Iranski tvrdolinijski predsednik Ebrahim Raisi dugo se smatrao štićenikom iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hamneija i potencijalnim naslednikom njegove pozicije u šiitskoj teokratskog zemlji na Bliskom istoku, prenosi agencija Asošijeted pres (AP).
Iranski državni mediji izvestili su 19. maja da je Raisijev helikopter 19. maja imao poteškoća prilikom sletanja, što su opisali kao "teško sletanje". Raisi se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih DRžava (SAD) i drugih zemalja zbog svoje umešanosti u masovna pogubljenja zatvorenika 1988. godine.
Šezdesettrogodišnji Raisi ranije je vodi iransko pravosuđe. Neuspešno se kandidovao za predsednika 2017. protiv Hasana Rohanija (Hassan Rouhani), relativno umerenog sveštenika koji je kao predsednik ostao upamćen po nuklearnom sporazumu Teherana sa svetskim silama 2015.
Godine 2021. Raisi se ponovo kandidovao na izborima na kojima je svim njegovim potencijalnim protivnicima zabranjeno da se kandiduju. Raisi je osvojio skoro 62 odsto od 28,9 miliona glasova. Te izbore obeležila je rekordno mala izlaznost u istoriji Islamske Republike. Milioni birača su ostali kod kuće, dok je veliki broj njih poništio glasačke listiće.
AP prenosi da je Raisi bio prkosan kada su ga na konferenciji za novinare nakon njegovog izbora pitali o pogubljenjima 1988. godine. Političkim zatvorenicima, militantima i drugim tada su lažno ponavljana suđenja, u okviur onoga što će kasnije postati poznato kao "komisija za smrt" na kraju krvavog iransko-iračkog rata.
Nakon što je tadašnji iranski vrhovni vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) prihvatio prekid vatre uz posredovanje Ujedinjenih nacija, članovi iranske opozicione grupe Mudžahedin-e-Khalk (Mujahedeen-e-Khalq), koje je teško naoružao irački lider Sadam Husein, napali su iznanda Iran ušavši preko granice iz Iraka. Iran je odgovorio na njihov napad.
Suđenja su počela otprilike u to vreme, a od optuženih je traženo da se identifikuju. Oni koji su se izjasnili kao "mudžahedini" poslati su u smrt, dok su drugi ispitivani o spremnosti da "raščiste minska polja za vojsku Islamske Republike", prema izveštaju organizacije Amnesti internešenela (Amnesty Internationa) iz 1990. Međunarodne grupe za ljudska prava procenjuju da je pogubljeno 5.000 ljudi. Raisi je bio angažovan u komisijama koje su donosile odluke o tome.
Američko ministarstvo finansija je 2019. sankcionisalo Raisija "zbog njegovog administrativnog nadzora nad pogubljenjima pojedinaca" koji su bili maloletni u vreme kada su počinili delo, kao i mučenja i drugog "okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zatvorenika u Iranu, uključujući amputacije". Takođe se pominje njegovo učešće u pogubljenjima 1988. godine.
Iranom upravlja 85-godišnji vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei. Kao predsednik, Raisi je podržao obogaćivanje uranijuma u zemlji do nivoa koji se smatra nivoom nuklearnog naoružanja. Takođe je ometao međunarodne inspektore koji su istraživali slučaj.
Raisi je takođe podržao napad na Izrael u aprilu, kada je na teritoriju Izraela ispaljeno više od 300 dronova i projektila kao odgovor na napad u Ambasadu Irana u Damasku, u Siriji, u kom su ubijeni izraelski generali. Iran za napad optužuje Izrael, što Izrael nije komentarisao.
Raisi je takođe podržavao bezbednosne strukture u zemlji, koje su nasilno gušile proteste širom zemlje za koji je povod bila smrt 22-godišnje Mahse Amini 2022. koja je preminula u pritvoru, nakon što ju je uhapsila iranska policija za moral zbog toga što nije propisno nosila hidžab.
U višemesečnim akcijama iranskih bezbednosnih službi, prenosi AP, ubijeno je više od 500 ljudi, a privedeno je više od 22.000. U martu je istražno veće Ujedinjenih nacija utvrdilo da je Iran odgovoran za "fizičko nasilje" koje je dovelo do smrti Amini nakon njenog hapšenja, jer nije nosila hidžab onako kako propisuju vlasti u Iranu.