Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li se je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opredelio za Zapad ili su njegovi nedavni prozapadni potezi samo deo njegove igre balansiranja između Zapada i Istoka. Sagovornice su bile dve članice Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji - Jelica Minić i Branka Latinović.
Bilo je reči o tome koliko se Vučić vezao za Zapad kupovinom francuskih borbenih aviona, potpisivanjem Memoranduma sa Evropskom unijom o iskopavanju litijuma kao i sporazuma o strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti energetike, zašto se Rusija pravi ne vidi te Vučićeve poteze, pa čak nije reagovala ni na činjenicu da Srbija izvozi oružje u Ukrajinu i da li se zadovoljava time što joj Srbija ne uvodi sankcije i što potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin svaki čas govori o srpsko-ruskom strateškom partnerstvu.
Razgovaralo se i o tome da li će Vučić na kraju odbiti Putinov poziv da učestvuje na samitu zemalja BRIKS-a u ruskom gradu Kazanju, da li bi Putin to doživeo kao poniženje ili bi Moska prešla preko toga, da li je Moskvi stalo da po svaku cenu sačuva dobre odnose sa Beogradom, kao i o tome ima li znakova da slabi antizapadna retorika u režimskim medijima u Srbiji.
Omer Karabeg: U poslednje vreme predsednik Aleksandar Vučić je povukao nekoliko poteza koji ga čvršće vezuju za Zapad. To su kupovina francuskih borbenih aviona koji će zameniti ruske, sporazum sa Evropskom unijom o iskopavanju litijuma i sporazum o strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti energetike. Zašto je Vučić to učinio baš u ovom trenutku? Do sada je uglavnom igrao dvostruku igru između Zapada i Istoka.
Jelica Minić: Mislim da Vučić ne prestaje da igra takozvanu dvostruku igru i da će se to nastaviti i u narednom periodu. Ja bih vašoj listi dodala i rastuće interesovanje porodice Trump za poslovanje u Srbiji. To su uglavnom nekretnine, digitalni sektor i mediji. Treba uskoro da krene i televizijski kanal, zovu ga Trumpov kanal. Uprkos burnih reakcija stručne i šire javnosti na projekt Trumpovog zeta Jareda Kushnera koji želi da gradi luksuzni kompleks na prostoru nekadašnjeg generalštaba, taj projekt ide kako je dogovoreno.
U Beogradu je bio i sin gospodina Trumpa, Donald Trump Junior, koji takođe posluje. Sporazum sa SAD o strateškom partnerstvu u oblasti energetike isključuje proceduru javnih nabavki. To je direktni dogovor dve države što Srbija primenjuje i u slučaju Kine i Rusije, pa i Francuske. To su procesi koji nisu baš transparentni. Tako da, ako se posmatra ekonomska dimenzija, vidimo da su Sjedinjene Američke Države sve prisutnije u Srbiji, a i Francuska.
Srbija je prezadužena, ali i dalje mora da se zadužuje. Treba finansirati autoputeve i stadione širom Srbije kao i urbanu ekspanziju. Kina sa svojim načinom poslovanja može da nas dovede u nevolje kao što je mnoge zemlje u svetu dovela u svojevrsno dužničko ropstvo. Rusija je i dalje ekonomski veoma prisutna. Njene kompanije NIS, Naftagas, Lukoil i trgovinski lanci pune više od polovine našeg budžeta.
Branka Latinović: Mislim da je priča o tome da se Srbija jako vezuje za Zapad malo preterana. Možemo da govorimo o nameri, planu, ali to još uvek ne predstavlja čvrstu poziciju Srbije. To možemo da zaključimo na osnovu javnih nastupa predsednika Vučića. Kada slušamo njegove govore na međunarodnim forumima, kao što je to nedavno bilo u Ujedinjenim nacijama, kada se obraća domaćoj javnosti i govori za medije u Srbiji, teško je steći utisak da se Srbija sve jače vezuje za Zapad.
Rekla bih da su ovi poslovi, koje ste pomenuli, rezultat geopolitičkih okolnosti i zainteresovanost Francuske, Nemačke i SAD da u novoj geopolitičkoj podeli imaju čvršće uporište u zemljama Balkana, da te zemlje čvršće vežu za sebe tako što će imati jače ugovorne odnose u pojedinim oblastima.
Reč je geostrateški interesima koji se ostvaruju kroz ekonomske projekte. Francuska, Nemačka i SAD se sve više usmeravaju na energetski kompleks. To ne treba da iznenadi jer je sve to u stvari zasnovano na Vašingtonskom sporazumu koji je dogovoren još u vreme Trumpove administracije.
Srbija dosta tromo i neodlučno ide prema Zapadu, vlast još uvek jasno i glasno ne govori da Srbija treba da se vezuje za Zapad što je u skladu sa našom strateškom spoljnopolitičkom orijentacijom, a to članstvo u Evropskoj uniji.
Čekajući Trumpa
Omer Karabeg: Da li Brisel i Vašington ove Vučićeve poteze doživljavaju kao njegovo definitivno priklanjanje Zapadu, pa zbog toga više ne insistiraju na uvođenju sankcija Rusiji smatrajući da je to nevažno?
Jelica Minić: Brisel u svojim izveštajima često pominje nazadovanje demokratije u Srbiji i probleme u oblasti poštovanje ljudskih prava, pravosuđa, slobode govora i slobode medija. Pominje i da se Srbija ne usaglašava sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Ali sve je to deklarativno i ritualno jer u praksi Srbija ne snosi nikakve konsekvence.
Tako da Srbija mlako napreduje prema Evropskoj uniji, ako uopšte napreduje, a Evropska unija daje mlake odgovore sem u nekim ekscesnim situacijama kao što su bili prošlogodišnji decembarski izbori kada su brojne institucije Evropske unije imale dosta oštre kritike, a onda je sve to utihnulo.
Branka Latinović: Mislim da Evropska komisija ne odustaje od zahteva za potpuno usklađivanje Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije i sa njenom spoljnom i bezbednosnom uključujući sankcije Ruskoj Federaciji, ali i druge forme prisustva Rusije u Srbiji pre svega kada je reč o ruskim medijima. To se videlo tokom poslednjeg sastanka u Briselu o raspodeli šest milijardi koje je Evropska unija namenila za naš region. Taj paket nije bezuslovan.
Prilikom razmatranja zahteva svake zemlje za dobijanje tih sredstava imaće se u vidu poštovanje demokratskih mehanizama, funkcionisanje parlamenta, slobodni i fer izbori, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo i vladavine prava. Evropska unija ne odustaje od svojih kriterijuma samo je pitanje trenutka kada će ih jače naglasiti. Sadašnju sporost Srbije na putu ka Evropskoj uniji treba tumačiti činjenicom da Vučić čeka Godoa. A taj njegov Godo zove se Donald Trump.
Oprezna Moskva
Omer Karabeg: Zašto se Rusija pravi da ne vidi Vučićevo okretanje prema Zapadu, već ga i dalje podržava? Da li joj je dovoljno to što Srbija ne uvodi sankcije i što potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin povremeno ide u Moskvu i daje snažne proruske izjave? Rusija čak nije zvanično reagovala ni na činjenicu da Srbija izvozi oružje u Ukrajinu.
Jelica Minić: U dnevnom listu Danas nedavno je objavljen tekst pod naslovom "Da li u ovom trenutku Vučić više treba Putinu ili Putin Vučiću" sa konstatacijom da trenutno više Vučić treba Putinu.
Rusi vrlo oprezno reaguju na sve to što ukazuje da Srbija skreće ka Zapadu. Ali, setimo se da je bilo i oštrih čak i brutalnih reakcija portparolke ruskog ministarstva inostranih poslova Marije Zaharove u odnosu na predsednika Vučića i Srbiju. Mislim pre svega na njenu reakciju na potpisivanje Vašingtonskog sporazuma u vreme Trumpove administracije. Sada se biraju delikatnije formulacije.
U julu smo imali posetu Aleksandra Gruška, zamenika ministra spoljnih poslova Rusije. Mi ne znamo šta je tada bio predmet razgovora. Kada je preko potpredsednika vlade Srbije Vulina Putin uputio poziv Vučiću da učestvuje na samitu BRIKS-a u Rusiji, podsetio je da Srbija treba da ponovo potpiše ugovor o uvozu ruskog gasa. Tako da Rusija definitivno ima poluge uticaja na Srbiju, ali reaguju vrlo oprezno od slučaja do slučaja.
Nije bilo burnih reakcija oko izvoza srpskog oružja u Ukrajinu, ali Rusija zbog toga sigurno ne može biti zadovoljna. Rusija na svaki način nastoji da zadrži Srbiju u svojoj sferi uticaja. O ruskom uticaju govori i napad na Krokodil, nevladinu organizaciju u Srbiji koja se otvoreno protivi ruskoj invaziji na Ukrajinu. U prostorije Krokodila ušli ljudi koji su govorili ruski da bi uklonili zastavu Ukrajine i to ne jedanput, a da policija nije reagovala.
To znači da Rusija nesmetano sprovodi akcije na teritoriji Srbije protiv onih koji joj se ne sviđaju. To su stvari koje se tiču suvereniteta i koje treba da nas zabrinu. Postavlja se pitanje da li mi postajemo deo takozvanog ruskog sveta ako su takvi incidenti dozvoljeni bez posledica.
Omer Karabeg: Zašto je Rusija "progutala" izvoz srpskog oružja u Ukrajinu i kupovinu francuskih aviona koji će zameniti ruske?
Branka Latinović: Ne znamo da li je ona to "progutala" na način kako mi mislimo. Predsednik Vučić se ogradio i rekao - mi izvozimo, ali ne znamo gde to oružje završava što baš i nije bila neka spretna izjava. U diplomatiji postoje različiti načini kako se reaguje. Ako ste nezadovoljni možete i da sačekate. Ako nije bilo javnih reakcija, to ne znači da ih nije bilo diplomatskim kanalima.
Spekulisalo se da se je Lavrovljev zamenik Aleksandar Gruškov nezadovoljan vratio u Moskvu jer nije dobio odgovore na pitanja koje je postavio, ali je predsednik Vučić to demantovao. Činjenica je da su odnosi nakon toga malo zahladili, ali da su se ponovo intenzivirali. Mislim pre svega na komunikaciju između predsednika Vučića i ruskog ambasadora u Beogradu Bocan Harčenka.
Što se tiče kupovine francuskih borbenih aviona, videćemo kako će to odraziti na odnose sa Rusijom, ali verujem da Rusi imaju realističniji pristup u uslovima kada je Evropska unija uvela sankcije Rusiji, pa je prodaju ruskog oružja nemoguće ostvariti.
Predsednik Putin je imao jako dobru komunikaciju sa našim predsednikom, čime se Vučić hvalio, ali s obzirom da je Putin jako sujetan čovek, verujem da ovo što se desilo sa izvozom oružja u Ukrajinu neće ostati bez posledica na njihove međusobne odnose. Mislim da je izraz njegovog nezadovoljstva i javni poziv koji je preko Vulina uputio predsedniku Vučiću za učešće na samitu BRIKS-a.
Omer Karabeg: To je bio zvanični poziv?
Branka Latinović: Mislim da je zvanični poziv bio uručen ranije, Putin je na njega samo javno podsetio. To je za Vučića veoma nezgodna situacija. Neće biti dobro ako ode na taj samit, a neće biti dobro ni ako ne ode. Sve je to posledica njegovog sedenja na dve stolice.
Vlastima u Srbiji nije nimalo lako sa Ruskom Federacijom ne samo zbog odnosa koji Srbi imaju prema ruskom narodu i prema Rusiji, nego i zbog gasa koji stiže iz Rusije. Videćemo kako će se završiti pregovori oko produženja ugovora o isporuci gasa.
Gužva u šesnaestercu
Jelica Minić: Prva reakcija predsednika Vučića bila je da on ne može da se odazove Putinovom pozivu jer u to vreme ima važnih poseta.
Omer Karabeg: Rekao je da je gužva u šesnaestercu.
Jelica Minić: Tako je, međutim, kada je Putin rekao da ima važnih stvari o kojima treba razgovarati kao što je produženje ugovora o gasu, onda se predsednik Vučić povukao i rekao da će odgovoriti neposredno pre održavanja samita BRIKS-a. Mislim da bilo ko drugi ode tamo umesto njega - predsednik ili potpredsednik vlade - ruska strana neće to baš dobro primiti. Shvatiće to kao svojevrsnu demonstraciju.
Omer Karabeg: Mislite li da se Vučić tako ponaša zato što je on potrebniji Putinu nego Putin njemu?
Branka Latinović: Mislim da to poređenje govori da mi sebi pridajemo mnogo veću važnost, nego što je stvarno imamo. Međutim, s obzirom na nove geostrateške okolnosti, Srbija je potrebna Moskvi, odnosno predsedniku Putinu. Srbija ne samo što nije uvela sankcije Rusiji nego održava direktne avionske linije sa Moskvom i Sankt Peterburgom, veliki broj ruskih građana došao je u naše gradove, pre svega, u Beograd i Novi Sad, nastavljeno je delovanje ruskih medija u Srbiji.
Ruska strana očekuje odgovarajuću političku valorizaciju toga, a to bi bio dolazak predsednika Vučića na samit BRIKS-a. Kao što sam rekla, to je veliki problem za Vučića jer biće gubitnik ako se odazove tom pozivu, a i ako se ne odazove jer, kao što je rekla gospođa Minić, upućivanje neke druge ličnosti na taj samit neće biti dobro primljeno od strane Rusije jer bi učešće Vučića na samitu BRIKS-a predstavljalo svojevrsnu zahvalnost Putinu za ono što je Rusija uradila za Srbiju, pre svega kad je reč o preferencijalnoj ceni gasa što je smanjilo budžetske izdatke. Naravno da bi to uticalo i na njihove odnose.
Ali neodlazak Vučića na samit BRIKS-a ne znači da bi Vučić mogao tako lako da se oslobodi ruskog zagrljaja.
Jelica Minić: Putinu su potrebne odskočne daske u Evropi. A ima ih vrlo malo jer u Evropskoj uniji postoji dosta visok stepen jedinstva u pogledu rata u Ukrajini ako izuzmemo Mađarsku, u izvesnoj meri Austriju, Slovačku, pa čak i Češku, ali te zemlje nisu toliko eksplicitne kao Mađarska. Rusiji je Srbija potrebna za prodor prema centrima u Evropskoj uniji i Moskva očekuje da joj Srbija u tom pogledu bude korisna.
S druge strane, Srbija pokušava održati privid dobre saradnje sa Rusijom, pa je Vučić tokom zasedanja Generalne skupštine uručio orden Vasiliju Nebenzji, predstavniku Rusije u Ujedinjenim nacijama.
Gospodin Vulin je rekao da je Rusija strateški partner Srbije. To je teška izjava, pitanje je kako su Rusi to primili, koliko su to ozbiljno shvatili. Ne treba zaboraviti da se kosovska epopeja završava, da je Kosovo manje-više završena priča, pa u tom pogledu podrška Rusije neće više biti tako neophodna kao što je bila u prethodnom periodu.
Iako u domaćem javnom mnjenju Rusija i dalje zauzima visoko mesto, ako se posmatraju nijanse, stiče se utisak da se Kina polako diže na prvo mesto.
Putinova sujeta
Omer Karabeg: U zaključku, da se vratimo pitanju sa početka emisije - da li poslednji Vučićevi prozapadni potezi govore da je on odustao od dvostruke igre između Zapada i Istoka ili će je i dalje nastaviti.
Branka Latinović: Moj je utisak da Vučić nije odustao od te igre. O tome govori činjenica da u vladi Srbije s jedne strane imamo ministra spoljnih poslova Marka Đurića koji je na to mesto došao sa dužnosti ambasadora u Vašingtonu što je bio snažan indikator da će se Srbija više okrenuti prema Zapadu, a s druge strane potpredsednika Aleksandra Vulina koji je zadužen za odnose sa Rusijom i koji je vrlo glasan u proruskim izjavama.
Što se tiče ponašanja Putina, ne treba zaboraviti da je on, kao što sam rekla, posebno sujetna osoba i ne bi trebalo da nas iznenadi ako jednog dana počne da razmišlja o tome da da saglasnost za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. To bio mogao biti izraz njegovog nezadovoljstva, neka vrsta revanša zbog jače orijentacije Srbije prema Zapadu.
Jelica Minić: Meni je indikativno da se u tabloidima pojavljuju tekstovi koji problematizuju ulogu Rusije i iskrenost ruskog prijateljstva. Tako se ovih dana ničim izazvan pojavio tekst kako je Tuđman hteo da bombarduje Beograd sa oružjem koje mu je isporučio Jeljcin. Nedavno je na Radio-televiziji Srbije prikazan film u kome se govori kako Rusija kroz bankarski sistem SAD finansira terorizam na Bliskom istoku i Avganistanu.
Malo po malo, iskoče neki primeri kojima se preko medija stvara drugačija slika o Rusiji, kao da se javnost priprema za neki uravnoteženiji odnos. Zanimljiva je i kako se vlast odnosi prema protestima protiv iskopavanja litijuma. U tabloidima piše da te demonstracije organizuje CIA preko raznih fondacija u Srbiji, pre svega preko Nacionalne zadužbine za demokratiju, a stranim diplomatima u Beogradu se govori da u stvari Rusi finansiraju ekološki ekstremizam.
Šalju se dve potpuno različite poruke - jedna domaćoj javnosti, a druga stranim diplomatima. Sve to govori da slika naših odnosa sa velikim silama nije dosledna.
Facebook Forum