Svakog septembra svetski lideri putuju u Njujork da bi govorili na početku godišnje sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN).
Generalna debata u okviru 79. Generalne skupštine UN-a počinje 24. septembra i trajaće šest dana.
Ko kada govori?
Kada su Ujedinjene nacije formirane 1945. nakon Drugog svetskog rata, prvobitno ih je činila 51 država članica. Od tada je broj članica porastao na 193.
Sem članica, mogu da govore i lideri dve zemlje posmatrača koje nisu članice – poznate u UN kao Sveta stolica i Država Palestina, kao i Evropska unija (EU), koja je članica posmatrač.
Brazil je tradicionalno uvek prva država članica koja govori. To je zato što je u prvim godinama postojanja ovog tela Brazil prvi govorio kada su druge zemlje oklevale da to učine, kažu zvaničnici UN-a.
Sjedinjene Američke Države (SAD) kao domaćin sedišta UN-a u Njujorku druga su zemlja koja se obraća Generalnoj skupštini.
Nakon toga, redosled govornika se uspostavlja po hijerarhiji i generalno po principu " ko prvi dođe, prvi je uslužen".
Prvi govore šefovi država, zatim zamenici šefova država i prestolonaslednici, šefovi vlada, ministri i niže rangirani šefovi delegacija.
Ove godine Generalnoj skupštini treba da se obrati oko 87 šefova država, tri potpredsednika, dva prestolonaslednika, 45 šefova vlada, osam zamenika šefova vlada, 45 ministara i četiri nižerangirana šefa delegacija.
Prošle godine za govornicom je bilo manje od 12 odsto žena.
Koliko traju izlaganja?
Od lidera se traži da se pridržavaju dobrovoljnog vremenskog ograničenja od 15 minuta.
Prema evidenciji UN-a, jedan od najdužih govora na otvaranju Generalne skupštine održao je kubanski lider Fidel Kastro 1960. godine – govorio je oko četiri i po sata. Libijski lider Moamer Gadafi govorio je više od sat i po 2009. godine.
O čemu će se govoriti?
Svaki skup na visokom nivou kojim se obeležava početak godišnje sednice Generalne skupštine ima temu na koju lideri imaju tendenciju da se ukratko osvrnu pre nego što pređu na razgovor o čemu god žele.
Ovogodišnja tema je: "Ne ostavljajući nikoga iza sebe: zajednički delujemo za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sadašnje i buduće generacije".
Neke druge teme o kojima lideri govore uključuju:
Sukob u Gazi
Kako je broj mrtvih u Gazi porastao na više od 41.000 ljudi prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima, a humanitarna situacija se pogoršava, očekuje se da će mnogi lideri pozvati na prekid vatre u ratu između Izraela i palestinske militantne grupe Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkim.
Sukob je počeo pre skoro godinu dana smrtonosnim napadom Hamasa na civile u Izraelu 7. oktobra - dve nedelje nakon što su svetski lideri završili sastanak na poslednjoj Generalnoj skupštini UN-a.
Nakon što je Izrael počeo da vrši odmazdu Hamasa u Pojasu Gaze, Generalna skupština je 27. oktobra pozvala na hitno humanitarno primirje. Tada je velika većina zahtevala hitan humanitarni prekid vatre u decembru.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu (Benjamin Netanyahu) - koji je dugo optuživao UN da je anti-izraelski - i palestinski predsednik Mahmud Abas trebalo bi da se obrate Generalnoj skupštini 26. septembra.
Ukrajina
Mnogi svetski lideri će verovatno pozvati na okončanje ruskog rata u Ukrajini koji traje otprilike dve i po godine.
Generalna skupština usvojila je šest rezolucija o sukobu u prvoj godini rata, osudivši Moskvu i zahtevajući od nje da povuče sve svoje trupe.
Najveću podršku dobila je rezolucija iz oktobra 2022. kojom se osuđuje "pokušaj ilegalne aneksije" Rusije u četiri regiona u Ukrajini, sa 143 države koje su glasale za.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo bi da se obrati Generalnoj skupštini u sredu, 25. septembra.
Ruski predsednik Vladimir Putin virtuelno se obratio Generalnoj skupštini 2020. tokom pandemije COVID-19, ali on nije fizički putovao u Njujork na taj događaj od 2015. godine. Umesto toga, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bi trebalo da govori na Generalnoj skupštini 28. septembra.
Klima
Dok se svet bori da zadrži globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa, lideri manjih ostrvskih država i drugih država koje su najviše pogođene klimatskim promenama će verovatno iskoristiti svoje govore na Generalnoj skupštini da ponovo iznesu molbe za akciju.
Reforma Saveta bezbednosti UN
Mnogi svetski lideri – posebno iz Afrike i ključnih sila uključujući Brazil, Nemačku, Indiju i Japan – verovatno će pozvati na reformu 15-članog Saveta bezbednosti UN, koji je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.
To je pitanje o kome je dugo raspravljala Generalna skupština, ali se zahuktalo poslednjih godina nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, a zatim iskoristila veto Saveta bezbednosti da blokira bilo koju akciju tog tela.
Sjedinjene Države su takođe dugo bile kritikovane zbog toga što štite svog saveznika Izrael od akcije Saveta.
Reformske ideje uključuju proširenje članstva u savetu – dodavanjem više trajnih ovlašćenja veta ili kratkoročno izabranih članova – kako bi bolje odražavali svet i ograničavanje veta, koji trenutno imaju SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska.
Sve promene u članstvu u Savetu bezbednosti vrše se izmenama i dopunama osnivačke Povelje UN-a. Za ovo je potrebno odobrenje i ratifikacija od strane dve trećine Generalne skupštine, uključujući i sadašnjih pet veto sila Saveta bezbednosti.
'Samit budućnosti'
Pre obraćanja lidera u Generalnoj skupštini, od 22. do 23. septembra održan je dvodnevni "Samit budućnosti".
Ujedinjene nacije su usvojile "Pakt za budućnost" čiji je cilj rešavanje velikih izazova 21. veka, od sukoba do klimatskih promjena i ljudskih prava, uprkos primedbama grupe zemalja na čelu sa Rusijom.
Generalni sekretar Antonio Guteres, koji je organizovao "Samit budućnosti", nazvao je dogovor prilikom koja se pruža jednom u generaciji za preoblikovanje ljudske istorije obnavljanjem međunarodne saradnje.
Facebook Forum