"Vlast je izvela svoje glasače na izbore, dok je opozicija svoje demotivisala igranjem sa bojkotom."
Tako je rezultat ponovljenih lokalnih izbora u Beogradu ocenio za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Bursać iz Instituta za političke studije.
Formiranje vlasti u Beogradu više nije upitno i to sada može samostalno da učini lista okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS).
Deo članica nekada zajedničke opozicione liste "Srbija protiv nasilja" odlučio se na bojkot uz ocenu da nisu ispunjeni uslovi za fer izbore. Oni koji su izašli nisu uspeli da ponove rezultat sa decembarskih izbora.
Dok je opozicioni pokret Kreni-Promeni, koji je prvi put izašao na izbore i dobio 21 od 110 odborničkih mesta.
Izbori u Beogradu su ponovljeni jer nakon glasanja u decembru niko nije imao većinu za formiranje vlasti.
Šta objašnjava pobedu naprednjaka?
Lista oko SNS je, prema preliminarnim podacima, osvojila 64 od 110 mandata u Skupštini Beograda.
Taj rezultat je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji dolazi iz ove stranke, ocenio kao "neverovatnu pobedu".
Naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać napominje da su naprednjaci radili vrlo jaku terensku kampanju od ranog proleća, mnogo pre nego što su izbori bili raspisani.
"Oni su sve vreme radili na tome da im nijedan glas ne propadne, zato je ukrupnjena ponuda. Da niko ne ostane ispod cenzusa od mogućeg korpusa glasova, pa makar imao i 0,5 ili jedan posto u Beogradu, to može da znači jedan mandat", kaže Bursać.
Srpskoj naprednoj stranci, koja je u decembru pobedila na parlamentarnim izborima, nedostajala su dva mandata u Beogradu da formira gradsku vlast.
Naprednjaci su za junske izbore proširili svoju izbornu listu, pa su se na njoj našli dugogodišnji koalicioni partner Socijalistička partija Srbije (SPS), ali i desničarska stranka Zavetnici.
Na decembarskim izborima naprednjacima se pridružila na listi i Srpska radikalna stranka haškog osuđenika Vojislava Šešelja.
Vučić je i ovoga puta, uprkos kritikama opozicije, pozajmio svoje ime listi SNS koja je nastupala pod sloganom "Aleksandar Vučić - Beograd sutra".
Bursać ocenjuje da su naprednjaci, iako nije bilo parlamentarnih i predsedničkih izbora, našli način da izvrše "nacionalizaciju" lokalnih, odnosno da opet "stave popularnost Vučića u prvi plan.
"Na stranu kako je to nama izgledalo, to su dosta vešto izveli sa predstavom u Njujorku oko rezolucije o Srebrenici. Vučić je to iskoristio da sebe stavi u centar političkog narativa kao patriotu, kao branioca nacionalnih interesa", naveo je Bursać.
Tokom izglasavanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici 23. maja u Ujedinjenim nacijama, Vučić koji se tome protivio, bio je ogrnut zastavom Srbije.
"Protekle dve nedelje videli ste kako je SNS to eksploatisala na bilbordima, zastavama, pokazujući da je glas za SNS, čak i na lokalnom nivou, glas za Aleksandra Vučića zaštitnika nacionalnih interesa Srbije", ocenio je Bursać.
Uoči sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u Beogradu su osvanuli bilbordi sa porukom "Mi nismo genocidan narod".
Šta je uticalo na pad opozicije?
Na decembarskim izborima koalicija "Srbija protiv nasilja", bila je drugoplasirana sa 43 mandata u Beogradu.
Njene nekadašnje članice koje su sada izašle na izbore dobile su 14 odborničkih mesta prema preliminarnim rezultatima.
Jedan od faktora koji je uticao na rezultat opozicije je, po Dejanu Bursaću iz Instituta za političke studije, dugotrajno igranje sa bojkotom.
"Imali ste da neke članice koalicije 'Srbija protiv nasilja' idu u bojkot, neke ne idu, pa neke u nekim mestima idu, u drugima ne idu. To sve jako demotiviše glasače", naveo je.
Na izbore su izašli Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije.
Tri članice – Stranka slobode i pravde, Srbija Centar i Zajedno – bojkotovali su beogradske izbore smatrajući da nisu unapređeni izborni uslovi.
Na bojkot se odlučila i desna koalicija NADA, koja je u decembru bila trećeplasirana sa 7 mandata.
Ove stranke su, ipak, uglavnom svojim lokalnim odborima prepustile odluku da odluče da li će u svojim sredinama izaći na izbore.
"Jako je važno u politici da imate konzistentnu poruku koja traje. Ne možete šest meseci pričati glasačima jedno, a onda mesec dana kampanje pričati drugo i očekivati ono što ste pričali u šest meseci ne važi", smatra Bursać.
Kao razlog navodi, kako je ocenio, i "mlaku kampanju".
Radomir Lazović iz Zelenog-levog fronta ocenio je da su vodili borbu protiv dva protivnika – SNS i dojučerašnjih koalicionih partnera.
"Bojkot je značajno uticao na sam izborni rezultat jer da bismo pobedili, svi smo se nadali izlaznosti kao što je bila u decembru", rekao je Lazović u izbornom štabu.
Prema prognozi posmatračke misije Crta, na ove izbore je izašlo oko 200.000 birača manje nego u decembru.
Lazović je takođe ocenio da je kampanja bojkota samo u Beogradu "izazvala ogromnu konfuziju kod birača".
Opozicija je optuživala vlast za izbornu krađu, dok su vladajuća SNS i državni vrh to odbacivali.
Međunarodni i domaći posmatrači su zabeležili niz neregularnosti, a ODIHR je dao 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa.
Uoči junskih izbora vlast je prihvatila neke od zahteva opozicije poput odredbe da građani koji su promenili prebivalište u proteklih 11 meseci ne mogu da glasaju na novoj adresi.
Takođe je dogovoreno spajanje beogradskih sa lokalnim izborima u gradovima i opštinama u kojima nisu održani u decembru, a bili su planirani na jesen.
Ipak, deo opozicije se odlučio za bojkot u Beogradu tražeći pomeranje svih lokalnih izbora na jesen kako bi bilo dovoljno vremena za poboljšanje izbornih uslova.
Uspeh novog igrača Kreni-Promeni
Pokret Kreni-Promeni i njegov programski direktor Savo Manojlović prisutni su u javnosti i poznati pre svega po organizovanju masovnih ekoloških protesta.
Prvi put su sada ušli u izbornu utakmicu i u Beogradu osvojili 21 odborničko mesto.
Osim Beograda, i u drugim lokalnim sredinama u kojima su se kandidovali zabeležili su rezultate.
Za naučnog istraživača Dejana Bursaća, Savo Manojlović je jedan od apsolutnih dobitnika ovih izbora.
"Sada se postavlja pitanje da li će oni uspeti na osnovu ove popularnosti da izgrade svoju bazu, razgranatu stranačku organizaciju do nekih parlamentarnih izbora", naveo je.
U Skupštinu Beograda ulazi i pokret "Mi snaga naroda" Branimira Nestorovića sa 10 mandata na četvrtom mestu.
U decembru su nastupali pod nazivom "Mi, glas iz naroda", kada su osvojili 6 mandata.
Uoči junskih izbora i ovaj pokret se pocepao. Drugi deo organizacije koji je nastupao pod starim nazivom nije prešao cenzus.
U Skupštini Beograda jedan mandat imaće i Ruska stranka, koja je na izborima nastupala kao manjinska.
Facebook Forum