskog poluostrva Krim 2014.
Na njihovom čelu je Aleksandar Zaldostanov, blizak Kremlju i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
