Evropski zvaničnici su, povodom usvajanja Rezolucije o Jasenovcu u Crnoj Gori, podvukli da prevazilaženje teškog nasleđa prošlosti i promovisanje iskrenog pomirenja treba da bude zajednički napor.
"Podsećamo da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja suštinski delovi procesa proširenja", naveo je jedan od portparola Evropske komisije u saopštenju.
Zvaničnik je samo naveo da je Evropska unija (EU) primila k znanju da je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju 28. juna.
Usvajanje Reolucije izazvalo je oštru reakciju vlade Republike Hrvatske.
Čini se da je to razlog što je i predsednik Evropskog saveta Charles Michel (Šarl Mišel) otkazao posetu Podgorici.
Umesto putovanja u Crnu Goru, on će u Briselu razgovarati sa predsednikom države, Jakovom Milatovićem.
Izvori iz Evropskog saveta su potvrdili da je Mišel odložio zakazanu posetu Crnoj Gori 2. i 3. jula za kasnije "kako bi sa ključnim sagovornicima u zemlji osigurao uspešne razgovore, koji ne bi trebalo da budu zasenjeni najnovijim dešavanjima".
Parlamentarna većina Skupštine Crne Gore izglasala je 28. juna, nakon višečasovne oštre rasprave, Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.
Podršku rezoluciji dali su poslanici vladajuće većine - Pokreta Evropa sad premijera Milojka Spajića, proruske koalicije na čijem su čelu predsjednik Skupštine Andrija Mandić i poslanik Milan Knežević koji su i inicijatori, kao i prosrpske Socijalističke narodne partije.
Prije glasanja, salu Skupštine je napustila kompletna opozicija i šef poslaničkog kluba Spajićeve stranke Miodrag Laković koji je i najavio da neće podržati predlog.
Naknadnim amandmanskim delovanjem parlamentarna većina je promijenila prvobitni naziv rezolucije, pa je usvojen naslov "Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac i logorima Dahauu i Mauthauzenu".
Usvojena je 41 glasom od ukupno 81 poslanika.
