Dostupni linkovi

Šta očekivati od mađarskog predsedavanja EU narednih pola godine?


Mađarski premijer Viktor Orban razgovara s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom samita Evropskog saveta u Briselu 27. juna.
Mađarski premijer Viktor Orban razgovara s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom samita Evropskog saveta u Briselu 27. juna.

Mađarska je 1. jula preuzela rotirajuće predsedavanje EU. To bi moglo da bude nezgodnih šest meseci za rukovodstvo EU s obzirom na to da je mađarski premijer Viktor Orban vodi politiku suprotnu Briselu, s razvodnjavanjem sankcija EU Rusiji, sprečavanjem vojne i finansijske pomoći Ukrajini i dovođenjem u pitanje aspiracija Kijeva za članstvo u EU.

Mađarska, samozvana "neliberalna demokratija", kažnjena je zbog, kako zvaničnici u Briselu vide, nazadovanja demokratije, pri čemu je EU zamrznula šest milijardi evra sredstava namenjenih toj centralnoevropskoj zemlji.

Ipak, uprkos lošim odnosima, šestomesečni predsednički mandat Mađarske u drugoj polovini 2024. možda neće biti toliko dramatičan i problematičan kao što se neki plaše.

Rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije, jednim od glavnih tela za donošenje odluka Unije u kojem su ministri vlada zemalja članica, u trajanju od šest meseci obavlja svaka od članica EU. Prema ovom aranžmanu, svaka članica ima priliku da oblikuje agendu Saveta.

Mađarska preuzima predsjedavanje Vijećem Evropske unije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:15 0:00
Direktan link

Prema nekoliko izvora u Briselu koji poznaju to pitanje, mađarsko predsedavanje nije izazvalo previše neprospavanih noći. To je u velikoj meri posledica dva faktora: stvarne uloge predsedavanja i neobičnosti političkog kalendara.

Smanjena uloga

Počnimo s prvim. Predsedavanja Saveta EU nisu ono što su nekad bila. Bilo je vremena kada je država na čelu zaista kontrolisala agendu, održavajući odgovarajuće samite u svojim prestonicama, a njihove diplomate su vodile šou iza kulisa.

To se promenilo 2004. godine, kada je odlučeno da se svi važni samiti održavaju u glavnom gradu Belgije. Promene su produbljene 2009. godine usvajanjem Ugovora iz Lisabona EU, osmišljenog da poboljša efikasnost i demokratski legitimitet EU, koji je stvorio niz novih funkcija i suštinski koncentrisao moć u Briselu.

Ugovorom iz Lisabona je uspostavljen stalni predsednik Evropskog saveta, koji se uglavnom sastoji od šefova država ili vlada članica. Tu funkciju trenutno drži belgijski političar Šarl Mišel (Charles Michel), koji služi petogodišnji mandat i predsedava svim samitima.

Savet takođe ima znatno proširen i moćan sekretarijat u kome rade zvaničnici EU s ekspertizom u svim oblastima politike. Ugovorom iz Lisabona je takođe stvorena funkcija visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, koji trenutno drži španski političar Žozep Borel (Josep Borrell), i diplomatski kor, Evropska služba za spoljne poslove, kako bi se spoljnopolitičkoj poziciji dalo malo veća snaga. Glavni zadatak te osobe je da priprema i predsedava mesečnim savetom EU za spoljne poslove gde se sastaju ministri spoljnih poslova Unije i donose odluke.

Kako to utiče na mađarsko predsedavanje? Pa, to umanjuje uticaj dvojice članova mađarske nacionalističke konzervativne vlade, Orbana i njegovog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta (Szijjarto), koji najviše kritikuju Brisel.

Budimpešta, naravno, i dalje može da utiče na razgovore, kao što se vidi objavljivanjem njihovog slogana – inspirisanog Donaldom Trampom (Trump) – "Učinimo Evropu ponovo velikom" (MEGA). Drzak potez Mađarske mnogi su u Briselu odbacili kao "trolovanje", uz osećaj da će takvih stvari biti još.

Dok će Orban i Sijarto i dalje predsedavati neformalnim ministarskim sastancima, pa čak i samitom u Budimpešti u novembru, njihova uloga će biti prilično površna. Naročito će morati da se suočavaju s pitanjima na konferencijama za novinare i stranih medija, koje inače izbegavaju.

Šta konkretno ostaje Mađarskoj? Njihovi drugi ministri, kao što su oni nadležni za poljoprivredu ili pravosuđe, i dalje će predsedavati sastancima saveta u svojim oblastima, a mađarske diplomate će to činiti u pripremnim radnim grupama. Cela ideja rotirajućeg predsedavanja je da se od aktuelnih predsednika očekuje da budu pošteni posrednici koji traže konsenzus među članicama.

Umesto da pravi probleme, Mađarska bi takođe mogla odlučiti da igra fino. Obraćajući se zvaničnicima iz različitih članica EU, neki su istakli da iako Mađarska sasvim sigurno ima svoju agendu – koja je često u raskoraku s konsenzusom – mađarski zvaničnici su se ponašali profesionalno u periodu uoči predsedavanja, podvlačeći da sve će biti urađeno po pravilima.

Politički kalendar

Drugi faktor koji bi mogao umanjiti ambicije Mađarske da nametne svoju agendu je politički kalendar. Realnost je da će u sledećih šest meseci malo toga će se desiti u Briselu u smislu novih zakona.

Razlog je taj što će prestonica EU biti zauzeta imenovanjem nove Evropske komisije, izvršnog organa Unije i predlagača novih zakona, procesa koji uključuje dugotrajna saslušanja u Evropskom parlamentu za odobravanje novih komesara (po jednog iz svake članice). Očekuje se da će taj proces trajati skoro celu jesen, a Mađarska nema nikakvu ulogu u donošenju odluka.

Postojao je i mahnit i uglavnom uspešan pokušaj dosadašnjeg belgijskog predsedavanja da očisti sto pre nego što Mađarska preuzme ulogu. To je značilo potpisivanje niza novih inicijativa i politika. Još jedna runda sankcija Rusiji uvedena je 24. juna.

Takođe je 25. juna dato zeleno svetlo Ukrajini i Moldaviji da počnu pristupne pregovore. Očekuje se da će proces pregleda različitih poglavlja politike pristupanja dva kandidata za članstvo u EU trajati duže od šest meseci i verovatno je da Budimpešta uopšte neće morati da se bavi pristupanjem Ukrajine EU i da će to biti na sledećem predsedavajućem Saveta EU, Poljskoj, koja će se time baviti 2025. godine.

Dok je Mađarska kritikovala spremnosti Ukrajine da se pridruži EU, jedan od prioriteta Budimpešte za predsedavanje je unapređenje izgleda za članstvo Albanije i Srbije, a možda čak i Bosne i Hercegovine i Gruzije. (Verovatno neće biti dovoljno podrške ostalih članica da daju svetlo za poslednje dve.)

Uoči predsedavanja Mađarske, EU je čak uspela da pošalje 1,4 milijarde evra vojne pomoći Ukrajini za odbranu od Rusije. Taj novac dolazi od profita od ruske imovine zamrznute u EU, a Brisel je zaobišao veto Budimpešte na ovu meru napomenom da se Mađarska uzdržala od prvobitne odluke da se izdvoji taj novac, tako da pravno nije imala ulogu u tome kako će taj novac biti iskorišćen.

To je dobra ilustracija kako bi se mađarsko predsedavanje moglo odigrati. Tokom prošlonedeljnih diskusija u Briselu o tom pitanju, mađarski predstavnik je sve vreme ćutao, u suštini odobravajući mere, dok je Sijarto na Fejsbuku (Facebook) objavio ljutit komentar o legalnosti poteza za isključivanje Mađarske. To bi mogao biti plan igre Mađarske: biti konstruktivan i popustljiv u Briselu, dok se za svoju publiku žestoko negoduje.

Zatim se postavlja pitanje novca i onih zamrznutih EU fondova namenjenih Mađarskoj. Dok je usvojeno 1,4 milijarde evra za Ukrajinu, mađarski veto još uvek visi nad sedam drugih tranši vojne pomoći, u vrednosti od skoro sedam milijardi evra, za tu ratom razorenu zemlju.

Mađarska je navikla da se cenjka s Briselom i mogla bi da pokuša da svoju podršku daljoj vojnoj pomoći Ukrajini poveže sa šest milijardi evra fondova EU koje želi da Brisel oslobodi. Ako Budimpešta do kraja godine ne ispuni zahteve EU u vezi s vladavinom prava, Mađarska će trajno izgubiti milijardu evra. To je jedna stvar koju će Mađari želeti da završe.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG