Turski političar i aktivista Edževit Piroglu (Ecevit Piroğlu) trebalo bi da bude pušten na slobodu, pošto mu je 8. jula istekao krajnji rok od 180 dana koliko zakon u Srbiji propisuje da maksimalno može da bude u Prihvatilištu za strance, saopštio je tim za odbranu Piroglua.
"Uprava granične policije Republike Srbije bi trebalo da donese rešenje kojim on može slobodno napustiti Prihvatilište za strance. On ima validan pasoš i može da se kreće gde god želi", izjavio je na konferenciji za medije u Beogradu Milan Vuković, Pirogluov punomoćnik.
On je dodao da takvo rešenje još uvek nije stiglo Pirogluovom pravnom timu.
Zašto ga traži Turska?
Piroglu, nekadašnji lider Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), uhapšen je u Srbiji juna 2021. godine, nakon čega je pokrenut postupak izručenja po zamolnici Turske.
Zvanična Ankara ga, prema rečima Milana Vukovića, tereti za pet krivičnih dela – članstvo u terorističkoj organizaciji, učešće u ratu u Siriji, nošenje oružja, ucenu i nasilje na javnom mestu.
"Za sve ovo što se navodi u optužnici nisu pruženi validni dokazi. Što se tiče ratovanja u Siriji, priloženi su iskazi uhapšenih Kurda koji su pod prinudom morali svedočiti i svi su gotovo identični", rekao je Vuković.
Dva puta štrajkovao glađu
U poslednje tri godine Viši sud u Beogradu je tri puta usvojio rešenje o ekstradiciji Piroglua Turskoj, ali je Apelacioni sud dva puta odbacio to rešenje, a treći put presudio da nisu ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.
Time mu je ukinut ekstradicioni pritvor, ali ga je policija odvela u Prihvatilište za strance, čime je turskom državljaninu takođe ukinuta sloboda kretanja.
"MUP Srbije je 12. januara 2024. doneo dva rešenja – jedno, po kojem se upućuje u Prihvatilište za strance na period do 90 dana. Drugo, po kojem je dužan da napusti teritoriju Srbije odmah. Ta dva rešenja se međusobno isključuju", kaže Vuković.
Prema njegovim rečima, pravni tim turskog državljanina je obavestio nadležne da Piroglu želi da napusti teritoriju Srbije.
Piroglu je zbog ukidanja slobode kretanja stupio u štrajk glađu koji je nakon 130 dana okončao pre oko dve sedmice u Opštoj bolnici u Pančevu, 20-ak kilometara severno od Beograda.
Ratibor Trivunac, član Inicijative za oslobađanje Edžebvita Piroglua, izjavio je da je to bio drugi štrajk glađu i da je drastično oslabio.
"On sad ima 40 i nešto kilograma i jedino po čemu možemo da ga prepoznamo je njegov osmeh. Taj proces koji se protiv njega vodi, osim što ima pravni i politički nivo, ima i taj zastrašujući ljudski nivo", rekao je Trivunac.
Zloupotreba Interpolove poternice
Andrej Hunk, poslanik u nemačkom Bundestagu, izjavio je na konferenciji u Beogradu da slučaj Edževita Piroglua pokazuje na koji način se zloupotrebljavaju poternice Interpola.
"Kao što vam je poznato, u statutu Interpola postoji izuzetak koji se odnosi na političke slučajeve, a ovo je jasan politički slučaj. Turska nije jedina država koja zloupotrebljava Interpol za političke obračune, ali je jedna od država sa najvećim brojem zloupotreba", ocenio je Hunk.
Drugi problem u ovom slučaju je, dodao je Hunk, što Turska koristi širok i nekonkretan termin terorizma.
"To je bio jedan od razloga zašto je Evropska komisija obustavila pregovore sa tom zemljom i smanjila pretpristupna sredstva. Tako široka definicija terorizma se može koristiti protiv bilo kakve opozicije", rekao je Hunk.
'Lovački pas' Turske
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je da u optužnici protiv Edževita Piroglua postoje teške nelogičnosti da je ona neodrživa.
"I naš sud je tako presudio. On je doveden u odnos sa dve međusobno suprotstavljene partije – Radničkom partijom Kurdistana i Revolucionarnom komunističkom partijom. Iz toga se izvlači zaključak da je nemoguće da je Piroglu pripadao i jednoj i drugoj partiji", rekao je Bakić.
Prema njegovim rečima, Srbija je svedena na "lovačkog psa" turskog režima oličenog u predsedniku Redžepu Taipu Erdoanu.
Turska je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.
Prema poslednjim dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije.
U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.
Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz Ujedinjenih nacija (UN) da se uzdrže od ekstradicija.
Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.
Srbija je 25. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom na to da je Sud za ljudska prava u Strazburu ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.
