Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je da je Srbija agresivna prema Kosovu, ne samo time što ga ne priznaje kao nezavisnu državu, već i "angažovanjem" u hibridnom ratu i izvođenjem vojne obuke u bazama blizu granice s Kosovom.
Kurti je u intervjuu za CNN rekao da Kosovo traži od Zapada da izvrši pritisak na Srbiju da ukloni te baze i naveo da Beograd ima sličnosti sa Rusijom, jer prema njegovim rečima, i jedni i drugi nanose nevolje svojim susedima jer "žele ekspanziju".
"S druge strane, moram da kažem da Rusija verovatno imitira Srbiju Miloševićevog režima. Sada vidimo kako despotski predsednik (Vladimir) Putin želi da Ukrajinu pretvori u državu, slično bosanskom scenariju, koja bi bila teritorijalno podeljena, kako bi bila nefunkcionalna i stvorila mogućnosti za dalju invaziju na teritoriju", rekao je Kurti.
Kosovski premijer je rekao da su u istorijskom, kulturnom i operativnom smislu Kremlj i Beograd oponašali jedni druge i da je to zabrinjavajuće za Kosovo.
"Zbog toga smo zabrinuti jer je u interesu Kremlja da širi druge sukobe u Evropi preko svojih saradnika. A Srbija na Balkanu je hegemonistička država i istovremeno saradnik Rusije", rekao je Kurti.
I američki general u penziji Vesli Klark (Wesley Clark) optužio je Srbiju da služi interesima Rusije, koja je pre više od dve godine pokrenula invaziju na susednu Ukrajinu.
Klark, koji je vodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih vojnih ciljeva 1999. godine, rekao je da Srbija želi da zauzme sever Kosova i da podeli Bosnu i Hercegovinu kako bi stvorila "Veliku Srbiju".
"Ruska ruka se oseća na Balkanu. Srbija je ruka Rusije na Balkanu. Srbija služi interesima Rusije. Predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić je mudar. Ima tendenciju da izgleda kao da igra dvosmernu igru, ali kada dođe trenutak, uradiće ono što Putin traži. A ono što on želi od Putina je, naravno, ovlašćenje da upotrebi svoje trupe na Kosovu, barem da zauzme polovinu severnog dela Kosova, a možda i više. Istovremeno, oni žele da podele Bosnu, uzmu Republiku Srpsku i od nje naprave 'Veliku Srbiju'", rekao je Klark.
Govoreći o intervenciji NATO-a na Kosovu, on je rekao da je ona bila odlučujuća, ali kritikovao alijansu da ne čini dovoljno da pomogne Ukrajini u odbrani od ruske agresije.
"NATO mora učiniti više. Pogledajte primer Kosova danas, 25 godina demokratije, slobodne države. Tako bi trebalo da bude i za Ukrajinu, možemo da spasimo Ukrajinu ako ustanemo i uradimo to (intervenišemo). To je naš posao“, rekao je Klark.
Dodao je da će se, ako se NATO "pokoleba" u Ukrajini, problemi odatle preneti na Zapadni Balkan.
Srbija, koja održava dobre odnose sa Rusijom, dosad je odbijala da uvede sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini. Beograd je međutim u Ujedinjenim nacijama glasao za nekoliko rezolucija koje osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu.
