Vodeća medijska udruženja Jermenije oštro su osudila policiju zbog ranjavanja najmanje deset novinara tokom sukoba u Jerevanu s demonstrantima koji su tražili ostavku premijera Nikole Pašinjana.
"Osuđujemo policijsku upotrebu grube sile protiv predstavnika medija i neprofesionalne, neproračunljive radnje koje su dovele do ozbiljnih posljedica", navodi se u zajedničkoj izjavi koju je 13. juna objavilo devet jermenskih grupa za slobodu medija.
"Iz brojnih video snimaka, kao i fotografije novinske agencije Photolur, jasno je da su šok bombe bile usmjerene i na novinare i operatere koji su stajali na mjestu gdje su bile koncentrisane medijske kamere", navodi se u saopštenju.
Snage sigurnosti bacile su desetine šok bombi u masu tokom sukoba 12. juna, pri čemu su ranile najmanje 83 osobe. Prema navodima organa reda, povrijeđeno je i 18 policajaca.
Snimatelju online novinskog servisa News.am Vazgen Jetumjanu slomljena je noga, a povrijeđena su još dva snimatelja, Narek Hajrian iz Civilneta i Hovsep Hovsepian iz Armlur.am.
Hajrian je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je nekoliko eksplozivnih naprava eksplodiralo odmah pored njega.
"Imao sam zamračenje vida i osjećao sam se loše", rekao je. "Noga mi je pogođena i pao sam."
Antivladini aktivisti sukobili su se sa jermenskim policajcima tokom protesta u Jerevanu 12. juna 2024.
Novinari su povrijeđeni tokom drugog sukoba na istoj lokaciji ranije 12. juna. Među njima su novinarka ABC Media Nane Hajrapetian i njen snimatelj Arman Gharibian. Ljekari sumnjaju da su zadobili potres mozga.
"Ne obazirući se na činjenicu da sam na majici imao natpis 'press' i na leđima 'ABC', a moj snimatelj je nosio bedž i kameru, policija nas je bukvalno zgazila nogama", rekao je Hajrapetian.
Ekipa ABC Media koja je zamijenila njih dvoje je takođe povrijeđena u naknadnim eksplozijama šok bombi.
Devet organizacija za slobodu medija koje su potpisale izjavu izrazilo je ozbiljnu zabrinutost jer su predsjednik države Nikol Pašinjan i njegovi saradnici opravdali policijske akcije, "ne čekajući rezultate njihovih analiza".
Od Ministarstva unutrašnjih poslova su zatražili da ispita te radnje i da "odgovaraju službenici koji su zloupotrijebili svoja ovlaštenja".
Ministarstvo nije objavilo takvu istragu do večeri 13. juna.
Ponavljajući Pašinjanove izjave, Istražni komitet Jermenije okrivio je demonstrante za "masovne nemire" i rekao da je identifikovao 40 umiješanih osoba.
Advokat povezan sa opozicijom rekao je ranije tokom dana da je 28 demonstranata uhapšenih tokom nasilja i dalje u pritvoru i da rizikuju krivične prijave.
Povod za proteste i ruska uloga
Jermenski premijer Nikol Pašinjan stao je u odbranu policijskih akcija protiv demonstranata, najavivši u parlametu će se Jermenija u potpunosti povući iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbjednosti (ODKB) koju vodi Rusija.
ODKB je savez šest bivših sovjetskih država- Rusije, Jermenije, Bjelorusije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana.
Jermenija je 8. maja objavila da je prestala da daje finansijske doprinose ODKB-u.
Ranije je suspendovala svoje učešće u zajedničkim vojnim vježbama, sastancima na visokom nivou i drugim aktivnostima.
Tenzije između Jermenije i Rusije su nastale nakon što su jermenske vlasti optužile ruske mirovne snage da nisu zaustavile munjevitu ofanzivu Azerbejdžana u septembru 2023. godine. Ta akcija je Bakuu dala potpunu kontrolu nad Nagorno-Karabahom, koji su decenijama kontrolisali tamošnji Jermeni uz podršku Jerevana.
Moskva je odbacila optužbe, tvrdeći da njene trupe nisu imale mandat da intervenišu.
Jermenija je zatražila rusku vojnu podršku nakon sedmica neprijateljstava duž jermensko-azerbejdžanske granice u septembru 2022.
Kremlj je, međutim, iskazao nezadovoljstvo zbog Pašinjanovih napora da produbi veze Jermenije sa Zapadom i udalji svoju zemlju od Moskve.
Jermenske opozicione grupe rekle su da bi izlazak iz ODKB-a i raspad šireg vojnog saveza Jermenije s Rusijom stvorio opasan sigurnosni vakuum koji zapadne sile ne mogu popuniti i da bi samo ohrabrio Azerbejdžan da pokrene nove napade.
Proteste protiv planova za predaju nekoliko pograničnih područja Azerbejdžanu u okviru mirovnog sporazuma predvodi Galstanian, 53-godišnji poglavar Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve.
Galstanian je svojim pokretom Tavuš za domovinu privukao desetine hiljada demonstranata u do sada nezabilježenom ugrožavanju Pašinjanovog šestogodišnjeg vodstva državom.
Ranije 12. juna Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je povlačenje ruskih trupa iz Nagorno-Karabaha završeno. Moskva tek treba da potvrdi izjavu azerbejdžanskog ministarstva odbrane.
