Energetski sporazum SAD i Srbije neće uticati na smanjenje zavisnosti Srbije od ruskog gasa jer se ne odnosi na projekte koji uključuju fosilna goriva u koja spada i prirodni gas, ali bi mogao da otvori vrata ulaganju u razvoj nuklearne energije u Srbiji.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) navelo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije nakon što je u Vašingtonu 18. septembra potpisan Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike.
Promovisanje ulaganja američkog privatnog sektora u energetske projekte u Srbiji sa akcentom na održive izvore energije – težište je energetskog sporazuma Srbije i Sjedinjenih Država.
Cilj sporazuma je, prema navodima Ministarstva, i povećanje primene čiste energije i ubrzanje procesa postepenog ukidanja proizvodnje električne energije iz uglja kako bi se osigurali bezbedni, pouzdani i diversifikovani izvori snabdevanja, uključujući potencijalno i baznu energiju.
"U slučaju da Skupština Srbije usvoji izmene Zakona o energetici i time bude ukinut moratorijum na nuklearnu energiju, sporazum otvara mogućnost za uspostavljanje saradnje u oblasti razvoja nuklearne energije", dodaje se.
Najavljene izmene Zakona o energetici predviđaju prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, koja je na snazi u Srbiji od 1989. godine.
Strateški cilj Srbije je da do 2030. godine "svaki drugi megavat-sat bude iz obnovljivih izvora energije, kroz investicije javnog i privatnog sektora", odnosno da Srbija dobija najmanje 45 odsto energije iz obnovljivih izvora.
Srbija se trenutno u proizvodnji električne energije mahom oslanja na termoelektrane na ugalj.
U odgovoru na pitanje da li se sporazum odnosi i na iskopavanje litijuma u Srbiji, Ministarstvo je navelo da rudarstvo nije predmet saradnje koja je obuhvaćena ovim sporazumom.
Šta su rekli zvaničnici?
Dokument su potpisali podsekretar Sjedinjenih Američkih Država za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez (Jose Fernandez) i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Đurić je rekao da će taj dokument olakšati zelenu tranziciju u Srbiji i obezbediti bolji pristup čistoj energiji, dok je Fernandez, kako se navodi u saopštenju, rekao da potpisivanje ovog dokumenta srpsko-američku saradnju podiže na viši nivo.
Rusija i dalje prvi gasni snabdevač
Srbija još uvek zavisi od Rusije u snabdevanju gasom. Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. počela je, poput drugih evropskih zemalja, da traži alternativu za ruski gas.
Srbija iz Rusije najviše uvozi prirodni gas, godišnje 2,2 milijarde kubnih metara, što je gotovo tri četvrtine trenutnih potreba od tri milijarde.
U decembru 2023. pušten je u probni rad gasni interkonektor sa Bugarskom kojim Srbija dobija pristup gasu iz Azerbejdžana i terminalu za tečni gas u grčkoj luci Aleksandrupoli.
U međuvremenu se radi na novom pravcu snabdevanja i novom izvoru gasa preko najavljene izgradnje zajedničkog gasovoda sa Rumunijom, čija bi deonica na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027.
"Naša sposobnost da radimo na čistoj energiji, kao i mogućnost da američke kompanije investiraju u tehnologije iz te oblasti u Srbiji, jeste nešto što izuzetno cenimo", naveo je Fernandez.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević rekao je na Pupin forumu u Vašingtonu da je potpisani sporazum važan za zelenu tranziciju, podsticanje novih ulaganja i energetsku sigurnost.
"Pripremamo jedan od najvećih solarnih projekata u Evropi koji će osetno doprineti udelu čiste energije, kao i izgradnju reverzibilnih hidroelektrana koje su prirodna skladišta energije, neophodna za balansiranje zelene energije", naveo je on.
Zdravković: Zašto privatne kompanije a ne država
Komentarišući sporazum sa SAD, energetski stručnjak Miloš Zdravković kaže za RSE da ne vidi razlog zašto država Srbija ne bi bila investitor nego privatne strane kompanije.
"Ne vidim razlog zašto Elektroprivreda Srbije ne bi bila investitor na izgradnji vetroparkova umesto privatne kompanije, ne samo kroz ovaj sporazum nego i ranije sporazume", kaže on.
"Jednostavno treba da se stavi na tender i da pobedi onaj ko da najbolje uslove", dodaje.
Kakvi su planovi Srbije?
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da se očekuje da Srbija do 2026. godine ima više od 1.500 zelenih megavata što je preko dva i po puta više nego pre dve godine.
"U avgustu smo imali na mreži oko 390 elektrana na obnovljive izvore energije ukupne snage 753 megavata, a u toku je izgradnja još 750 megavata novih elektrana na obnovljive izvore energije", rekla je ona na konferenciji "OIE 2024".
Kako je najavila planirano je da do 2028. bude realizovan i projekat izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana kapaciteta jednog gigavata sa baterijama.
Facebook Forum