Mihajlo Manić, profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, ispričao je za Radio Slobodna Evropa(RSE )da je uoči izbora 2. juna dobio više poziva od, kako su se predstavili, vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Na pitanje kako su došli do mog broja telefona, njihovi odgovori su uopšteni: 'Vaš broj imamo u bazi podataka'. Detaljnije informacije ne daju i uvek po pravilu posle takvog mog pitanja veoma brzo završavaju razgovor", kaže Manić.
On kaže da je uveren da je stranka do njegovih podataka došla nelegalno.
Miloš Marić iz Čajetine na zapadu Srbije takođe je dobijao pozive i SMS poruke od aktivista koji su, kako kaže, zvali u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je bio nosilac izborne liste SNS-a na lokalnim izborima 2. juna.
On sumnja da je njegov kontakt stranci prosledila telekomunikaciona kompanija jer, kako kaže, stranka nije mogla da dobije njegov kontakt na drugi način.
Grupa od 15 nevladinih organizacija u Srbiji uputila je u junu javni zahtev nezavisnoj državnoj instituciji Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti da sprovede inspekcijski nadzor nad radom stranaka za koje postoji sumnja da su nezakonito obrađivale lične podatke građana.
Traže i nadzor nad radom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije "zbog sumnje da su podaci birača iz Jedinstvenog biračkog spiska učinjeni dostupnim Srpskoj naprednoj stranci i drugim partijama".
Jedna od potpisnica je i posmatračka misija CRTA iz koje navode da su imali prijave desetina građana da su im lični podaci zloupotrebljeni uoči lokalnih izbora u Srbiji 2. juna.
Funkcioner SNS Vladimir Đukanović rekao je za RSE da je "nemoguće" da su iz kol centra SNS-a pozivani ljudi koji nisu glasači SNS.
"Jedino da je neko zlonamerno dostavio nečiji broj", kaže on.
RSE nije dobio odgovor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije povodom ovih navoda.
"Neželjeni" telefonski pozivi i poruke
Profesor Mihajlo Manić iz Beograda kaže da od 2022. godine dobija učestale pozive u mesecima uoči izbora.
"Identifikovao sam preko deset brojeva telefona SNS aktivista", kaže on.
Manić kaže da je u aprilu dobio dva poziva, prvi put "rekli su da su ispred moje zgrade i da imaju paket poklon za mene", a drugi put "su me pozvali sa pitanjem da li ću izaći na izbore i za koga ću glasati".
"U oba slučaja znaju moje ime i prezime, a sa prvim pozivom su znali i gde stanujem", tvrdi on.
Manić kaže da slučaj nije prijavio nadležnim institucijama jer u njih nema poverenja.
"Smatram da su državne institucije otete od građana. Posebno mislim na tužilaštvo, sud i policiju. Iskreno, ne verujem nijednoj državnoj instituciji", kaže on.
Poziv i poruku od vladajuće stranke na dan izbora 2. juna, kako tvrdi, dobio je i 20-godišnji Miloš Marić iz Čajetine.
"Pitali su nas (u telefonskom razgovoru) kako smo, da li smo izlazili na glasanje i da li ćemo ići da glasamo za predsednika, zahvalili su se i preneli pozdrave od predsednika za nas i našu porodicu", kaže Marić.
Marić kaže da su partijski aktivisti koji su ga zvali znali njegovo ime, ali da nije pitao kako su došli do njegovih podataka.
Smatra da partija nije legalno mogla da dođe do njegovog kontakta jer nije bio aktivan u politici i nije ostavljao svoje podatke na promotivnim štandovima.
"Što se tiče politike, ne interesuje me i neutralan sam", kaže on.
Sanja Marković iz Beograda za RSE kaže da je pet dana uoči izbora dobijala pozive svakog dana iz štaba SNS, kako su se predstavljali.
"U principu se na te pozive nisam javljala jer imam identifikator poziva, pa vidim ko me zove. Javljala sam se na prošlim izborima (u decembru 2023.), tada su me pitali za koga ću da glasam", kaže ona.
Marković kaže da se na poziv javila samo na dan glasanja 2. juna "jer su tada zvali sa drugog telefona".
"Pitala je (iz štaba) da li ću izaći na glasanje. Ja sam rekla da idem na glasanje i to je bilo to. Nije mi nikad palo na pamet da pitam odakle im broj", kaže ona.
Marković kaže da ne zna kako je njen broj završio u bazi podataka partije.
"Ja sam osoba sa invaliditetom i aktivna sam u nevladinim organizacijama, ali ne u politici", kaže ona dodajući da se ne seća da li su partijski aktivisti, koji su je zvali, znali njeno ime.
Kako to komentariše SNS?
Funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović za RSE tvrdi da su podaci kojim SNS raspolaže dobijeni u "terenskoj kampanji od vrata do vrata".
On je rekao da SNS ima podatke samo ljudi koji su se izjasnili kao glasači te partije i simpatizeri i podatke o ljudima koji su navedeni kao "kapilarni glasovi", odnosno sigurni glasači iz njihovog bliskog okruženja.
On tvrdi da ljudi koji tvrde suprotno ne govore istinu ili je moguće "u minornom broju slučajeva" da je kontakt završio u bazi tako što ga je neko zlonamerno dao stranci.
Predstavnici opozicionog pokreta u Novom Sadu "Bravo" objavili su 4. juna, dva dana nakon izbora, da su došli u posed materijala koji su, kako tvrde, koristili aktivisti SNS-a u Novom Sadu tokom izbora.
U tim materijalima, koji su objavili, mogu se videti komentari koji su uneti pored imena ljudi, među kojima su "ne voli nas", "otišao u inostranstvo".
Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS Ana Brnabić rekla je tim povodom 7. juna za Euronews da su ti spiskovi nastali tokom rada aktivista na terenu i da "pokazuju do koje mere SNS ima detaljne spiskove".
Ona je navela da u tim spiskovima imaju "komentar za svakog čoveka kog su obišli".
Šta su odgovorile telekomunikacione kompanije?
RSE je dobio odgovor dve telekomunikacione kompanije u Srbiji, kompanije "Telekom" i "Yettel", da oni poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i ne prosleđuju političkim partijama podatke svojih korisnika.
Na pitanje da li je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti do sada vršio nadzor koji se tiče spomenutih sumnji na zloupotrebu, iz kompanije "Telekom" su odgovorili da "Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nije vršio takvu vrstu nadzora u našoj kompaniji".
Zahtev nevladinih organizacija za inspekcijskim nadzorom
Više desetina građana se tokom ovog izbornog procesa obratilo posmatračkoj misiji CRTA zbog sumnje na zloupotrebu podataka, rekao je za RSE Pavle Dimitrijević iz ove organizacije.
"Navodili su da su ih iz stranačkih kol centara pozivali i oslovljavali po imenu i prezimenu iako im građani nikada nisu dali svoje podatke", navodi Dimitrijević u pisanom odgovoru.
Mediji u Srbiji pisali su i prethodnih godina o tvrdnjama da se podaci građana zloupotrebljavaju i koriste uoči izbora.
Međutim, kako navodi Dimitrijević, nakon lokalnih izbora 2. juna u javnost su dospeli spiskovi "za koje postoji sumnja da su ih koristili članovi i aktivisti SNS-a tokom izbornog dana".
"Ti spiskovi sadrže setove ličnih podatka birača, uključujući ime, prezime, adresu, brojeve fiksnog i mobilnog telefona, broj biračkog mesta, podatke o izlasku na glasanje, komentare o tome da li birač podržava SNS, da li se odselio u inostranstvo", kaže Dimitrijević.
Na pojedinim spiskovima, prema njegovim rečima, postojale su i "višecifrene šifre za koje postoje navodi da je reč o broju birača u Jedinstvenom biračkom spisku".
Osim toga, tokom izbornog dana opozicioni aktivisti su ukazivali na postojanje više kol centara koje navodno vodi Srpska napredna stranka, a na dan izbora došlo je do incidenata ispred Novosadskog sajma, gde je, prema kasnijem saopštenju SNS, bio telefonski (kol) centar te partije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. juna da je "tužno" gledati napade na telefonske centre SNS-a tokom izbornog dana. Rekao je i da je formiranje takvih centara dozvoljeno svuda u svetu.
Zbog svih ovih navoda, 15 nevladinih organizacija u Srbiji, među kojima su CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije i druge, uputilo je 5. juna javni zahtev da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti "neodložno sprovede inspekcijski nadzor nad radom stranaka".
"Skrećemo pažnju da je Poverenik dužan da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ukoliko po sprovedenom inspekcijskom nadzoru utvrdi da je rukovalac nezakonito obrađivao lične podatke građana", piše u saopštenju.
Iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na pitanje RSE o ovom zahtevu nevladinih organizacija navode da je formiran predmet.
"Ovo znači da ukoliko se proceni da na osnovu podneska ima mesta preduzimanju radnji od strane nadležnog sektora u službi Poverenika, te radnje će biti preduzete", navodi se u odgovoru.
U odgovoru se takođe navodi da "Poverenik do sada nije kontrolisao rad kol centara političkih stranaka".
Šta je (ne)zakonito korišćenje ličnih podataka?
Pitanje korišćenja ličnih podataka građana Srbije uređeno je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Zakon nalaže da se lični podaci građana, kao što je njihovo ime, kontakt i drugi lični podaci, mogu obrađivati samo pod određenim uslovima, između ostalog, kada su građani pristali na to, u cilju obavljanja poslova u javnom interesu, radi zaštite interesa građana itd.
Pavle Dimitrijević iz posmatračke misije CRTA navodi da političke partije mogu da koriste podatke onih građana koji su na to dali pristanak.
"Recimo, zakonit način je kada na ulici naiđemo na štand stranke čiji smo simpatizer, pa nam se obrati neko od promotera i objasni nam da na tom mestu možemo stranci ostaviti svoje podatke kako bi ona mogla s nama da komunicira", objašnjava Dimitrijević.
Dimitrijević kaže da se do broja može doći i nasumičnim pozivanjem broja telefona što, prema njegovim rečima, nije zabranjeno niti neuobičajeno, ali kada je u pitanju sprovođenje istraživanja javnog mnenja.
"Ukoliko se na taj način stranka preporučuje biračima, to može predstavljati vid nedozvoljenog direktnog oglašavanja kome se birač može usprotiviti i zatražiti obustavu daljeg kontaktiranja", kaže on.
Dimitrijević smatra da je posebno sporno to što kol centri stranaka, kako tvrde građani, prikupljaju i osetljive podatke o njihovom političkom mišljenju.
Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, za RSE kaže da su od ranije prisutne "više nego osnovane sumnje" da su vladajućoj stranci "iako je to potpuno nezakonito, dostupne sve baze ličnih podataka građana".
"Sumnje u nezakonitu obradu ličnih podataka svakako zaslužuju proveru i od strane Poverenika, ali i od strane policije i tužilaštva", ocenjuje Šabić.
Da problem zaštite podataka o ličnosti tokom izborne kampanje postoji godinama unazad potvrđuje i saopštenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti iz 2020. godine.
"U proteklih mesec dana Povereniku se sve učestalije obraćaju građani koji tvrde da su ih na mobilni telefon pozivale osobe koje su se predstavljale da zovu u ime Srpske napredne stranke i da su iste osobe raspolagale njihovim podacima o ličnosti", piše u saopštenju Poverenika iz juna 2020.
"Poverenik poslednjih deset godina apeluje na političke stranke da ne zloupotrebljavaju podatke o ličnosti građana", piše u saopštenju.
U tom saopštenju Poverenik upućuje građane da, u skladu sa zakonom, mogu da podnesu političkoj stranci koja ih je kontaktirala odgovarajući zahtev za brisanje njihovih podataka kojima partija raspolaže.
Facebook Forum