Srbija se nija uskladila sa poslednjim paketom sankcija Evropske unije protiv Rusije kao odgovor na agresiju na Ukrajinu.
Radi se o četrnestom paketu sankcija, usvojenom 24. juna, koje Evropska unija uvodi od početka rata u Ukrajini.
Evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) je saopštio listu takozvanih trećih zemalja koje su se uskladile sa poslednjom odlukom Brisela na kojoj se nalaze sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.
Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina, kao i Island i Lihtenštajn, članice Evropskog ekonomskog prostora, pridružuju se ovoj odluci Saveta EU, saopštio je Borelj.
"Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju.
Srbija se nije uskladila ni sa restriktivnim merama kao odgovor na nezakonitu aneksiju Krima i Sevastopolja, koje su 17. juna usvojene na nivou EU. Nije se uskladila ni sa sankcijama za Severnu Koreju.
Radi se o odluci Evropske unije od 31. maja prema kojoj se na listu sankcija dodaje još šest imena osoba ili entiteta koji se smatraju odgovornim za programe Severne Koreje u vezi sa nuklearnim oružjem, balističkim projektilima ili drugim oružjem za masovno uništenje ili lica ili entiteta koji deluju u njihovo ime ili po njihovom nalogu ili entiteti u njihovom vlasništvu ili pod njihovom kontrolom.
Od početka rata u Ukrajini Srbija nije uvela nikakve sankcije protiv Rusije. Pored Crne Gore, Srbija se smatra liderom u procesu evropskih integracija. No, pristupni pregovori su zamrznuti zbog odbijanja zvaničnog Beograda da se usaglasi sa retsriktvnim merama Brisela protiv Moskve.
Evropska unija očekuje od država kandidata da usklade svoje politike sa politikama Evropske unije. U momentu pristupanja, usklađivanje sa spoljnom politikom treba da bude potpuno.
