Podsekretar za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Američkih Država Hoze Fernandez (Jose Fernandez) rekao je konferenciji za novinare 11. oktobra u Beogradu da je odluka o projektu "Jadar" suverena odluka Srbije i da podržava debatu koja se u Srbiji vodi o ovom projektu.
"Nijedna zemlja ne želi da trguje životnom sredinom kako bi ostvarila ekonomski rast. To je lažan izbor u koji nijedna zemlja ne želi da se upušta", rekao je on.
On je dodao da u Srbiji postoji "otvorena i transparentna debata" o tome.
Fernandez kaže da "Rio Tinto" nije američka kompanija, ali da smatra da će projekat rudnika "otvoriti radna mesta, približiti Srbiju Evropskoj uniji, da će biti od koristi ne samo Srbiji, ne samo EU, već i svima nama širom sveta".
On je rekao da će svetu biti potrebna 42 puta veća količina litijuma od one koja se danas koristi do 2050. godine, a da ovu kritičnu sirovinu, kao i druge, kontrolišu "jedna ili dve zemlje".
"Za svaku zemlju je od suštinskog značaja da ima svoje prirodne resurse, koji koristi zajednicama, donosi dobra radna mesta, i koji će dovesti do tehnologije sutrašnjice", rekao je on.
Fernandez je 10. oktobra izjavio da je projekat "Jadar" velika prilika za Srbiju koja se "ne ukazuje tako često".
Skupština Srbije tog dana je odbacila zakon koji je predložila opozicija, a koji je trebalo da zabrani eksploataciju litijuma i bora u zapadnoj Srbiji (projekat rudnika "Jadar").
Izgradnji rudnika protivi se deo građana i ekološki aktivisti zbog, kako navode, velikog rizika po životnu sredinu.
Mineral jadarit, koji sadrži litijum i bor, pronašli su na zapadu Srbije geolozi britansko-australijskog rudarskog giganta "Rio Tinto". Ta kompanija planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.
Fernandez o projektima u oblasti održive energije
Fernandez je najavio i projekte koje će Srbija u saradnji sa kompanijama SAD-a realizovati na planu zelene energije.
"Sledeće nedelje biće potpisan sporazum sa firmom UGT, to je važan sporazum o solarnoj energiji koji može obebediti jedan gigavat čiste energije", rekao je Fernandez.
Rekao je i da se trenutno radi na projektu hidroelektrane na Dunavu koji je još u fazi predizvodljivosti sa Ministarstvom energetike Srbije.
"Srbija je dugo oslonjena na ugalj, kao i gas iz Rusije. Interes svake države je da dostigne energetsku nezavisnost", rekao je on.
Fernandez kaže da SAD vide da "Srbija hoće da diverzifikuje izvore snabdevanja energijom" kako bi smanjila zavisnost od Rusije.
"Neke zemlje su naučile na teži način da se Putin naoružava zavisnošću od ruskog gasa", kaže on.
Srbija i Sjedinjene Države su 18. septembra potpisale u Vašingtonu Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između dve zemlje.
Kako je navelo Ministarstvo rudarstva i energetike za RSE, cilj sporazuma je povećanje primene čiste energije i ubrzanje procesa postepenog ukidanja proizvodnje električne energije iz uglja.
Srbija još uvek zavisi od Rusije u snabdevanju gasom. Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. počela je, poput drugih evropskih zemalja, da traži alternativu za ruski gas.