"Ovde smo da vratimo multilateralizam sa ivice", poručio je generalni direktor Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš (António Guterres), nakon što je Generalna skupština UN 22. septembra usvojila "Pakt za budućnost" kako bi se suočila sa izazovima 21. veka.
Pakt na 42 stranice je usvojen na otvaranju dvodnevnog "Samita budućnosti" koji je šef UN-a sazvao, kako je rekao, jer "naš svet skreće sa šina i potrebne su nam teške odluke da bismo se vratili na pravi put".
Zahvalio je 193-članom svetskom telu, kako je rekao, načinjenom prvom koraku ka "otključavanju vrata boljoj budućnosti".
"Samit budućnosti" održan je od 22. do 23. septembra, u susret Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koja je počela 24. septembra i traje šest dana.
Šta je cilj 'Pakta za budućnost'?
Cilj usvojenog dokumenta je da dođe do ujedinjenja podeljenih nacija u svetu kako bi se brzo primenilo 56 akcija iz sporazuma, te dovelo do poboljšanja života više od 8 milijardi ljudi u svetu, saopšteno je na "Samitu budućnosti".
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da usvajanje "Pakta" otvara vrata nacijama da udruže snage kako bi se uhvatile u koštac sa izazovima - od klimatskih promena i veštačke inteligencije do eskalacije sukoba i povećanja nejednakosti i siromaštva.
Američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken rekao je da u "Paktu za budućnost" reforma ima važno mesto.
"Sjedinjene Države su posvećene prilagođavanju sistema Ujedinjenih nacija tako da odražava ovaj današnji i sutrašnji svet, a ne onaj koji je postojao 1945. Ali mi smo i ostaćemo odlučno protiv revizionizma. Nećemo prihvatiti napore da se sruši, razvodni ili suštinski menjaju osnovni principi povelje UN - suverenitet, teritorijalni integritet, nezavisnost", rekao je Blinken.
Koje su ključne odredbe 'Pakta'?
U "Paktu za budućnost" navodi se da se svetski lideri okupljaju "u vreme duboke globalne transformacije" i upozorava na "rastuće katastrofalne i egzistencijalne rizike" koji bi mogli da odvedu ljude "u budućnost uporne krize i sloma".
Gutereš je izdvojio niz ključnih odredbi u paktu i pratećim aneksima, Globalnom digitalnom dogovoru i Deklaraciji o budućim generacijama.
Pakt obavezuje svetske lidere da reformišu 15-člani Savet bezbednosti, kako bi on više odražavao današnji svet i "ispravio istorijsku nepravdu prema Africi", koja nema stalno sedište, i da se pozabave nedovoljnom zastupljenošću azijsko-pacifičkog regiona i Latinske Amerike.
Takođe "predstavlja prvu dogovorenu multilateralnu podršku nuklearnom razoružanju u više od jedne decenije", rekao je Gutereš, i obavezuje se na "korake za sprečavanje trke u naoružanju u svemiru i za upravljanje upotrebom smrtonosnog autonomnog oružja".
Globalni digitalni dogovor "uključuje prvi zaista univerzalni sporazum o međunarodnom upravljanju veštačkom inteligencijom", rekao je šef UN.
Što se tiče ljudskih prava, rekao je Gutereš, "suočeni sa porastom mizoginije i smanjenjem reproduktivnih prava žena", dokument obavezuje vlade da uklone pravne, socijalne i ekonomske barijere sa kojima se suočavaju žene i devojke.
Zašto je Rusija pokušala da promeni 'Pakt'?
Sve do glasanja u nedelju, 22. septembra nije bilo jasno da li će pakt biti usvojen.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin (Sergey Vershinin) predložio je amandman koji bi značajno razvodnio sporazum.
"Niko nije zadovoljan ovim paktom", rekao je on.
Ruski amandman, da je usvojen, bi precizirao da "Ujedinjene nacije i njihov sistem neće intervenisati u stvarima koje su u suštini u domaćoj nadležnosti bilo koje od država".
Međutim, oko 143 zemlje, uključujući 54 afričke zemlje, glasale su da ne preduzmu mere u vezi sa ruskim amandmanom. Samo šest zemalja je podržalo Rusiju - Iran, Belorusija, Severna Koreja, Nikaragva, Sudan i Sirija. Petnaest zemalja je bilo uzdržano.
Predsednik skupštine Filemon Jang (Philémon Yang) je potom stavio pakt na glasanje i udario čekićem, što je označilo konsenzus svih zemalja članica UN koji je bio potreban za odobrenje.
Rusija je napravila značajan prodor u Afriku, u zemlje kao što su Mali, Burkina Faso, Niger i Centralnoafrička Republika. Odbijanje amandmana Rusije od strane afričkih zemalja i Meksika, velike latinoameričke sile, neke diplomate i posmatrači su videli kao udarac Moskvi.
Veršinjin se na Samitu u ponedeljak požalio da pakt sadrži neke "neprihvatljive elemente", kao i da njegova zemlja želi da se "odvoji od konsenzusa" o njemu.
On je govorio oko sat vremena pre ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je Rusiju i pristalice njenog predloženog amandmana nazvao "saučesnicima" u suprotstavljanju naporima da se UN učini efikasnijim.
Ima li 'Pakt' nedostatke?
Predsednica Maršalskih ostrva Hilda Hajne (Heine) rekla je da je "teško ne biti frustriran zbog očiglednih političkih ograničenja" u "Paktu".
"Postoji neverovatan i istrajan jaz između ambicioznih rešenja i međunarodnih finansija sa kojima se raspolaže", rekla je ona.
Govoreći o glavnom bloku UN-ovih zemalja u razvoju, Grupi 77, koja sada ima 134 članice, uključujući Kinu, premijerka Ugande Robina Nabandža (Robinah Nabbanja) izrazila je žaljenje što "Pakt" ne priznaje akcije koje razvijene zemlje treba da preduzmu kako bi zatvorile sve veće jazove između njih i zemalja u razvoju.
Koji je izazov sada pred liderima?
Šef UN-a uputio je izazov liderima da sprovedu pakt, da daju prioritet dijalogu i pregovorima i da završe "ratove koji cepaju naš svet" od Bliskog istoka do Ukrajine i Sudana.
Neki od izazova koje je stavio pred lidere su i reforma Saveta bezbednosti UN.
Dodao je da je neophodno i da se ubrzaju promene u međunarodnom finansijskom sistemu, da se pojača prelazak sa fosilnih goriva, kao i da slušaju mlade i uključe ih u donošenje odluka.
Facebook Forum