Izmene Krivičnog zakonika, jedan od glavnih zahteva prosvetnih radnika u cilju suzbijanja nasilja u školama u Srbiji, teško da će biti usvojene pre kraja godine.

Informaciju je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdila Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od sindikata koji učestvuju u pregovorima o izmeni zakona.

Prosvetarima je to predočeno, prema njenim rečima, na poslednjem sastanku sa predsednikom Vlade Srbije Milošem Vučevićem i ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović pre mesec dana.

"Još uvek nema nikakvih događaja, tekst je pripremljen i on postoji", kaže Romandić Petrović. Ističe da prosvetni radnici nisu zadovoljni dinamikom kojom se menja zakon.

"Ne vidimo zašto ovo mora da se čeka toliko", ističe Romandić Petrović za RSE. I sama predaje u jednoj beogradskoj osnovnoj školi. Kaže da na nedeljnom nivou ne mogu da evidentiraju sve slučajeve nasilja.

"Mi na nedeljnom nivou u školi imamo timove za prevenciju nasilja koji zasedaju i ne možemo da se izborimo sa količinom nasilja", kaže ona.

Koliko je nasilje prisutno u školama?

Prema podacima koje je RSE dobio od Ministarstva prosvete Srbije po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, od 1. septembra 2022. zaključno sa 19. junom 2024. u školama u Srbiji prijavljeno je više od 1.500 situacija nasilja trećeg, najtežeg stepena.

Između ostalog, nasilje trećeg stepena podrazumeva napad oružjem, tuču, davljenje, pretnje, zastrašivanje i ucenjivanje.

RSE je od Ministarstva prosvete takođe tražio podatke o postupanju prosvetne inspekcije za tri školske godine. Radi se o godinama pre, za vreme i nakon masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". U maju 2023. trinaestogodišnji učenik te škole ubio je devetoro učenika i čuvara škole.

Prema podacima koje je ministarstvo dostavilo, prosvetna inspekcija je u prethodne tri školske godine četiri puta više intervenisala u osnovnim školama u odnosu na srednje.

Dokle se stiglo sa izmenama Krivičnog zakonika?

Do načelnog dogovora sindikata prosvetara i Vlade o uvođenju strožih mera za napade na nastavnike došlo je nakon protesta zaposlenih u prosveti 16. maja. Prosvetari su tada izašli na centralne ulice Beograda zbog eskalacije nasilja u školama.

Mesec dana kasnije, sredinom juna, u tri dana zabeležena su tri napada na prosvetne radnike. Nasilje nad prosvetarima su oštro osudili ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Ministarstvo prosvete je za RSE navelo da su izmene Kirivičnog zakonika u nadležnosti Ministarstva pravde. To ministarstvo, međutim, do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanje RSE kada bi nacrt izmena zakona mogao biti upućen Vladi Srbije.

Prosvetni radnici su tražili da se napad na njih uvede kao posebno krivično delo, sa zaprećenim kaznama zatvora do osam godina. Predlog izmena zakona će prvo morati da usvoji Vlada, nakon čega se on šalje na razmatranje i raspravu u Skupštinu.

Šta radi Skupštinski odbor za obrazovanje?

Nakon tri napada u tri dana na prosvetne radnike u školama u Srbiji sredinom juna, predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je na konferenciji za medije da će tražiti da se sastane nadležni odbor za obrazovanje, kako bi "podržao napore svih relevantnih ministarstava i kako bi se rešili problemi".

"To se sve svelo na najavu i ništa se od toga nije desilo", kaže za RSE Zoran Lutovac, član Skupštinskog odbora za obrazovanje iz redova opozicione Demokratske stranke.

Ukazuje da je ta stranka pre obraćanja predsednice skupštine tražila zasedanje odbora zbog učestalih slučajeva nasilja u školama.

"Tako brza reakcija Ane Brnabić na taj zahtev je delovala ohrabrujuće, međutim sednica nije održana. Očigledno je da je ta njena izjava bila usmerena ka smirivanju uzavrele atmosfere u društvu posle niza tih scena nasilja", rekao je Lutovac za RSE.

Odborom, kako se navodi na sajtu Skupštine, predsedava Bogdana Koljević Grifit iz poslaničke grupe "Mi snaga naroda" Branimira Nestorovića. Međutim, ona nije više na tom mestu, rekla je za RSE Jelena Pavlović iz te poslaničke grupe, inače zamenica člana u Skupštinskom odboru za obrazovanje.

Prema njenim rečima, očekuje se da na čelo odbora dođe Branimir Nestorović.

U Skupštini Srbije do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanje RSE da li je predsednica Skupštine Ana Brnabić zvanično zatražila da se odbor sastane i kada bi sednica mogla biti održana.

Zaštitnik građana izašao sa svojim predlogom

Zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić potvrdio je za RSE da je Ministarstvu prosvete uputio Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Predlozi, kako je naveo, predviđaju detaljnije sankcionisanje neprihvatljivog ponašanja i uvođenje društveno korisnog rada za učenike, sa ciljem suzbijanja nasilja u školama.

U Ministarstvu prosvete su za RSE naveli da će te predloge razmotriti, i da su krajem 2023. i početkom 2024. usvojene "intenzivne i značajne izmene zakona" u oblasti zaštite od nasilja.

Te izmene zakona i podzakonskih akata, kako navodi ministarstvo, između ostalog, podrazumevaju intenzivniju saradnju škola, Ministarstva unutrašnjih poslova, centara za socijalni rad i drugih i društveno-korisni i humanitarni rad kao obavezan deo aktivnosti u okviru prevencije.

I dalje manjak psihologa i pedagoga u školama

Osim na izmenama Krivičnog zakonika, prosvetni radnici insistiraju na prevenciji. To su isticali još od maja 2022. nakon tragedije u školi "Vladislav Ribnikar". Više od godinu dana kasnije, u školama i dalje nedostaju defektolozi, psiholozi i pedagozi, ukazuje Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetih radnika Srbije.

"Pored svoje primarne funkcije, nastavnik kada je odeljenski starešina kao da je psiholog, defektolog, socijalni radnik – sve. Ne možemo mi biti psiholozi", kaže ona.

Pregovori o većem broju stručnih saradnika u školama, prema njenim rečima, i dalje stoje u mestu, kao i pregovori o povećanju plata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata zaposlenih u obrazovanju iznosi oko 820 evra, što je za oko 60 evra manje u odnosu na republički prosek.

Problem nasilja 'nerešiv' bez prevencije

Sa konkretnim preporukama u cilju prevencije nasilja u školama u maju su izašli i stručnjaci okupljeni u okviru Majske platforme. Pokrenuta je sa ciljem da ponudi moguća rešenja u prevenciji nasilja u školama, a u njenom radu učestvuju stručnjaci iz različitih oblasti – od obrazovanja, preko bezbednosti, do pravosuđa i medija.

"Ključna, strateška preporuka koju smo i formulisali na osnovu analize prethodnog perioda i borbe protiv nasilja u školi, jeste da škole treba da postanu dobre zajednice", kaže za RSE član tima za obrazovanje u okviru inicijative Majska platforma psiholog Aleksandar Baucal, inače profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Kaže da mnogi problemi sada deluju "nerešivo" i da oni i ne mogu da se reše "reaktivnom, represivnom politikom", bez prevencije.

"Oni mogu jedino da se reše tako što ćemo doći do toga da najveći broj škola u Srbiji bude jedna zajednica ljudi koji se međusobno poštuju, koji definišu zajednički neka pravila ponašanja dok su zajedno u školi, da svako učestvuje u donošenju tih pravila i da ih onda poštuje zato što je bio uključen u njihovo definisanje", objašnjava Baucal.

Kaže da su u okviru Majske platforme do sada imali samo neformalne razgovore sa predstavnicima Ministarstva prosvete i da će zvanični sastanak tražiti na jesen.