U slučaju zahtjeva za izdavanje naloga za hapšenje lidera Izraela i Hamasa, kojeg su Sjedinjene Američke Države(SAD) i Evropska unija(EU) proglasile terorističkom organizacijom, David Bosco stručnjak za Međunarodni krivični sud, kaže da se "sudije i tužilac ne slažu uvijek", te da "nije gotova stvar da će tužilac dobiti sve naloge za hapšenje koje želi".
Bosco, koji je i profesor na Univerzitetu Bloomington u Indiani, za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o procesima koji su potrebni da se izda nalog kao i o tome koliko diplomatija ima uticaja na konačni ishod odluke suda.
Najnoviji sukob, koji je zahvatio Pojas Gaze u kojem živi oko 2,3 miliona Palestinaca, izazvao je prekogranični napad Hamasa 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom izraelskih civila, uključujući djecu. Pored toga, Hamas je odveo u Gazu oko 240 izraelskih talaca, od kojih se mnogi još drže u pritvoru.
Kao odgovor, Izrael je pokrenuo rat protiv Hamasa u kojem je uništen veći dio Gaze, a poginulo je 35.000 Palestinaca, prema Hamasovom ministarstvu zdravlja. Izbila je ogromna humanitarna krize u malom primorskom području enklave.
Izrael je negirao da je počinio ratne zločine tokom sedmomjesečnog sukoba.
Odluka MKS-a pokrenula je talas žestokih reakcija širom svijeta, i za i protiv kontroverznog poteza tužioca Karima Khana koji je od suda zatražio izdavanje naloga za hapšenje lidera Hamasa i nekih visokih zvaničnika Izraela.
RSE: Velika je vijest o Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) i liderima Izraela i Hamasa kojeg su SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom. Šta se dešava dalje nakon što smo čuli da tužilac suda želi izdavanje naloga za hapšenje? Šta to tačno znači? I kako se zapravo dobija nalog za hapšenje?
David Bosco: Ono što se sada desilo je da je tužilac MKS-a javno objavio da njegova kancelarija traži naloge za hapšenje tri visoka zvaničnika Hamasa, kao i premijera Izraela Benjamina Netanjahua i izraelskog ministra odbrane (Joava Galanta).
Ovaj zahtjev za naloge za hapšenje ide trojici sudija MKS-a. Svaki put kad MKS otvori istragu, postoje sudije koji su dodijeljeni da nadziru tu istragu i da rade na odobravanju naloga za hapšenje, itd.
Tako da će te sudije sada gledati šta tužilac predstavlja i odlučivati postoje li ili ne razumni razlozi za izdavanje naloga za hapšenje. Dakle, još nema naloga za hapšenje.
Važno je napomenuti da se tokom godina rada Međunarodnog krivičnog suda, sudije i tužilac ne slažu uvijek. Dakle, nije gotov zaključak da će tužilac dobiti sve naloge za hapšenje koje želi, ili za precizne optužbe koje želi.
U prošlosti je bilo slučajeva kada su sudije pogledale ono šta je tužilac predstavio i rekle, "Ne smatramo da ima dovoljno pojedinosti, ili ne mislimo da je nalog za hapšenje za ovu optužbu opravdan". Biće vrlo zanimljivo da se vidi šta će se dešavati sa sudijama.
RSE: Očito, ovo je slučaj vrlo visokog profila da bi se nešto iznijelo, pretpostavljam da bi sud morao da bude siguran u ono sa čim raspolaže. Možete li da procijenite koliko su pouzdani detalji sa kojima raspolažu?
Bosco: Mislim da su nalozi za hapšenje lidera Hamasa vjerovatno mnogo direktniji. U smislu da ste imali napad 7. oktobra koji je, kako se čini, primarno ciljao civile. Očigledno da su neki vojnici bili meta, uzeti su taoci. To će biti prilično jasno, rekao bih.
- Međunarodni sud pokušava da Izraelu uskrati pravo da se brani, tvrdi ministar odbrane
- Izrael i Hamas osuđuju zahtev tužioca za hapšenje njihovih lidera
Sada, uvijek postoji pitanje, a ovo je dosta teško za MKS, o tome kako povezujete ono što se desilo na terenu sa određenim ljudima koje optužujete. Tako da MKS mora da bude siguran da su lideri vojnog krila Hamasa izdali naređenja i da se to može dokazati na sudu. A to nije jednostavno. Ali rekao bih, na osnovu dokaza da su optužbe protiv Hamasa mnogo direktnije.
Sa Izraelom, imate komplikovaniju situaciju koja uključuje humanitarnu pomoć i da li je Izrael dozvoljavao dovoljno humanitarne pomoći i da li je zapravo pokušavao da koristi izgladnjivanje kao oružje? Da li je zapravo ciljano na civile? Ili jednostavno nije bio dovoljno oprezan u pogledu kolateralne štete? To su nešto komplikovaniji slučajevi, rekao bih, iz pravne perspektive.
RSE: Recimo da sud ne dozvoli ili ne izda ove naloge za hapšenje, šta onda? Kakve su implikacije toga? Da li to znači da Benjamin Netanjahu, na primjer, može da putuje u drugu zemlju koja je potpisnica Rimskog statuta, da li bi u tom slučaju mogao da bude predmet hapšenja?
Bosco: Tako je. Dakle, kratak odgovor je da dok su lideri Izraela u Izraelu i dok su lideri Hamasa na palestinskim teritorijama, ništa se direktno neće desiti.
Tako da čak iako sudije odobre naloge za hapšenje, nema policijskih snaga Međunarodnog krivičnog suda. Ne postoji interventna sila koja je pripravna da uhapsi te ljude.
Ali da, ako izdaju nalog za hapšenje, to znači da bilo koja od više od 120 država koje su članice Međunarodnog krivičnog suda sada imaju pravnu obavezu da uhapse bilo koju osobu koja je pod optužbom a koja stupi na njihovu teritoriju.
Tako da bi to značilo da Netanjahu, ne može da putuje u Evropu. Može da putuje u Latinsku Ameriku, u neke dijelove Azije. Tako da je to značajno.
Već smo to vidjeli u slučaju Vladimira Putina koji je pod optužbom, naravno. On nije išao na planirani samit u Južnoj Africi, vjerovatno zbog zabrinutosti da li će Južna Afrika biti obavezna da ga uhapsi.
Ne očekujem da će bilo ko od tih ljudi da se uskoro pojavi na sudu u Hagu, ali to će uticati na njihov diplomatski život.
RSE: Vjerovatno postoji mnogo presedana za ovaj proces u kojem se traže nalozi za hapšenje. Da li postoji grubi okvir u smislu vremenske odrednice koliko je vremena potrebno sudijama da odluče da li da urade ovo ili ne?
Bosco: Da, očekujem da treba najmanje nekoliko nedelja. Obično je u prošlosti bilo potrebno, znate, od nekoliko nedjelja, možda čak i nekoliko mjeseci da sudije odluče da li žele da udovolje zahtjevu tužioca. A s obzirom na složenost nekih pitanja ovdje, očekivao bih da će ovo naginjati ka dužem vremenskom periodu.
RSE: I na kraju, dok sudije vagaju sve dokaze i argumente, može li biti političkog uplitanja? Može li neko da izvrši pritisak kako bi prevagnuo u koriste željenog ishoda?
Bosco: Pa, tužilaštvo i sudije će nesumnjivo čuti različite aktere. Naravno, oni kao sudski službenici ne bi trebalo da vode računa o bilo kakvom političkom pritisku. Ali MKS radi u izrazito političkom okruženju.
Jedan visoki njemački zvaničnik je rekao da oni ne razumiju šta MKS radi ovdje i kako mogu da stave izraelske zvaničnike u istu kategoriju sa Hamasom. Bilo je izjava američkih senatora da je to nečuveno. Dakle, biće izvršen veliki politički pritisak.
Možda će najvažnije biti iz zemalja koje su članice MKS-a, jer iz zemalja koje nisu članice kao što su Sjedinjene Američke Države, to je važno, ali one ne plaćaju račune MKS-a. Države članice MKS-a: Njemačka, Japan, neke od evropskih zemalja koje plaćaju veliki dio budžeta MKS-a, njihovo ponašanje će biti zanimljivo pratiti.
Druga stvar koju treba imati na umu, a mislim da to nije baš vjerovatno, ali bi Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija mogao da odigra ulogu. Savjet bezbjednosti UN zapravo ima mogućnost, pravnu mogućnost da zamrzne istrage MKS-a ako to želi, mora da donese rezoluciju.
Mislim da to nije vjerovatno, ali ako je zamah za prekid vatre počeo da se ubrzava i ljudi počnu da osjećaju da je MKS umiješan, to nije od pomoći.
Možete zamisliti da postoji neka vrsta rezolucije Savjeta bezbjednosti u kojoj se kaže da će se pauzirati istraga MKS-a dok se odigrava diplomatska igra.
Facebook Forum