Zemlje Kvinte – SAD, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija - zajedno sa Kancelarijom EU na Kosovu i Misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu (OEBS), izrazili su žaljenje zbog konačne odluke Vlade Kosova od 30. maja, kojom je preko 100 parcela u opštini Leposavić i Zubin Potok predmet eksproprijacije.
"Nekoliko naših misija je prethodno podelilo sa Vladom procene međunarodnih pravnih stručnjaka, uključujući i misiju Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX), koje ukazuju da je Vlada prekršila sopstvene zakone i propise zbog proceduralnih i tehničkih nedostataka tokom procesa eksproprijacije", navodi se u saopštenju.
"Napominjemo", dodaje se, "da je kosovski pravosudni sistem identifikovao slične pravne zabrinutosti u vezi sa preliminarnom odlukom o eksproprijaciji, koje Vlada još uvek nije rešila."
Radio Slobodna Evrope je o konačnoj odluci Vlade Kosova u vezi eksproprijacije na severu pisao 5. juna.
Iz konačne odluke o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku, opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova, izuzete su privatne parcele ali samo za pojedince koji su dobili ovaj slučaj na sudu.
Vlada Kosova je januara 2023. pokrenula proces eksproprijacije u opštini Leposavić i Zubin Potok, kada je jedan deo zemlje proglasila "nepokretnom imovinom od posebnog javnog interesa, koja je potrebna za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa".
Ukupna površina planirane eksproprijacije tada je iznosila oko 104 hektara u Leposaviću i 33 hektara u Zubinom Potoku, na osnovu vladine preliminarne odluke. Međutim, u konačnoj odluci Vlade Kosova od 30. maja stoji da će u Leposaviću predmet eksproprijacije biti 96 hektara, što je za osam hektara manje.
Međutim, zemlje Kvinte, EU i OEBS izražavaju žaljenje što “Vlada Kosova nije sačekala da svi otvoreni sudski postupci budu u potpunosti rešeni pre donošenja ove (konačne) odluke”.
Apelacioni sud Kosova potvrdio je za RSE 5. juna da je i dalje u toku preispitivanje jedne odluke Osnovnog suda koji se odnosi na ovo pitanje.
S druge strane, portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu), izjavio je za RSE da je poslednja odluka Vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku od 30. maja doneta u skladu sa pravosnažnim presudama kosovskih sudova koji su zatražili izuzimanje više parcela iz eksproprijacije.
Osnovni sud u Prištini odbio je većinu tužbi pripadnika srpske zajednice, koji su tužili Vladu Kosova i tražili da "dokaže da ne postoji javni interes". Ipak, u pojedinim slučajevima sud je odluku Vlade Kosova vratio na ponovno odlučivanje.
Građani Leposavića i Zubinog Potoka se protive eksproprijaciji uz obrazloženje da je proces protekao netransparentno, da se javne debate nisu pravovremeno održale i da nisu hteli da odustanu od svog imanja. Najviše se protive mogućoj izgradnji policijskih baza ili stanica na zemljištu koje je predmet eksproprijacije. Iako Vlada nikada nije rekla koje će infrastrukturne projekata graditi na tom zemljištu, iz Policije Kosova su za RSE ranije potvrdili da je u planu izgradnja policijske stanice.
Iz Evropske unije su ranije izrazili zabrinuti zbog "osnivanja baza Kosovske policije na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu – u nekim slučajevima pre pokretanja postupka eksproprijacije".
Sada međunarodna zajednica ponavlja da Vlada mora da uloži napore kako bi osigurala da eksproprijacija budu u skladu sa zakonom, da se poštuje zakonski postupak i da se u potpunosti poštuju prava vlasnika imovine i zainteresovanih strana.
Pitanje eksproprijacije se našlo i u izveštaju izvestiteljke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Kosovo Dore Bakojanis (Bakoyannis), koje se opisuje kao važno za vladavinu prava i koje takođe ima "široke političke posledice".
Dodaje se da u odlukama Vlade Kosova nije identifikovan javni interes eksproprijacije ovog zemljišta, kako je predviđeno članom 44. Ustava Kosova i Ahtisarijevim planom.
U Zakonu o eksproprijaciji se navodi da Vlada Kosova može da izvrši eksproprijaciju pod određenim uslovima, ali da u tim slučajevima opština, na čijoj se teritoriji vrši eksproprijacija, ima prava da ospori pred sudom zakonitost eksproprijacije i/ili visinu naknade.
Takođe se navodi da se eksproprijacija nepokretne imovine može izvršiti samo ukoliko imovina nije birana radi sprovođenja nekog diskriminatornog cilja.
